Beogradske opštinske novine

Е1=ОЈ

У БЕОГРАДУ СРЕДА 9 ДЕЦЕМБРА 1887 ГОД.

ГОД. -VI

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАНП7Т НА ТАБАКУ, Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЈГА ГОДИНЕ 3 ДИН. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНОКОГ СУДА

Цена је огласима 6 дин. пара од врсте Претилату ваља слати уаутницом иа оиштински суд а свв коресионденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. Непдаћена писиа не пришају се.

СЈГТЖЕЕНИ ДЕО

ИР ОТ 01К10 ЈХ редовпог састапка одбора општ. београд. 10маја 1886 год. 10 маја 1886. год. Били: г. иредседник М. М. БогићсвиЈ], одборници и закеници : К. Петровић. С. Станковић, М. Ј. Марковић, М. Валожић, И. Антоновић , М. А. Павловић , Ђ. Милићевић. А. Ђ. Кумануди, Н. М. Боди, М. Клидис, В. Дучић, Н. 3. Поповић , Светозар Јанковић , Ем. Штајнлехнер, Ј. Д. СтеФановић, Ђ. Козарад , Ф. Розелт и Ј. М. Јанковић. Деловођ Сп. Хаџи-Ристић.

Г. Председник износи жалбу лебарског есна®а преко варошке управе, да се промени одлука, којом је одбор прош. састанка спустио цену лебу на 18 дин. нара. Г. Мил. МарковиК. Мало смо се били зауктали кад смо спустили на 18 д. пара кило. И кад спуштамо не треба толико пошто и цена жита не допушта толико побијање цене. Г. Ман. Елидис. Нема никако места да повишавамо цену тако брзо. Ако надзорна власт налази да ниемо умесно поступили кад смо сг.устшш са 4 паре те одредили 18. пара диварски кило, нека сама повиси цену у колико је потребно. Г. Мил. ПавловиК. Правоје господо удесити цену која ће одговарати цени жита. 18 д. пара нило мало је, нема сумње. За то предлажем да одредимо 20 д. пара. Са 10 противу 7 гласова, одбор је ЗТ-својис : да цена лебу буде 20 дин. пара од квла. Да се не мења ранија одлука и не диже цена од 18 дин. пара Против, гласали: Клидис, Штајнлехнер, II. Боди , Н. 3. Поповић. С. Станковић, Атан. Кумануди, Св. Јанковић.

прелази 4 већ све

Г. Стева ДобривојевиК. Уговор је теретан и на паследнике. Клузачек пак не ради сам преко момака. Према овоме одбор је изја-вио : да не налази основа да улази у расправу међусобног неспоразума молиочевих.

Г. Председник. Добровољна пожарна дружина моли да јој општина даје помоћ , као што је и раније било. Г. Ем. Штајнљехнер. Више пута имао сам прилике да говорим како је право одредити сталну помоћ овој дружини, која врши готово редовно једну дужност општинску и човечанску. Само за то што није налазила ни најнужније иотпоре , дружина је дезорганисана. До сада све нису били регулисани односи између ње и општинске, плаћепе пожар. чете. За то није било ни нужне хармоније и сваки заједнички им рад остајао без осетног успеха. Треба потпомагати ово друштво и материјално и орално , јер то оно више но икоје друго , с правом залужује. На предлог председника, одбор ]е изабрао : г. Ем. Штајнлехнера , М. Валожића, Мил. Павловића, Ф. Розелта и Косту Петровића да израде преустројство за обе пожарне чете, како би се односи њихови довели у склад и сагласност, па онда учинило даље што је нужно.

Г. Председник . износи молбу г. г. Стев Јевтовића и Мих. Борисављевића да се Ибарска улица откопа у колико је нужно. По прочитању молбе, одбор решио : да се молиоци упуте на стрпљење до нивелације.

Г Председник. Ламберт Клузачек поднео нам акт којим тражи да право на чишћење димњака пређе само нањ, да се дакле смрћу Алексића сматра да је остао у обвези по уговору само он. Међу тим Марија жена п. Алексића изјавила је да ће она да продужи радњу свога мужа са момцима и под истом Фирмом. Правобранилац наш мисли да немамо разлога усвајати тражење Клузачека на штету Алексићке.

Г. Председник. Управа читаонице и опет моли да јој ее не наплаћује кврија за стан , да се дакле суспендује одлука, којом сте решили да од 1-ог Маја плаћа стан сама, а општнна да јој га не даје бесплатно. Г. Коста ПетровиЛ. Истина је све што управа читаонице наводи; истина је да је и она била једно огњиште науке ; али то још не значи да је општина обвезана да ва вечита времена набавља читаониг.и стан, чак и онда, кад много пречим дужностима са окуд :це средства не одговара. Таква једна стара установа , ако се је развијала требало би да је до данас нашла могућности да сама себи осигура -шоганак; да нијз на ичијем терету Ја већ еи-