Beogradske opštinske novine

59

Допуном закона, „о местима у Србији" од 'Л Априла. ј 1885 год, иаређује се, што пде: §. 7. У оним случајевпма, кад се које место прогласи за варош илп варошицу, дотична општппа дужна ће бити, за три године дана од даиа издатог краљевог указа о прогдашењу, дати израдити правилан регулациони и нивеладиони плаи нове вароши или варошице с обележењем варошког за зграде одређеног простора. Овај се план нодноси министрима унутрашњих дела и грађевина на одобрење. Овако поднетв план, када се одобри, има се сачинпти у три једнака комада и хранпти но један у министарству унутрашњих нослова и грађевича, а један у дотичној општини. По огако одобреном илану имају се вароши и карошице развијати и мимо тог плана неће се смети куће и друге зграде подизати. Одступања од овог одобреног плана у оправданнм нзузетим случајевима, могу битн само по нарочитом одобрењу министра унутрашњих дела и грађевнна што ће се вазда у план накнадно убележити. §. 8. Варош Веоград и све садашње варошп н варошице, имају у року од три године дана дати израднти правилне планове регулације и ниведацнје, иа поднети на одобрење министрима унутрашњих послова и грађевнна- Г1о тим одобреним плановима поднзаће се куће и друге зграде у вароши н варошицама. Ни у којем случају несме се мимо одсбреног плана варош и варошица шприги ни распостиј. ати. Ако дотичне општине у одређепом року ие би ове планове на одобрење поднеле, идц их не би дале нзрадити као што треба, министри унутрашњнх деда и грађевина паредиће извршење тога на рачун дотичне општине. Оне пак вароши и варошице које би већ израђене или одобрене планове пмале, имају накнадно извршити оно што • овај закон нроппсује а не бп већ извршено било. Сав трошак који се око тога учинп, наплатиће се прирезом од дотпчне општине, но рачуну од министра граћевина одобрепом. Овако ће се поступити и у оном случају, ако онштине, о којнма гласи §. 7. овог закона, не би поднеле илн израдиле као што треба у одређеном року потребне планове. Законом је јасно одређено да се ниједна варош неће смети ван одређеног ограничења ширити као варош но само се могу летњиковци или зграде за газдинство (нир. куће пољонривредне, впноградске иди столарске и т. д. и т. д.) правити. Као што се се види, за одређај рејона варошн Веограда требало је по закону да се направи тачан план како за регулацију тако и за пивелапију вар. Веограда с обзиром и на нрошпрење ако их буде; даље, да се ти плановн надлежно одобре, н тек но одобрењу да се по њима у будуће управља зидање варошкпх зграда. Но од свега тога није ништа било т. ј, илан регулације није направљен а нивелација је тек ире некодико дана одобрена н то само за постојећу стару варош Београд, без обзира на могуће проширење исте; пазатоје потиисанп мнења, да се направи тачан илан регулације, онако, како се .законом захтева, да се у тај план уцрта рејон зидања, да се нпвелација целог рејона доведе у везу са већ одобреном за стару варош, и све то, кад буде готово, да се поднесе надлежној власти на одобрење све онако како закон прописује ; а за време пак док се ово не сврши, да се надлежна власт умолч, да на памет донето решење о рејопу вароши Веогреда суспендује, јер је исто несагласно са законом. 14. Фебруара 1889 до. у Веограду Гргур МиленковиК с, р. инжињер

Председник. Чудн сте господо мншљење н једно н друго* Ја од моје стране благодарим господи и за једно и друго мишљење и што се мене тиче ја би био за мишљење мањине. Мисдим од своје стране, да би могли пристунити да се план Београда наирави. Разуме се да морамо модитн наше стручне људе, да они нађу једно лице, које ће тај нлан израдити, по што ја то не могу примити на себе као нестручан. С друге страпе онет, да пишемо г. министру, да не можемо овакав пдан да примнмо, који ће бацити Београд за 50 годпна натраг. Ако морамо Дорћол да регулишемо. који нам је управо чукундеда, че морамо друге нове крајеве, којн нрелазе рејон Београда. Дакле, да се у овом смислу шше г. миннстру да Београд не може такав терет издржати и да се умоли да забрани даље иодизање зграда ио крајевима а,ок се план не направи. К. ГлавиниИ. Из нашег нзвештаја види се, да смо ми у нрвој тачци казали као најважпије то: да се умоди г. миннстар, те да забрани даље зидање зграда по тим крајевима Неучинн дн се ово, онда ће се носде кратког времена морати раширитп рејон још впше, па се самнм рејоном неће моћи постићп оно што се жели. Оно што је подпгнуто не може се збрнсатп из рејона., само треба да се забрани даље нодпзање зграда у оном крају, за који је план са свим нетачан, па тек посде да се прави пдан. Председник. План је погрешан и треба да се направн нов, а комисија сама да одредн рејон. Мп ћемо казати, да општина скида са себе одговорност за накнаду ако би ко по новом плапу морао да се повлачи, и тада власт мора да забрани. Живин БугарчиК. По мом мншљењу, кад је већ пошдо и иуштено да се варош настани, мора да се у рејон варошки и тај крај примг.; само њпма треба ставпти услов за неколико година, јер, чим се саДа у рејон нрими, ти ће људи тражити пијацу осветлење и т. д. Председник. Нисам ја то казао да се у реон не прими, већ то, да се направи план иа онда кад се улице регулишу да уђе ио плану на линпју без накнаде, а иначе и ја сам зато, да се и тај крај иримн у рејон варошки. Милорад ЈанковиК. Ја мислим даје ово што је минпстар потписао за нас закон, и тај план мора остати јер сада министар неће порећи оно што је потппсао. По моме мишљењу не треба се обраћати министру, јер је то ствар свршена. Председник. Немојте тако г. одборниче да говорите. Пстина ви сте из тога краја, али знајте да се овде интерес онштине заштићује а не појединих, и нема те власти у свету која може да наметне општини терете које она не може да издржи. Милутин МарковиЛ. Све ово што је реко г. министар не може да вреди, кад се противи томе закон. Сад се иде на то, да се поправи погрешка која се г. министру поткрада. Дакле не може се ово сматрати да је свршеиа ствар и да је то закон. То би зло било н наопако кад би ко решио да је рејон изван вароши, па да после морамо да правимо улице до Кумодража. Председник. 1'. Милорад има право што заступа тај крај, али опет треба да се регулише и дотера у ред. Ми дакле не рушимо сада те куће него кад буде после 20 — 30 година, кад план постане закон, онда да они уђу унутра иди напред без икакве накнаде, јер су нодизали зграде на своју одговорност. Милорад ЈанковиЛ. Што се тиче прављења кућа о томе постојп закон, па треба да се каже: ви не смете правити у будуће, а што је већ извршено и била грешка од власти то не може да шкоди појединим грађанима.