Beogradske opštinske novine

181

Сви ти понуђачи нуде савску воду, а комисија на основу науке и искуства доказује, да и најбоље пречишћена речна вода не може бити тако добра као изворска или подземна, те се њој и приступа само у крајњој нужди и кад већ апсолутно нема другог средства и начина да се иотребе иодмире. Одредбе понуђених концесија тако су неодређене, да би ошптина вечвто имала спора са концесијонарима због разног тумачења њиховог. По истим нонудама извршена канализација, водоводи и осветлење једва би подмиривали потребу трећине укупног становништва, а и ово под таквим условима и по такву цену, да комисија вели, да су: Све три понуде за водоводе (а исто је и за остале радове казато) без разлике тако хрђзве, да би онштина београдска извршила над собом араво самоубиство и у хигијенском и у Финансијском иогледу, ако би ма коју од њих примила. Комисија вели, да не може ии једну нрепоручити и предлаже, да се све три без сваког даљег преговарања одбаце. У поменутом извештају комисија доказује умесност свога мишлења разлозима, подацима и циФрама. Међу тим оцена велике комисије о примљеним иону дама за концесију није се допала тадањем представништву општинском, те видимо да одбор општински на састанку од 22.|УШ. 1887 год. изјављује већином гласова (14. против 10), да је противан горе наведеном мишљењу Комисије. На ово је тадањи одбор наведен мишлењем и говором неких Чдборника, који су доказивали корист извршења варошких великих установа путем концесије, а који су од велике комисије очекивали, да она каже која је од п-ријављених понуда релативно најбоља, иа да се општина на основу тога упусти у преговоре са дотичним понуђачем. Веома је чудноват резон тадањих бранилаца тих ионуда и концесије у опште, да би ошнтина одбијањем примљених понуда овим, мање но озбиљним , понуђачима нанела увреду. Мему тим пада у очи, да се нису бојали, да наносе увреду комисији, која је била састављена од најпознатијих и најинтелегентнијих грађана наших, а која је свој посао савесно и патријотски извршала. Тако видимо, да је одбор на иетом еастанку решио, да се комисија умоли, да између иримљених понуда за водоводе избере релативно најбољу, те да ирема истој пропише услове, нод којима би се општина могла уиустити у погодбу. Природно је, да комисија овакав захтев одбора општинског није могла узети у обзир, а од тога времена па до данас не видимо да је и шта даље рађено у питању о модерном водоводу. На овом месту неће бити с горега да подсетимо на писмо др. Маркуса, који јо јоште 11.|1Х. 1884 г. писао тадањем нредседнику општине. Не чуди се, вели он у томе писму, што већ имамо нонуда, али да ли су оне за примање, то је друга ствар. Даље вели, да је од првога тренутка интерес свакога концесионара дијаметрално противан интересима општине. Препоручује да се концесијонара чувамо, а нарочито воду никако да не дајемо у концесију или монопол. Уверен ј е, ако варош Београд потражи зајам, да ће далеко јевтиније

доћи до потребних сума, но ако их добије преко предузимача и т. д. Излишно је да се овде упуштамо у доказивање о штетности начина извршења оваквих ошпте кориених установа општинских путем концесије, иошто је то праксом готово свуда више но доказано; но пошто је и оиштина београдска учинила већ иокушај . да на тај начин своје потребе подмири, па јој је тај покушај тако несретно испао : то би у интересу грађана ове вароши било желети, да се тај пут сасвим напусти. Разлози, који су у своје време у одбору оиштинском изнашани у корист давања водовода и других општинских установа у конц сију, сасвим су слаби и неосновани. Говорило се с једне стране, да би зајам, у крајњим својим иоследицама, био штетнији од концесије, а друго, да општина никако не би била у сгању да задржи у соиственој режији руковања тим установама општинским. Што се ирвога тиче, мислимо да не би било лако доказати, а Фактички у корист таквог мишлења и тврђења нису ни изнашани никакви разлози. Што се другога тиче, то може да има неког оправдања, са иогледом на то, како су до сада код нас но некад извршавани и вршени послови по грађевинској струци, и то како у општини тако и у држави. Међу тим, ако нредставништво онштине озбиљно узме ствар у претрес и потражи свој прави интерес, лако ће се наћи начина, да се и томе доскочи. Јер сигурно неће бити немогућно удесити организацију оваквих радова по нримеру других, а руковођење и управу над истима поверити одиста стручном и одговорном особљу. (наставиће се). Ч« ♦ •>О Б 3 II А Н А У цељи прикунљања научних по* датака, који еу потребни за израду про* јеката за во^ воде и канализацију от* ночеће ее у ионедељак 11. ов. мее. по пис евију бунара у вароши. 0 овоме ее иоштовано грађанство извештава, са молбом да лицима која буду тај посао вршила, не брани прш ступ на имања и да им буде на услузи. 5. Јула 1888 год. Веоград. Председник општине београдске Ж. КарабиберовиЉ