Beogradske opštinske novine

180

ни боје ни мириеа. За дстаљније .исиитивање каквоће воде иотребно је, вели се, ближе познавање воде у околини, а и тачније проучавање хидрограФског и геолошеог нодожаја места, на коме је бунар копан. Даље комисија извод.и, да нађена вода није савска, већ вода мокролушког басена, но која може имати отоке У Саву. Коцањем нових бунара, проширењем већ ископанога. или грађењем галериЈа по упуству г. Жигмондијевом и комисија је мишљења, да би се могла нодмирити сва потреба становништва од 80000 душа. Односно изворске воде, комисија је замолила тројцу својих чланова (г. г. Ј. Жујовића, Вл. Марковића, и Н. И. Стаменковића), да испитују има ли и каквих има извора у околини Београда. Ова су госиода поднела извештај о томс које су изворе ирегледали и шта су нашли. Нарочито иомињу јоште неке изворе у околини Жаркова, који би се имали узети у обзир. Само из оних извора које је ова ужа комиеија нрегледала, и који избиЈ 'ају на новршину, може се добити п! еко 1 .100 т3 дневно. У своме извештају ова ужа комисија вели, да је свој задатак у неколико извршила, а ре®еришући о своме раду додаје, да се хидролошка испитивања околине Београда не могу јоште сматрати као довршена. Мишлења је, да та исиитивања треба продужити, но не овако „комисијски већ да се општини иредложп, да нађе каквог познатог хидротекту, коме ће поверити како истраживања воде тако и израду пројекта. Кад бр се измерена изворска вода комбиновала само са водом, коју сада већ даје ископани велики бунар; могли би тиме, као што видимо, подмирити већ са свим зна тан део укунне нотребе садањег становништва. Не могући се унуштати у побрајање свију детзља из извештаја комисије за истраживање воде, навешћемо само закључак истога, који по смислу овако гласи: Према до сада извршеним предходним радовима за истраживање воде за Београд, а на основу напред изложених резултата; на основу 2 извештаја г. Жигмондија (од 4.|1У. 1885 и 8|У111. 1886 год.) и на основу извинтај* о резултату бушења у мокролушкој долини: најјаспије се доказује, да је са свим неосновано мишлење — које је овладало у Београду, услед мање но иовршног испитивања — да у околини Београда нема довољно и добре воде, и да се мора прибећи систему снабдевања речном водом. Овакав је систем и са Финансијске а што је најглавније и са хигијенске стране осуђен, као систем који чини илузорном и саму цељ снабдевања вароши изобиљном водом. Јер ма како да су фини Филтри, ма какав начин чишћења употребили и ма колико да изгледа речна вода бистра ; она опет садржи у себи већи део органских састојака, а нарочито лети, дакле у време кад су заразе и сваке болести у вароши најчешће. На тај начин, било да се та вода унотреби за домаће потребе, било да се њоме само улице поливају; она ће вазда уносити клице разних болеети у наше домове." „Пешта, Беч, Минхен, ФранкФурт и толике другс немачке вароши крај Рајне, Мајне , Елбе и других река,

тек у крајној нужди узимаху воду из река, а у новије доба већина њих доиоде или изворну или нодземну воду из даљине од неколико десетина километара," И из овога извештаја вмди се дакле, да су дотле постигнути резултати повољни, но да истраживања нису довршсна, а да би се таквим даљим радом са великом вероватношћу дошло и до подпуно задовољавајућег деФинитивнсг резултата. Из којих узрока радови око изтраживања воде нису настављани, није нам познато. Да се вратимо сада великој комисији, за нреглед и оцену поднешених нонуда, која се први пут састала 10|1У. 1887 годинс. На том првом састанку комисије пре свега упутио је на њу председник ошптине у им& одбора општинског молбу, да ствар са великом пажњом расмотри, те да по свом стручном знању и искуству оцени, има ли међу пријављеним понудама које, коју би општина са коришћу могла нримити и која је то понуда? Овде је вредно да цодсетимо, како је том прилиаом председник унитаи од једног одборника, да ли је спремљено већ све што је за извршење оваквих послова потребно, односно водовода да ли је већ утврђено која ће вода узети и да ли је то попуђачима познато било, или та иитања има тек ова комисија да расправи ? За начин којим се мислило извршењу водовода и осталих установа онштинских приступити, веома је био карактеристичан одговор председника. Он вели да је разумео, да 1. одборник жели да зна, да ли је општина имала какав цлан, на основу којега је тај стечај расписала, на додаЈе: „на то питање мени је господо тугаљиво што морам одговорити, да онштина није имала плана." Ношто се комисија за тим конституисала, председник јој је предао примљене понуде, а сем тога у нарочитом акту овако је Формулисао нитања, на која се тражи одговор од комисије: 1. Која је од примљених понуда најбоља? 2. Да ли је и та најбоља понуда таква, да ју наша општина с коришћу нримити може ? Пошто је комисија у подужној дебати обележила своје гледиште о томе како схвата свој задатак, ноделила се за тим у секције по разним струкама и одмах је свој посао отпочела. Комисија је поменуто своје мишлење тако обележила, да она то сматра, да има само да даде одговор, да ли су нонуде добрс или не, и која је од њих најбоља; већ да јој је дужност, да се упушта и у сва друга сгручна питања, која са тим у свсзи стоје, да дискутује о томе, која вода да се узме и једном речи, да по најбољем знању и по савести каже, шта је за општину најбоље и најкорисније. Овакво схватање одобравао је и председник ошптине. Комисија је поднела свој извештај 11.|У1. 1887 год., а исти је изнешен на дпевни ред на састанку одбора општинског од 22.|УШ. 1887 год. Комисија вели у том извештају, да ни један понј ђач није поднео план са детаљним описом и техничким условима. 0 техничкој страни говори се у понудама само у опште и то тако мало и тако неодређено, да се то није могло ни употребити за оцењивање.