Beogradske opštinske novine

173

податцима и котама, тачно нацртанв, и исправност њихову је на свакоме подужном проФИлу и наро чито напоменула и потнисима чланова комисије оверила. С погледом на ово напред номенуто, комисија може да извести представништво општине вароши Београда: да је г. Чађевић у онште по уговору тачно, савесно и техничким захтевима сагласно сав свој посао извршио, а на начин да општина вароши Београда може да буде са резултатом његовога рада потпуно задовољна. Осим тога, комисија сматра за своју дужност да напомене, да г. Чађевић, осим напред поменутога није жалио труда, већ је и нивелете за све изнивелане улице повукао и тиме извршио важан посао, који у једној вароши, чији је терен тако немиран, веома неправилно и готово са свим произвољно грађевинама покривен. (као што је то у Београду случај), не само да је веома тежак, већ захтева и млого искуства и одличну техничку снрему. Г. Чађевић је и овај тешки посао извршио у целој варо ши рацијонално и по техничким захтевима тако, да је тим својим радом стекао права поред награде и на благодарност од стране општине вароши Београда. Усљед тога ова комисија, изабрана за преглед и пријем нивелацијоних планова, имајући и извучене нивелете у свима улицама, приступила је и нарочитој штудији тих нивелата, и, водећи рачуна о економским обзирима онштине вароши Београда као и о томе да се у престопици Србије добију што је могуће боље и подесније улице за саобраћај, а у исто време и са на]мањим оштетама појединих сопственика, млоге је <>д нивелета повучених усвојпла без икакве измене. У другим улицама је пак из горњих разлога нивелету изменила и нарочитом испрекиданом црвеном линијом са три тачке ( ... _... ...) као свој предлог за поједине улице уцртала и нивелете у појединим улицама утврдила котама које се у нарочитој свесци овоме извешћу у прилогу под • . прилажу. Овоме извештају прилажу се и два одвојена мишлења члана комиоије г. Милоша Дамњановића у прилогу под *|. Јуна 1888 у Београду. председник комисије проФ Милан Ј АндоновиЂ с. р. чланови комисије: Миша Марковић с. р. Коста Д. ГлавиниЂ с. р. Гргур МиленковиЂ с. р. За г. Милоша Дамјановић у отсуству ио овлашћењу

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

(по Смајлсу) XI. Понашање — Уметност Кад смо племенити онда смо племиЈш! Шекспир. Лепо понашаше није гола спољашњост , већ огледало лепе душе и благородне ппироде. Тенисон. Лепо понашан." претежније је од телесних дражи; оно }.е нас више пљенити, но живописи и статуе, и јесте нај тепша од лепих вештина. Емерсон. Уметност ионашаља ретко се кад негује, а, међу тим, од највише је вредности како за женску тако и за мушку страну. Живот је и сувише кратак да се може нрећи преко хрђава васиитања ; а осим тога слике понашања су сенке врлина Рев. Сидни Смит. ( Н аставак Ј Нити ће се учтив човек од разбора представљати игде као паметнији ил богатији од другог. Он се неће нигде хвалисати са својим чином, ни својим пореклом, па ни својом земљом, а најмање ће гледати на остале смртне са неке висине. И да има каквих дела и заслуга својих, он ће не само пазити да их нигде не исгакне, него ће, на против, бити у свему скроман, и показиваће свој прави карактер у раду млого више но у говору. Непоштовање туђих осећања потиче поглавито из себичности , а свршава се грубом и одвратном понашању. Али оно не мора долазити толико од злобе и пакости, колико од немања начина — од онога неумети пазити на ситнице које нам или чине задовољства или нам задају бола. У обичном животу, може се рећи, да сва тајна пожртвовања и лежи у лепом васпитању. Од колике је, пак, важности овај и овакав услов у друштву, може се оценити по томе: што су људи, без неког знања у понашању колико и немогући и несносни. Ко ће, на пример, трпети у својој средини човека, или и хтети обходити се с њиме, кад он само уме да досади и дојади свакоме ? Немајући снаге да владају собом, такви ће људи и век провести ударајући на тегобе, које су сами себи створили, и никада неће ни до чега доћи; док ће други , и са мање дара и услова, али са више