Beogradske opštinske novine

294

оснивајући се на све што сам рекао, мислим да могу саветовати опгатини, да овај пројект онако како је поднегаен неможе и не треба да прими ако понуђач непристане да новећа суму користи општинске и даде нужне гаранције које сам овде побројао Општина дајући оно што она има најдрагоценијега овоме предузећу, своје име, дужна је да то тражи. Г. Милан Ж. ХорЗјевић. Ја, господо, о моје стране, проучио сам такође ову ствар ; и то тек данас сам добио времена да сам то могао учинити. Слажем се у овој ствари врло млого са г. Мишом ; али, има једна ствар где се мимоилазимо. И ја налазим да су заиста ове провизије које је задржао понуђач за себе врло велике у сразмери према ономе што општини нуди. Али кад се узме у рачун да је то једно ново предузеће, које има да се бори у конкуренцији јакој са Хамбургом, Брауншвајгом, нарочито још и Лајпцигом, где овакве лутрије одавна постоје, онда признати се мора, да је овом предузимачу једна од најважнијих потреба та: да има што више колектера и да ови имају што већи проценат; јер млоге руке морају се задобити да расгурају наше српске лозове више но Хамбуршке и др. а задобвти се неће другче но асо се колектерима и растурачима тих наших лозова да већи проценат него што га имају за продају и растурање других лозова; ваља им дати већу корист. Из искуства знам да стране лутрије дају обично 3% процента колекторима. Овај предузимач даје 5% даје и 8% провизије. То је добро и потребно, јер сваки који растура лозове хоће да има што веће користи, и, кад му је провизијон већи, трудиће се на све начипе да више и прода. И мој предлог био је тај да се колико је могуће већи проценат даде колектерима, онда, кад се говорило да нагаа општина узме овај посао издања лутрије у своје име и у своје руке. Јасно је, да се на првом месту морају задобити и осигурати продавци лозова. Друго, нужно је, потреба је јака, да се овим људима уступи овакав проценат с тога, што ти људи улазе заиста у велики ризик. Они морају да нам гарантују целу суму која је нужна за исплату лозова и тиме да осигурају општину да не упадне ни у какву штету : а ако буде какве год штете ту ће предузимач да сноеи. Нас се не тиче хоће ли он ових 20.000 комада лозова свагда продати, хоће ли продати 10.000 или неће баш и ни један продати. Ми морамо да јамчимо да ће се исплатити сваки згодитак, а та јамчевина мора да буде таква, ако се цела сума за исплату од стране предузимача најпре положи. Дакле ја сам за то, да се цела сума згодитака мора нолижити пре вучења. Истина је да ће предузимач по овом пројекту његовом имати саразмерно врло велике провизије, јер од целе зараде он нама уступа од једне лутрије 90,000 а за себе задржава 348.509 са свима трошковима. Али кад се узму у рачун сви ови трогакови које из ове суме од 348-509 има да подмири, онда не излази много нити ће он моћи да заради вигае но гато нама даје. Тако, ево овде имамо једну велику позицију о писарини. Ко није познат тачно с овом ствари тешко ће разумети ; — али то је,господо, дозволите да употребим један прост израз, швиндлерски начин, који се мора употребити при лутрији. То је да се наплати 1 или 2 дин. више од играча али

предузимач нема користи од тога него то има да уступи оним мањим нредузимачима који распродају лозове. Треће — имам и то да нриметим : ови лозови нису намењени за српску публику Од свију тих лозовајамислим да се неће пласирати у Србији више од 2000. За 2000 лозова који се у Србији продаду да плати општини 90.000 дин. ја налазим да је прилично велика, добит и сума, коју општина може да прими. Он прича овде у својој нредставци, какве ће користи опгатина да има осим ове добити. Он каже да ће ошнтина имати јога посредних прихода од приреза на приход згодитака. Разуме се да замигаља овде то кад Петар, Павле, Марко и т. д. учини згодитак какав ће му се порез на то узети, Даље каже, да ће се и држави овомлутријом створити корист велика. Ја то не налазим до једино ако га обвежемо да све гато му је нужно за ову ствар гатампа у Србији. И онда ових 100.000 циркулара гато спомиње, и остало што је наиред навео и ставио. циФру од 10.604 дин. на штампање списа, лозова и т.д. остали би овде. Но ја би прешао преко тога, јер на послетку могао би да штампа и где хоће. Но ово што даље каже „Сво уређење лутрије, и опште руководство лутрије биће иоверено једном искусном генералном управнику, који ће са станом бити у Београду. Над овим стоји друштво које је лутрију од ошптине под аренду узело а потребно је да један општински чиновник предузме контролу у вучењу и општем извођењу лутрије у смислу опредељења издатог нлана" — ово није за мене никаква гарантија. Овај ће управник да ради овде у име предузимача, али општина треба у овој ствари да узмб такву контролу у своје руке, да се потиуно заштити од свију могућих швиндлераја. Општина за све послове треба да ностави своју контролу, састанљену из људи који су дорасли за то. Даљи су услови: „да концесија траје 30 година." То је сувише много. За мене је много и 20 година, као што је комисија предложила, него би требало да се сведе ово трајање концесије на што краћи рок. У осталом то је стзар ногодбе са општином. „Број лозова одредиће свакад друшгво". То управо мора се оставити друштву, јер друштво у сопственом интересу не издаје никада више лозова него онолико колико његови колектери захтевају. Предузимач прима посао; али он не сме да рескира и да улази у сам посао на своју руку него његови главни колектери подносе му своје тражбе, они се њему обвезују колико да узму и сваки који узме мора да му да гарантију. Главни колек тери иредају лозове мањим препродавцима и тако постенено прелази од једног на другог и све један другоме, разуме се, гарантује, сваки има свој провизијон, а сам предузимач задовољава се са мањом добити. Али свакад број лозова издаје се у онолико само колико колектери поруче. То не треба никако изгубити из вида. Што ее тиче тога, колики се број дозволити може, ја би имао само то да приметим, да ту ваља одредити максимум, — једну циФру коју не сме прећи. И да ие помињем знаћете да код свију лутрија постојз тај закон да се не сме прећи извесан број лозова. Хамбуршка, Брауншвзјска, Лајпцишка лутрија тако је уређена да не сме прећи број од 100.000 лозова. Кад те државе налазе за нужно да то ограниче