Beogradske opštinske novine
ВАНРЕДНИ САСТАНАК одбора опш!ине београдске д^зкан 3. Јуна 1888 г. почет у 6 часова по подне. (по отенограФСким белешкама) Били су на састанку : ГГредседник општине Ж. Карабиберовић, и чианови одбора: г. г. Св. Мил<|јевић, Ј. Илић, Дим. Наумовић М. Јанковић, Н. П. Михајловић, Јак. Бајлони, Рад. Драговић, М. Банковић, К. Д. Главинић, М. Велизарић, Миливкј Јисимовић, Ђ. С. Новаковић, М. Ј. Марковић, Д. Г Б. Миловановић, Гчиша Јосиновић, М ЖМаринковић, С. Боторић, 3, 3 Поповић, Н. Р. Поповић, Ј. Петковић, С. Пијадс, Мил. Мостић, Пера Видаковић, Дим. М. Ђпрђевић, и Насгас Крстић.
Председник. Господо, састанак је отворен. Ја сам био тако слободан да савовем ванредни састанак , јер држим да је ово питање, које сам на дневни ред ставио, не само ванредно него и најглавније и најживотније питање за наше здравље и наш опстанак. То је ни-гање о водоводима за нашу варош. Господо, од прилике нре 5 година, када сам ја био на овоме месту иредседник — ја сам и онда сматрао за дужност, да се озбиљно старам о најважнијим нотребама општинским, и између осталих, покренуо сам питање о води поред иитања о канализацији, осветљењу.и калдрмисању варопш. Ја сам се и у оно време господо старао као што се види и из извештаја, који је мој носледоватељ г. Владач штампао — да нађем људе стручне за испитивање воде у нашој околини, и у том старању, био сам наишао на једнога човека, који се расчуо и рачунао као капацитет за те нослове у Германији. То је био чувени стари г. Енох Он је начинио у Германији око 20 водовода. Но, господо, ја онда нисам био сретан са одзивом код господе одборника, јер они нису хтели да одобре издатак на трошак да нам тај човек дође те да исиита воде у нашој околини. Међу тим, тај старац, стојећи с нама у коресподенцији , казао је отворено и искрено, да је шкода да се служимо речном водом у Београду, када извесно мора бити да има у близини Београда довољно добре планинске воде. Он је нрепоручивао ту воду још и за то, што би по њего* вом машљењу та вода била најјевтинија, јер водовод се једном направи и цеви спроведу па нам не треба ни нумиа, ни гориво, ни остале машине за Филтрирање, као гато све то треба непрекидно при употреби воде савске. Истина, да би у самом иочетку, док се вода изворска не нађе и не спроведе, издатци морали бити већи ; но после, кад се једном водовод начини, ова би вода свакако далеко јевтиније. стала. ,Дакле, као што рекох, ја нисам био срећан онда, да ми одбор одобри издатак од 150—160 дук. ц. за трошак да тај човек дође и да отночнемо шта даље радити. На томе сам ја иставио ово иитање о води, када сам престао бити председник општине пре 5 година. Мој последоватељ г. Владан, а и доциији иредседници општине г. г. Богићевић и Николајевић радили су так( ђе па томе питању. Када сам ја сад долто на ново на гво место, ја сам, господс, знајући да је ово нитање најживотвије и најпотребније, испитао по актима све што се радило на
томе питању Нмшао сам дакле, да је последоватељ мој озбиљно продужио, а и други нретходници моји наставили радити на томе да зе Београд снабде водоводом и да добије довољно воде за своје житеље. Нашао сам да су поднесени и неки о®ерти, усљед расписаног стечаја, који се оФсрти базирају на водовод за снабдевање вароши савском водом. Те је ОФсрте прегледала једна велика стручна комисија од 86 или 37 лица и изразила се у свом мишљењу тако, да ни једна од ових понуда није за нас. Њ>, кад је то мишљење комисијско било нред одбором, ја сам нашао даље, да је одбор донео једно решење, које је наређивало да се наново пише од стране председништва оној великој комисији која је испигала поднете о®ерте, и изразила се да ни један не сдржава такве услове, да се може примити, те да та комисија наново каже која је од тих нонуда најбоља ! Ја сам господо, наишавши на такво решење одборско, сматрао за дужност да га извршим и обратио сам се на г. председника те велике комисије с молбом, да комисија учини оно што је одбор тражио. На мој; писмо о томе питању, ја сам прек уче добио одговор који гласи да је комисија истога мишљења, кога је и пре била т. ј. да ни један о®ерт нема никакве корисне понуде, те да га комисија може препоручити, и по томе, да комисија не сматра за дужност , да се наново уиушта у одену истих ОФерата. Тако стоји ствар са поднетим оФертима. Ну, господо, сад имам да вам о тој ствари кажем и ()В0 . _ Пре шест месеци, од нрилике дошао је к мени један млад човек, који се представио као стручњак за ово питање о уређењу водовода, који је већ три водовода наиравио. Показао ми је, да је направио водовод у Манхајму, где има и своју Фирму. У исто време казао је, да се свршио и водовод у Милану у Италији, и даје свршио водовод у Лајбаху — па је, чувши за наше намере, и да нама треба водовод, дошао и овде. Он ми се обратио одмах питањем: да ли општина озбиљно жели да гради водовод, те да би се он могао озбиљно упустити у претходне радове и испитивања, која су наравно скоичана и са трошковима. Ја му на то нисам могао дати, наравно, никакву нонуду ни какву обвезу, али сам му казао: ако хоћете и можете да верујете мени као кмету, представници општине београдске не само да желе озбиљно да граде водовод, него им је то и дужност, и једна од најпречих потреба, коју варош жели да види што пре остварену и подмирену; казао сам му да општина на томе ради од дужег времена, да већ има неких нонуда, које су наишле на извесне примедбе од стране стручне комисије која их је прегледала но да та ствар није свршена. Том приликом у даљем разговору, ја сам му дао моје мишљење, да би се могао начинити план водовода за комбиновану воду — за воду савску или подземну и изворну за чесме. — Мени није 6 илј познато, да је савска вода начелно одбијена у одбору — но ја као стари београђан:ш, желио сам да не напустимо наше старе изворе, а осим тога немам ни сигурности да ће наш свет пристати на савску воду, и норед тога, мислио сам, да је нужно потражити има ли још где год изворске воде, Он је казао на то, да ће начинити предлог за ово; а, ако се нађе довољно хоће ли пумпе бити са леве или деснестране подземне воде онда је свеједно. Ја сам и ово говорио: