Beogradske opštinske novine

405

једнако их потребује. Ако речи може бити о каквој разлици међу њима она се не сме тражити у другарекој равноиравности њиховој већ у неједнакости Физичке им мере и снаге. Мушко је јаче, чвршће, жмлавије ; женско је нежније, осетљмвије, мекше. Код човека глава је нретежнија, код жене срце ; па ако глава и унравља, срце влада у жнвоту. Оно, истина, да има и женских људи као што има мушких жена, ади то су изузетне иојаве које само потврђују горње правило. Дакле, ако мушке особине и нотичу више из главе, а женске из срца, онет, за то није мање потребно да се мушаој страни пружа душевно а женској умно образовање. Вездушан човек не треба да има места у просвећепом друштву, као год што не треба да га има глуна и неразборита жена Развијање целе моралне и интелектуалае природе потребно је и мушком и жеаском подједнако, ако се хоће т. ј. да добије здрав и честит карактер. Човек који не воле никог и не мари ни за шта, то је агалосно, гнусно, јер себично, створење ; док је и најлепша жена, без развијене спести, једва што више од ] акве украшене лутке. Било је време кад се на слабост и зависност женску гледало као на главни услов њене вредпости. „Ако хоће»о да ств римо себи слику дост"јааства мушког — вели Ричард Стил — ми ју морамо предетавити себи као оличену мудрост и храброст. Исто тако и код женске стране мора се представити нежност, пажљавост и све оне цртекојима се она разликује од другог пола, са неком н тчињено;нћу, којЧ ју још чини љунком". Према томе, оно шт > треба код женскиња развијати то је • ре слабост него спага, ире глуност него ли мудрост. Она има битн иежно нлашљиво, увек на сузе готово, б> збојно, сла'о сткорењс, које Кс имати таман доиол.но св.,сти за своје мске жеље да се вечнто адресује „вишем" нолу. Другим рсчма, она се има васнитати да буде мушки пакит, а не зкепа, мати, друг и нријатељ. У једном од својих „ Моралпих Оследа" иоета Поп вели : „да већипа жена нема пиканва карактера," али ће бити да се ова поетска сатира одпоси па жсну која јс пад њиме тиранисала, или и ва гооиођу Бортли Моптагју нрсд којом је он у љубавноме заносу падао на колепа иа био с ирезрењем одбијен. У оста - ом Поп није био праведан судија жена као нгго нпје бно разборит, на ни толервнтан судија л^уди. У паше времс ; као што смо већ нагласили, ушло је и сувише у обичај развијати слабе у место јаких страна женских, — осетљнвост на штету телесног и душевног јој здравља

Хоће се да жена живи, креће се и зависи одтуђе љубав« — док ваљда не остварз ону нословицу талијанску која гласи: „тако је добра да већ од добра и не ваља." С друге стране, у васпитању младих људи греши се и сувише на црти себичности. Јер, док се дечаку улива да се у ж»воту поглавито узда у своју памет и свагу, девојка се скоро са свим обратно васиитава. Он се и сувише упућује на самог себе, а она се и сувише уиућује на њега. У нрвоме случају глава се развија о трошку срца, а у другом срце се развија о трошку гдаве. Нема сумње да се највећа својства жене обелодањују у њеним односима са својим ближњим, а свагом моралне јој природе. Она је мајка и гајиља рода људског. Њ ј је поверено да одоји, одхрани и одгаји нашу нејач и наше потомство. О^а је душа нашег огњишта — творац оне блажене атмосФере у којој се рађа и развија карактер у најбољу му облику. (>на је самом копституцијом својом позвана за најблогородније улоге, да зр.;к њена ока растерује мрак око пас, да топлота њсне руке озебле загрева, а нежноот и учешће срца јој бол и тугу бзажи. Жена је нрозвчна „анђелом хранитељем" бедних. И доиста, нико није тако готов да пружи руку нејакоме, да дигне палог, и утеши пострадалог, као женска страна ^Карактеристично је по њену нрироду и то што уздаси беднога и болнога вечно нрнзивају женску помоћ..., Кад је чувени аФрички п\тник, Мунго Парк , залутао у једно црначко село и гдатле од људи истеран био да, гладан, жедан, и изнемогао проведе ноћ у шуми код дивљих зверова, њега је срела и на њ се сажалила једиа црница која се с рада у мрак дома враћала, одвсла га у своју колебу и ту га склоиила, нахранила и наиојила. Него, ако највишс особинс жеиске јесу моралне душевне природе, опет је, и то за њено рођено добро и срећу пужно, да се самосталности паучи, да свој карактер истегае и ојача, сопстнсним напорима. Не би било желети, баш и кад би било могућности, да се затворе сви иутеви љубавне силе; нити самосталпост, као та ва искл.учује позив људског срца. Али срећа женска, као год и мушка, зависи у великој мери од личног савршснства у карактеру. Самосталност је снага која извире из обраде умних и душевних дарова, а као таква, она наравпо, само може да послужи, допринесе, свестраном успеху у животу, жени колико год човеку. Ну, да би се одржао високи ниво чистоте у друштву, васпитање оба