Beogradske opštinske novine

183

изгледати и тешко — вели Ричард Шарп — думени- | сати у животу, тако, да увек пливаш по средини, између проливености и отворености, између одава- , ња заслужне хвале, и обасипања претераностима ласкања; али је то у ствари врло лак посао, кад се узме, да је довољно имати добро срце, лепу нарав и нриродну простоту, јер је то све што треба иа да се уради све и како треба." Душа ваља, млоги су људи неуљудни, не зато што хоће то да буду, него што су неспретни, и што, можда, не умеју боље. Тако, на пример, кад је Гибон издао другу и трећу свеску своје историје у,Расиад и Пад ," војвода од Комберленда изаћи ће му једнога дана на сусрет овим речма : „како сте г. Гибоне ? Е видим баш да ви једнако по староме — иискарате, иискарате ли, иискарате. и Сва је прилика да је сиромах војвода хтео да почасти писца каквим својим комплиментом, па је, не знајући како то да уради, увредио човека. Даље, млоги људи ће нам изгледати затворени, укочени или горди, док ће они у ствари бити само стидљиви. Ова је црта и карактеристична већине тевтонских племена. Њу су, истина, назвали „Англоманијом," али је она мање више, „манија" свију северних народа. Обичан Инглез, кад путује на страни, носи собом и ову особину устручљивости. Он ће бити укочен, неприступан и неотесан, па чак и нривидно несимпатичан; па, ако баш и изађе с којом крупном картом на среду, опет иза ње може се видети човек који зазире, и који не уме то ни да сакрије. Наравно, да гипки, окретни, и дружевни Французи не могу да појме такав карак тер; и за то смо ми, Инглези, вечити нишан њихове сатире, предмет најсмешнијих карикатура њихових... Дакле, обичан Француз, као и обичан Ирац, надмашиће у лакоћи и лепоти понашања и Инглеза, и Американца, па и Немца, а то за то, што им је сама природа таква. Њихов је карактер у истини дружевнији и прилагоднији, од самосталних типова Тевтонства, које се одликује неком ћутљивошћу и повученошћу у себе само. Али, ако је какав народ код куће у области понашања, не мора његова веселост, окретност и живост, имати корена у дубини великих врлина. Људи могу имати све дражи, ле пог понашања, и опет бити на дну, бездушна и безкарактерна вера. Нити ту може бити спора о избору који би ми радије учинили између ове две сорте карактера — да ли глатке и „учтиве" или круте и сурове ? — па било да их сретнемо у каквој радњи, друштву, или у обичном саобра-

ћају. Са свим друго је, доиста, оно нешто што ствара и најчвршће пријатеље, и најверније господаре задане речи , и најсавесније вршиоце своје дужности. Али да се вратимо сувоиарном Инглезу, или, као што би Французи рекли, ГАп§1ам етрећ'е „Инглезу сметењаку." То је, доиста, неко непријатно створење на првом сусрету. Кад га ногледаш рекао би да је машице прогутао. Најпре ће да се сам укрути, а после ће да натера и друге да се и они укруте. Као нико, уме ти он бити дрвен, али не за то што је горд, него што је — стидљив ! Нити се он те беде (стидљивости) може отрести и код најбоље воље. И доиста, ово је тако општа црта инглеског нам соја. да не би никакво чудо било ако би се нашло, да је и сам онај несташни земљак наш, што је описао „Инглеза Филистина" у свој страхоти његове укочености и неотесаности, био и сам — такав ! Кад се два стидљива човека сретну, то су ти као две леденице. Санлешће се један о другог, а у истој соби окретаће себи леђа. Затеку ли се у истим путничким колима, један ће се завући у један крај, а други, чак, у други. Ово се најбоље даје читати на Инглезу кад путују жељезницом. Прво ће прошетати поред воза да виде има ли која кола „празна" ; па, кад нађу такав некЈгодељак, они се завуче у ћоше, и онда — зла срећа ономе ко отвори врата да му друштва прави!... Ништа боље не пролазе ни триезарије инглеских „клубова." Ко год уђе прво му је, да види за којим асталом „нема ннкога", тако — да се по који нут дешава да ни за једним столом нема више од једне душе и гуше. (наставиће се).

РАСПОРЕД ЗА ИЗВОЖЊУ ЂУБРЕТА ИЗ ВАРОШИ 1. КВАРТ ВАРОШКИ Понедељник Ноћајска, Коса, Ибарска, Совљачка, Рајићева и Тројчка, Уторник Градско поље , Дубровачка, Богојављенска, кнез Лазара. С р е д а Спасовска, Јеленска, Златарска и Косанчићев венац. Четвртак Књ. Михајла, Топличин венац, Леценичка и Љубићска.