Beogradske opštinske novine

295

онда, држим, да. је излишно доказивати да и ми то треба да урадимо. Данас Лајпциг био би у стању да пласира својих лозова и за 200.000. Али држава неда. Зато треба и ми да одредимо ци®ру докле могу да терају. Јер ако то не буде, па се нађе лакоумне публике у свету која ће да тронш 120 или 150 хиљада и предузимач нађе рачуна да толики број лозова издаје — шта ће да буде сљедство? Биће то, да, кад изиђе рок концесији, општина неће моћи да продужи лутрију у сопственој режији, за свој рачун. Дакле, зато сам да се каже овде да им се може дозв"лити да могу у најбољем случају продати 50.000 лозова. „Слобода пореза лозова за сво време концесије". 0 овоме што је рекла комисија ја сам сагласан са њом. И ја се слажем са тим што је казала комисијадасе поради код владе да га ослободи порезе за првих 4 — 5 година док не уђе у посао. Даље, међу услове предузимач ставља и то да „општина има ираво на увиђај књига." Не само на увиђај него најстрожију контролу ; не само над кшигама, него да му контрола општинска присуствује и нри отштамнању и при нумерисању лозова, нарочито за сваку поједину класу. Он је рецимо казао да изда 20.000 лозова : отштампаћ« 20.000. Прва класа изда се на поље. Друга класа не сме да се изда на поље док се не иставе из друге класе сви квучени бројеви из прве класе. То је једна најнужнија мера предострожности. Што се тиче расправа спорова који би се појавили предузимач сам пристаје на избране судове — и ту немам шта да кажем. „Израчунавање и исплаћивање зараде општини, бива свакад на две недеље по закључку дотичне лутрије." На ово се не може пристати. Нас се не тиче по што ће и колико лозова он продати. Нека прода како може и по што може. Ми само морамо условити да у Србији не смепродавати скупље него што је овде одређено. Али општина не треба да чека на склапање његовог рачуна, него јој зарада мора битк одма исплаћена. „Не смеју се у Србији никакве друге класне лутрије дозволити". Разуме се то сам посао не дозвољава. „Стране лутрије играти у Србији има се забранити а играње на истима високом новчаном казном казнити." — Оао је са свим коректно захтевање и ако можемо да успемо у овоме ми ћемо да осагурамо општини већи приход. „Општина нредузима гаранцију за исплаћивање зго дитака" — то је г. Миша објаснио и ја се слажем са њим „Укупни износ нето згодитака целокупне лутрије има се депоновати и то на 14 дана пре почетка сваке нове лутрије." Ово не ваља. Целу суму згодитака он мора да депонује, т. ј. онолико колико Фактички према плану мора да исплати ; али ни ношто на 14 дана пре, но одма чим добије нове лозове за продају. Не пристајем ни на оно што је казао г. Миша да депонује бар за две класе унаиред. Не за две но за све класе. Јер, последња класа то је најважнија, и он мора да депонује целу суму. Иначе би ми наишли на ризик. Ако он у другој класи не прода, онда би општина из своје касе морала да плати згодитке. Дакле, да не буде те опасности, треба тражити целокупну суму унапред да положи за свих птест класа.

НТто се тиче гаранције даље што је г. Миша папо менуо, ја немам ништа више да приметим. Само имам да кажем нешто на извештај комисије, што она вели на свршетку: „Ако би г. Вајс пристао на ове измене ми мислимо да би општина на овој основи могла с њиме ово предузеће извести, јер би тако општина само за то, пгго ће сва лутрија њемо име носити, дошла тако рећи бадава до једног знатног прихода, који би најпре за канализацију а доцније за другу своју потребу могла уаотребити" Дакле, општина ипак нешто залаже. Она залаже своје име. Што се тиче његовог пројекта, он каже у њему, да држава гарантује. То ]е погрешно. Он је то узео из текста хамбуршких лутрија. Хамбург је једна варош, која. је и државу за себе образовала. Ва то је Хамбург гарантовао и као држава и општина. Код нас може бити само то да гарантује општина београдска. Кад онштина има у својим рукама новац који има да се изда з^ целу лутрију она може гарантовати, јер гарантује са фондом који ће предузимач уложити а не својим новцем. Још и ово : у плану стоји и тач, 14 где се каже кад се губи право на добитак. Он је узео време које је за то уобичајено код свију оваквих лутрија. Свакад се исплаћује за два месеца ; негде се узима и три месеца. Ја мислим и он ће пристати да буде три месеца, п тек после три мессца да застарава право на добитак Али, ако он баш јаши на овоме да буде два месеца, нека остане и тако. Али главно је шта бива с тим добитцима, који се нетраже и не исплате у том року па им исплата застари? То није казано овде. Ту је једна прЈзнина, а то је предвиђено у свима лутријама. Овде где општина даје концесију за лутрију, сзи ови застарели добитци треба да иду у корист општине београдске — на сиротињу. А таквих добигака има доста. Има случајева да се заборави да тражи исплата или се затури лоз ; има упропашћених лозова, изгубљених, изгорелих и т. д. Ја с тим завршујем мој говор. Више немам шта да кажем но што је већ казао г. Миша. У главном потпомажем га, а у овом правцу како сам казао могу ову ствар да препоручим. Г. Ал. Стојкови!. Према говорима које сте господо чули од г. г. нредговорника., ја немам много шта да кажем, по што је ствар исцрпљена; и, кад би наново говорио о њој у свима детаљима, ја би морао повторавати оно што је већ казано. Ја мислим да је за општину врло корисна ова операција новчана; али на сваки начин и на првом месту треба да се учини све нужно те да се општина сачува од сваке одговорности, било материјалне или моралне. Слажући се са нредговорницима ја сам још и за то, да се зарад сигурности општинске тражи и још нешто више и да се пре свега распита и види који <>у то људи што предузимају овај носао, и могу ли својим каииталом да даду довољно гарантије да ће ствар извршити ? јер, кад ступа оиштина у оваказ посао на сваки начин треба да зна имена људи с којима хоће да ради и њњхову имућност материјалну ради своје безбедности. Г. Мгл Ж ХорЗјеви!, Што се тиче имена, ја не бих много на то гледао. Нека то буде и црни цаганин само нека нам он да гарантију а, верујте, да ту име неће играти никакву улогу него сама ствар. Тај који буде руко-