Beogradske opštinske novine

134

II.

МИРОПОМАЗАЊЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА АЛЕКСАНДР5 I. 19. Јуна. 17. Светковини Краљевог миропомазања присуствују Краљевски Намесници, чланову Владе, Архијереј, председник Државнога Савета, председник или нотпредседник последње Велике Народне Скупштине, председник Касационога Суда, депутације свију пукова, свих родова војске, окружна изасланства која састављају председници (или њихови заменици) свих општина у округу, изасланства певачких дружина, и главни приређивачки одбор. 18. У Краљеву, 19. јуна пре подне, Краљ прима депутације. 19. У вече, бденије у манастиру Жичи. 20. Осветљење вароши и околних висова. 20. Јуна. 21. У манастиру Жичи архијерејска служба и Миропомазање Његовог Величанства Краља Александра I. Долази се у свечаном оделу. Војска стоји упарађена пред Жичом. 22. Свечани чин Краљевог миропомазања извршује се у подне и поздравља се 101-им пуцњем из топова пред Жичом. Истога часа по целој Србији звоне звона, а топови, где их има, избацују по 21 метак. 23. После миропомазања Краљ, на удесном месту иред Жичом, прима честитања. Ова се свечаност свршује деФиловањем војске. 24. После подне, народно весеље у Краљсву. 25. У вече, бакљада Његовом Величанству Краљу. Певачке дружине певају патриотске песме. Осветљење вароши и околних висова. Ватромет. Осветљење по свима варошима Краљевине Србије. Напомена : За спомен светковине сковаће се Косовска Споменица. у Београду, 1 Маја 1889. Глдвни ПРИРЕЂИВДЧКИ 0ДБ0Р. . САСТАНАК одбора општине београдс^е (по стенограФским бедешкама) држан 15. Априла 1889 год. у Београду Почетак у часова по подне. Присуствовали: Председник општине г. Ж Карабиберовић, чланови Суда г. г. Милан М. Банковић и Коста Томић, чланови одбора г. г. Гл. Јосиповић, Милош Обркнежевић, Свет. Карапешић, Ж. Бугарчић, Ник. X. Поповић, Димит. Т. Вељковић, Зах. 3. Поповић, Ђорђе С. Новаковић, Коста Д. Главинић, Др. Марко Т. Леко, Настас Крстић,

Дим. Ћирковић. Јов. Илијћ, Јов. Ж. Ђурић, Станко Петровић, Раденко Драговић, Илија Цветановић, Видоје Виторовић, Н. Вулковић, Гргур Миленковић, Ђорђе Николић. Дим. М. Ђорђевић, Никола II. Михајловић, Милутин.Ј. Марковић, Светозар Зорић.

Садржај одборске радње : 1. Таксирање хлеба; 2. Решење о буџету. (Свршетак) Шилутин МарковиК. Ја би имао само да кажем то, да доиста постоји оно што члаа одбора г. Јосиповић веди: да је по уставу оиштинн признато право самоуправе, као што је њиме огарантовано и правно уређење о својипи. Али тако исто морам рећп одмах и то, да се пптање о својнни не може да примени у овоме случају. У уставу су у опште изречена сва начела, само у главним потезима, јер ,је ствар сиедијалних закона да у њима буде свих потребних одредаба до граиице могуће детаљности. Докле год се, на темељу данашњега устава, не донесе нов закон општннски, дотле данашњи остаје у важности, са свима одредбама својим које се не косе са данашњпм уставом. Међу тим, и то ваља имати на уму, да је од стране надлежне власти протумачено у колико се данас већ, пре новог оиштинског закона, могу примењивати самоуиравна начела која су у уставу изречена, за све остало, важе одредбе општинскога закона- Према томе, питање о илати иредседннковој, не може се ни узимати у претрес, с тога, што Је јасно казано у општинском закону, да се плата председникова одређује или одлуком од стране општине или указом. По што сада иема закоаа по коме општина може сама да бира себи. председника, то се разуме, да садањи закон и за овај случај вреди. Не може дакле бити иитање о смањењу илате председникове; јер само у томе случају, кад би место председника било упражњено, могло би се прнћи ирименн устава, по коме се новн председник не би могао постављати, већ би се имао бирати, а изабраноме онштина сама одређује плату. Држим, дакле, да се не може ни узимати у претрес ова позиција буџета. (Тако је). Живан ВугарчиК. Ја сам хтео господо да напоменем само то, да ја и нећу говорити о председниковој плати. Како хоће већпна она нека реши. Него само хоћу да напоменем, да је ова варош нретоварена плаћањем приреза. Ми видимо да је општина скоро продала своје грађане. Продала је нужнике, ђубре, наплаћује на стоку, и то од једног вола 26 дин. и одузпма касапину од вола ноге, главу џигерицу и шта ти ја знам. На једно јагње наплаћује динар и шесет нара динарских а цело јагње 4 динара — дакле скоро половину мора да плати општини таксе. Шта више, менн изгледа да нас наша општина сматра као оне азијатске робове. Видимо даље, да је ударен намет и на сакаџије, тамишџије и т. д. Знам ја да ће неко рећи: па опи су из Турске и носе одавде паре тамо, али у томе неће имати право јер треба знати, да су тамо њихове фамилије коју они хране и коју морају видити и посетити. Поред овога ударен је намет и на ниљаре итд. итд. и кад се толики приход прибавља, а од нас се тражи да водимо рачуна од интереса онштннских, онда настаје питање, куда тај приход иде? Мп морамо то знати. Нама је нужно да обратимо сву иажњу на унанређење наше вароши, а не на нлате чиновнпка општипских. Добро је нознато свима, Да смо непрестано слушали како су у АустроУгарској велики намети и скоро до пре двз три године мн смо се сви на то грозили, а сад ево чуда н несреће где то и код нас дође, и сад ми у место да се тога отресемо, а ми