Beogradske opštinske novine

63

део РЕДОВНИ САСТАНАК одбора опшгине београдске држан 27 Фебруара 1888 г. почет у 6 часова по подне. (по стенограФскнм белешкама) Присуствовали: Предсе*ник г. Ж. Карабиберовић, члан Суда Јанаћ М Јанковић. Ч. анови одбора г. г. К. Црногорац, Ј. Дилбер, Ј. Милановић, М. Крстић, В. Д. Стојановић, А. Богатинчевић, М. Ј. Марковић, С. Пиаде, А. Т>. Кумануди, Ил. Антоновић, Ф. Розелт, П. Матић, В. Дучић, Св. Јанковић, К. Петровић, М Маумовић, Др. М. Т. ЈГеко и М. Степановић. Преседиик. Састанак јс отворен. Изволте чути иротокол последњег састанка нашег. Секретар. чита протокол ванред. састанка одборског од 18 Фебруара. 1888г.) Преседник. Има ли, госнодо, ко шта да примети ? Коста Црногорац. Ја имам. Нисам, госиодо, био у тој сдници, кад је донета она одлука од стране мојих другова односно оне изјаве г. Ник. Ћорђевића. Г. Ђорђевић је исказао једну тешку "реч| за једног часника општинског. Сад, кад је ово изјавио, ја желим, да се то прими к знању Молим вас, да ми кз#кете јели требало, да ову изјаву поднесе писмено („писмено")? Ја сам незадовљани тражим, да нам изјави усмено. Преседник. Сад је на дневном реду, да се одреди дан избора г. г. одборника и заменика, којима је рок истекао и чија места треба да се попуне новим лицима. Мислим, да је крајње време, да се изнрши избор јер г. г. одборници, који сада иступају, изабрана су 16 Фебруара а ступили у дужност 1-ог марта 85 г. Држим да би најзгод! ије било, да избор буде у недељу 13 ог марта, како би сви грађани могли доћи на избор а и сам занон каже: да избор треба да се одреди на 10 дана раније. Ми треба, да молимо у одбору представнике из свакога краја вароши а требају нам и лпца из разних сталежа и стога би требало раније одредити дан избора како би се могли бирачи споразумети о кандидатима. Ја вас молим, да одредите два одборника, који ће бити при избору. Јов. Дилбер. Због тога би нужно било, да се зна који иступају, а који остају, Пресдник. Па ту могу бити и она господа, кој,а остају Сами. Пијаде. Ја нредлажем г. г. Свет. Јанковића и Ал. Вогатинчевића („врло добро„). Преседник. Усваја ли одбор ? („усваја"). Обичај је био код мене а мислим, да је био и код г. г. кметова који су после мене били да се још 2 заменика изберу у случају, кад би који од госноде био снречен да дође, јер ја сам не би хтео, да то одређујем. Коста ПетровиК. Ја мислим, да би најбоље било, да изберемо г.г. Сам. Пијаде и Милана Павловића. Они су овде најближи.

Пр -дседник. Усваја ли одбор? („усваја"). Ја сам пред последње седнице изнео два нредлога, који се сада сматрају као стари. Један је иредлог г. Косте Петровића, да се учини помоћ дрштву Св. Саве, други је предлог Друштва за напуштену децу. Изволте чути први предлог. Секретар (прочита). Јов. Дилбер. Сви ћуте; онда значи да одобравају. Коста Црногорац. Ја мислим, да ће сви вечерас признати, да је задаћа друштва Св. Саве. и племенита , и висока. Држим да та установа, колико је млада мало је и помогнута. Одбор, као предстаник грађанства престонице, одликоваће се за цело ако пристане уз предлог г. Петровића да нотпомаже ово друштво , коме је циљ ширење просвете , како ја разумем; а кад је тако, општина не ће имати ни мало зазирати, кад аиелује на грађанство, које се свакад приљежно показивало односно таквих установа. Мени се чини, да се овај предлог не чини само нама као одборницима, него целом грађанству нашем. Ја с моје стране благодарим г. Кости Петровићу, у колико је умео, да не заборави такву једну просветну установу, која је заштитник свакоме Србину и богатоме и сиротноме. Држим да та сума, коју г. Коста предлаже, изгледа на нрви мах прилично велика, али, алиније, и чини ми се, да би најплеменитија одлукаопштинскога одбора била та, до од сада па у будућедаје ако сам добро предлог разумео, по 1.000 дин. на годину томе друштву. Ја честитам мом колеги што нас је подсетио на ову племениту установу, и држим да ће му и остало грађанство казати: „хвала." (вичу: „живео"). Преседник. Желили још ко од господе, да говори? („Неће нико"). Јов. Дилбер. Ја мислим, да сви усвајамо тај нредлог. Мих. КрстиК. Мислим, да после овако лепог говора и објашњења, можемо једногласно усвојити предлог. Преседник. Ђутање доводи ме до тога, да верујем, да нико друкчије не мисли. И ја друкчије не мислим о тој ствари. Али, ја би тој ствари дао друкчији облик само из Финанчиских обзира т. ј. да се каже: из које ћу партије буџетске, да дам тих 1000 динара. Г. Петровић каже, да дамо сад као последњи пут хиљаду динара а г. Црногорац говори, као да би требало давати непрекидно — сваке године. Ја треба да знам, на чему смо. Ја бих био мишљења да ту суму наделимо на 2—3 дела и да је тако дајемо. Ми имамо истина велик буџет али су нам и нотребе врло велике. Ја сам, господо, без вашег одобрења — на своју одговорност — потпомогао једну ствар, која је налик на сву: ја сам дозволио, да се у теразиској школи држе предавањ^, за све занатлије из Старе Србије, који овде раде, а то су махом дунђери („врло добро"). Ту су имали часове свако вече. Ја сам наредио да им се даје огрев и осветлење не ту цељ од стране општине. Мислим, да сам ту погодио и ваше жеље поред свега тога да сам у том правцу нешто и учинио. Немојте, дакле господо, да нам наши суграђани кажу да нисмо довољно Финансиски о тој ствари размислили. Ја сам г. предлагачу казао, кад је предлог поднео, ако је потреба, ја би дао и 10.000 динара, али, ако је