Beogradske opštinske novine

207

најзанимљивити. Гливно је да што год се односи на људски живот — на људско искуство и страдање, усиевања и ликовања — да 11е на то нонајпре и понајвише нривлачити. Само и узајамно интересовање људи ће показивати један другом на хил^аде начина — те или ће се насликати, или исгесати или описати. „Да нема друга доказа о дружевности људске природе, само оно и в ље уживања наше у биограФИЈама животоиисима , довољно би било да нас о том увери". А велико је доиста л>удско интересовање, за књиге ове врсте! Шта су, на нрилику, оне силне нриче и новеле које толики свет гута, ако не толико измишљених биограФИЈа ? Шта су и оне позоришне драме, . које свет нагрне да види ако не : ирсдстављене биограФије ? Чудо је само да се толики ђевији баве фиктивним биограФијама, а остављају средњим људма да се одуже правим и реалним. Јер, верна слика ма чијег живота и искуства самим тим што је истина, треба да нас интересује више но и најживља Фикција. Из туђег живота свако може ио нешто научити; иа чак и поједине ситнице имају ту извесне вредности — у колико су дело људи какво смо и ми сами. Нарочито је користан опис живота добрих људи. Они ће нас се најпре срца коснут, надом зацахнути, и великим нримером својим покренути. „Добар живот" — вели Ђорђе Херберт — „ни када не бели", а Гете нас уверава да „нема проста човека од кога и највећи философ не би имао шта да научи". С« р Валтер Скот није ни могаб да пу тује с ким у колима, а да не покуша да поведе ризговор и дозна што више о карактерним цртама свога друштва. Џенс'н је једном рекао: да „нема човека на улици чију биографију он не би радо знао ; и њега би занимало свачије искуство, свачија мука и невоља, срећа и несрећа". Са коликим би се правом могло ово рећи о људма који су својеручно записали име своје у историји света, и који су оставили оно велико наслеђе које се цивилизација зове. Све што има везе са таквим људима са њиховим навикама, понашањем, начином живота, личном историјом, особинама и врлинама девизама и изрекама — све је то пуно интереса, поуке, окуражења и примера. (наставиће сн), 4» ♦ ♦> позив Суд општине вароши Београда позива све оне поштоване грађане који имају саке за своју домаћу

потребу па биле оне нумерисане или не нумерисане, да изволе у најкраћем року на пумпи онштинској нумерисати оном бојом која је нарочито одређена за нриватне саке. У нротивном неће им се давати вода на пумпи општинској. а још мање на другом месту допуштати захватање. За бољу разлику, поред нумерс долазе још и два почетна слова имена и презимена сонственика саке. За овај рад платиће сопственик саке 40 иара динарски мајстору на нумпи. Из седнице Суда општине вароши Београда СБр. 8091. — 15. Јула 1888. год. у Београду. Према решењу одбора општивског од 23. ов. мес. Суд општински јавља грађанству, да ће се и ове године дозвол>авати копање и ношење песка са дунавске обале а са одређеног места, пошто сваки, који жели носити песак плати општини у напред, за свака кола песка по 30 пара дин. Такса се полаже у Суду општинском члану суда г. Јанаћу М. Јанковићу. Сваки онај, који се ухвати да без дозволе носи несак, или, код кога се нађе дунавски песак а нс буде могао доказати да је оиштини платио таксу, сматраће се као кријумчар и казнити за свака кола песка петоро струком казном. Од стране суда општине варор и Београда 26. Јула 1888 год. СБр. 8495. О * • • ОГЛ АС Суд општине београдске издаће путем јавне лицитације следсћа имањд и разна права општинска под закуп и то: 1. I. и II. дућан под читаоницом на дан 8. Августа, т. г. на лицу места за три године, 2. I. II. и III. дућан у главној чаршији такође на лицу места за три године на дан 9. Августа, т. год. 3. Кућу у „Абаџијској улици" за три године, на дан 11. Августа т. год. онет на лицу места; 4. Кућу на „Дорћолу" за три године, на дан 12. Авгусуа т. год. на лицу места;