Beogradske opštinske novine

206

XII. Друштво књига. Књига је свет у коме се не само дајв живети него и уживатн. Вордсворт Као год што се чоиек може нозпати но друштву с којим се дружи тако се м^же оценити и ио књигама које чига. — М за то ваља увек живети у најбољом друштву, на састојало се оно из живих људи или мртвога слова. Добра књига у стању је да нам се нокаже и као иајбољи нријатељ. Она ни.је, као жив чове>., нодложна нромени ( него је, кад год се у руке узме једна те иста. Као нико трпићн нас и веселиће нас, а иеће нас, а<> нримеру мно^ог људеког при јатељства, ни у злу, ни у неерећи, осгавиги Срце њено вечно нам је отвпрено, и оно ће нас у младост унућивати и забављати, а у старости крепити и тешити. Често, људе ће саставити и снријатељити иросга љубав нрема једној истој књиии — као год што ће двојица да се познаду и снријатеље преко трећег ког обоје цене. „Књиге" — вели Хазлин — „хватају нас за срце. а у виду стихова прелазе у крв. Ми их читамо кад смо млади, и сећамо их се кад остаримо. Кад наћемо у њима што се десило другоме, сетићемо се шта се десило и нама на путу живота. Дишући ваздух добрих књига, ми дугујемо ауто рима њиховим све што имамо с ову страну варварства." Добра књига је често и најбољи „ћуп" живота тековине, јер се у њему смештају она највећа блага људска која се мислима зову. Речи и мисли које се у добрим књигама дају наћи, могу бити златпе као год и ма која друга вредност; а Сер Филин Сиден вели још: „да онај, коме племените мисли друшгва праве, — није никад сам"! И доиста, до бра и истинита миеао може нагло у часу искушења бити прави анђ''о снаситељ и хранитељ; јер су мисли клице из којих, пре а посл •, ничу плодови, који се делима зову. Тако. на пример, Ворскортова књига „Каракт.р весела ратника", више но икоја друга, служила ј.- Сер Хенрију Лоренсу нашем као узор и образац, коју је он у своме рођеном животу копирао. Она му је вечно била при руци и на памети, он ју је неуморно показивао сваком; па, је најзад — као и сви људи који по нешто озбиљно прегну, и успео да се сам на висину описана јунака поине.*)

*) Види аа ово Кејов ^Жтот наших офицнра у ИнЈјији".

Књиге садрже у себи и есенцију бесмртности. Оне су, свакако, најтрајнији, најдуговечнији, сноменици људског напора. Храмови ће се нретворити у развалине; слике и статуе, избледеће и изчезнуће, али књиге живе и преживе. Велике мисли које оне садрже, нити гину нити старе с временом. Не. Оне су после хиљада година тако исто и свеже и младе као што су биле у веку V ком су сијнуле. Унраво, једини траг који време може на њима да остави, то је траг решста\ јер, у књижевности. никакав кукољ не може дуго да се нродаје за шеницу; и добра ствар једина остаје на мегдану.... Књиге нас уводе и у најбоље друштво — у колико нас инводе пред највеће умове и радове рода људског. Из књига ми тек дознајемо — чујемо и видимо — пгга су они зборили и творили; ту они излазе пред нас као да су живи, и — друштва нам праве. Ми чада делимо и њихове мисли, и њиховс осећаје, уживамо или тугујемо с њима. Њихово искусгво постаје наше наслеђе, и ми осећамо као да смо и сами били на месту и мегдану који они описују. .. Нити велики и добри људи умиру и на ово.п свету. Не. Они се у књигама својим иосвете и душе њихове иду са тим књигама по свету. Не каже ли се, и с правом, да је књига живо слово? И доиста, зар глас духа човечија пе говори нама кроз уста њена? Зар нису (да се по служимо једном класичном изреком) и дан дањи „Мртви великани Душа наших владари". Зар Омир још не живи? и то ма да се лична историја његова губи у магли класичне старине ! И нису ли поеме његове тако исто и лепе и свеже као да су јуче исневане? Зар нас Платон још не учи својој трапцендентној философији ? Зар и још не слушамо Хорација, Виргилија и Данта као да су живи ? Ко каже да је Шекспир умро ? Тело његово, доиста, сарањено је још 1616, али дух њогов још живи у Инглеској, а мисли његове дониру тако исто далеко као за време Тудора. У друштво ових великих духова и најмањи и најбеднији човек може ући Довољно је да зна читати: писменост је све пгго се тражи. На пример. Хоћеш ли да се смејеш? Сервантес и Рабле нравиће ти друштво. Хоћеш ли да плачеш ? 1 у је Јеремија Телор и Тома из Кемписа, који ће те и утешити. Кљиге су у истини оне благајне у којима душе великих л.уди бораве, и ми се обраћамо за забаву, поуку и утеху —, и у радости и у жалости, и у срећи и неерећи. Од свију нредмета на свету човек је човеку