Beogradske opštinske novine

60

К. ГлавиниК. Ја мислпмда решења и наредбе министра нмају силу закона само онда кад су на закону основана. Из одвојеног пзвештаја г. Гргура Миленковића, којн је са грађевннским законнма томе упознат, видим да се ово косн са законом н по г 10ме но моме мишљењу неможе да вреди. Ја незнам ко бн могао узети у реон вароши и оно место где су цпганн. Шта ћемо раднтн кад се морадне и оно регу.шсатп. Одкуд да нлаћамо? Пера ВндаковиА. Наше је право да одредимо рејон, а кад мп то учинимо њнхово је да то потврде. Ннкако нпје то њихово право да они одређују. Ја сам мишлења ла се усвојп оно мншлење г. Гргура. Лредседник. Дакле господо, решено је да ја ппшем г. министру да онштина сажаљује што не може да иримп означени рејон с тога што нам нпје као што ваља нзрађен; н друго што је закон казао како то треба да се изврлш па пошто то нпје извршено, општина је образовала комисију, која ће план израдитн и у исто време моли г. министра да забранн даље зпдање зграда на томе крају. Меније познато да су врачарцн 40 годпна били без Фењера и ако су сноснли терете, на тако нека и онн живе, јер ако стану и они из дпганске мале тражнти Фењере, ко ће то издржати. Молим вас дакле одредите одбор који ће овај иосао нзвршнти. (Чује се: нека решење овог предмета остане за ндућу седиицу). Добро. Чујте нека уверења (издата). Састанак је овај закључен. Састанак је овај трајао До 8 сати ио подне.

ОДБОРСКЕ ОДЛУКЕ 11а редовном састанку 2. ов. мес. општински је одбор донео ове одлуке : 1). По саопштењу председника, да ће се 5. ов. месеца но свима богомољама у Крал,евини држати благодарење у славу стуиања на престо Његовога Величанства Краља Србије Александра Првог, — решено: да се тај дан прослави и са свима уобичајеним свечаностпма у нрестоници; да се Његовоме Величанству Крал>у Александру приреди бакљада од стране општине и грађанства престонице, и да се Његовоме Величанству Крал^у ириликом бакљаде нреко нарочитих изасланика преда и споменица на пергаменту; 2). Да се изврши оправка насипа у бари Венецији, који спаја жељезницу са Савом; 3). Одобреиа лицитација за издавање под закуп баре Венеције; 4). Одобрена лицитација за издавање под закуп извеженог ђубрета, 5.) Изабрана комисија од г. г. Гргура Миленковића, А. Кнежевића, и М. Дамњановића, инжињера, да, ирема усвојеним иредлозима раније комисије, предузму даље што је потребно за утвр^еше грађевинских граница варошких — рејона варошког.

НЕСЛУЖББНИ ГГЕО

СРБНЈА у ДШВЕТНАЈЖСТОМ ВККУ НАППСДО СЕН-РЕНЕ ТАЉАНДИЈЕ ДРУГЛгСВЕСКА ПЕТИ ДШО Пад кзезд Милошд. Насиља Милошева. — Завера браКе СимиКа. — Крушевачка еветковина. — Буна у којој су умешани и миниетра кнежеви (јануара 1835) — Она бива иобеђена у часу кад изгледа дчје иобчдила — ТрШјумфални улазак Милогиев у Крагујевач - Он обеКива земљи устав. (Настаиак) II Једном дошав себи, Милош се исправи. То беше, оиет онај стари Милош — велика мегдана! Коца га је уверио, да су га преварили, да буна није опасна, да је он драг срнскоме народу, и да и међу самим бунтовницима, има многих који би се на први знак тргли. Милош, дакле, понова нредузме команду, а околни народ скочи да га брани. Ово је био тренутак када побуњеници, сједињени под капијама Крагујевца, већаху шта да раде. Да ли да заузму варош? Или да пошљу најамнике у Пожаревац да убију тиранина! Најжешћи међу њима, — Симић између осталих — подупирао је ову последњу одлуку ; али Милета још једном одржа победу са умереном му политиком. Ући у варош са дозволом оних који ју бране, образовати неку врсту мирне али оружане скуиштине, управити на Господара једнодушни протест земље, и, најзад, натерати га да даде устав — то се усво| ји као програм. Вучић, ми смо већ видели, да командује војском Милошевом у Крагујевцу; и он, ма да је био подозрив Господару, и тајно нагињао завереницима, ипак се врло вешто умео одужити свима задатцима својим. Он, пре свега, умеде отклонити сукоб између два табора пустив бунтовнике да уђу у Крагујевац — под условом; да заузму само један део вароши, а избегну сваки додир са војском кнежевом. На тај начин он пресече буну, сачувавши јој у исто време, а по жељи Милетиној некакав законити карактер. Избегао се, дакле, грађански рат, и — сад је на Госнодару да се сноразуме с народом. Вође бунтовничке, мало и збуњене својом победом, још беху бурно већале шта да раде — кад ето ти секретара кнежева, Давидовића, где долази у Крагујевац да их нита; шта они траже од Господара ? Одговори му се : да земља тражи устава и закона. „Али то није дело једнога дана — рећи ће Давидовић — него на првој скупштини која ће бити за месец дана, кнез ће прогласити устав и у њему се одазвати жељи свију." По што ове речи беху громко иоздрављене, Давидовић помисли, да може саветовати вођама да распусте своју војску, а као цену тога он им обећа опроштај и заборав свега што је било. Али, као што се дало предвидети, они то одбише; и не хтеше се раздвајати од своје војске докле год за поднета обећања не добију довољно јемства. Више и од тога, они тражаху да