Beogradske opštinske novine

17

ииће и т. д. Адп, и норед најбоље воље лекарп нпсу у стању самн ту дужност.с успехом да врше. Без хемнјске аналнзе, не може се иоуздано тврдити, да је нешто ФалсиФИковано или да садржи шкодљиве материје. Тако и приликом нрегледања млека, наши се лекарн често нреваре и правог осуде а, кривац се извуче. Од лекара не може се тражити да је и хемичар. С тога ако се озбиљно хоће да контролише оно што једемо и пијемо и у опште предмети, који би својом уиотребом могли шкодљиво дејствовати на здравље човечије, онда нам је у општини неопходно потребан један хемичар. Ја сам мишљења, да се овом приликом у санитетском одел^ењу наше општине та празнпна попуни. Председник. Хоћете ли да се сад о томе реши. К. ГлавиниК. Ја мислим да би се ово могло да реши на крају ове иартије. Пошто свршимо одељак „санитетско оделење" онда на крају да и ово под тај одељак дође. Ник. Р. ПоиовиК. И по предлогу суда и но предлогу комисије у колико је овај говором г, председника комисије нзмењен, излази то : да је нужно дати лекарима неким уз плату и додатак, и то двојици по 500аједноме 250 динара. Чули смо све разлоге који говоре за овај предлог и као најтежи разлог изнет је тај, што она два лекара, која имају ио 500 динара, додатка, врше дужност у два највећа кварта врло раштркана, а овај трећи, коме се предлаже додатак од 250 динара он је у мање раштрканом кварту Но менн се чини да у томе не би требало правити разлике између тих сгручних људи и молпо би одбор да се свима да једнак додатак од 500 динара, јер какву способност притежавају ооа два лекара, такву мора да има и овај трећи, и као што они раде у кварговима више раштркаиим, тако овај ради у кварту који је истина мање раштркан али је у њему више спротиње, те лекар има више н посла; он лечи и ону сиротињу, која живп у граду. А какве су улице, већином у кварту дорћолском, то ће г. г. одборницн и сами знати- С тога сам да и овај трећн лекар има додатак 500 дипара као и она два, јер су сви разлози ту. Др. Ћ. ДимитријевиК. Ја сам био тога мишлења да остане ова нозиција у свему као што је предложено за лекаре кварта : врачарског и палилулског с тога, што општ. Лекари у тим раштрканим квартовима имају чешће потребу за кола, а у исто време да би и свима осталима општинским лекарима требало новисити плату бар са 250 динара годишње. Међу тнм г. предговорник држи да не треба правити разлике међ лекарима односно додатка. То је врдо умесно и ја би био одмах за то, јер као што сам казао нема ни једне онштине варошке у целој Србији, која би нлаћала мање своме лекару од Београда; а сви знате да је у Београду као у нрестоници далеко теже и скупље живетн него у унутрашњости. Зак. Бајлони. Ја се слажем, с нредговорником да се извесним лекарима д& додатак. Да се пак свима да додатак за то сада нисам. Јер и ако на пр. у савском кварту има доста сиротиње, онет има и богатијих људи па је пракса лекарска ту већа, јер поред сиротиње лечи се и богатија класа. Али на дорћолу је пракса рћава но лекара ; тако исто и на врачару и у палилули где се сиротнње мање налази а међу тим живи раштркано на све стране и често неће да се користи лекаром без крајне нужде. С тога ту нека н остану додатци, а за остале нека остане иста плата која је до сада била, док не видимо како ћемо да изађемо на крај са овим буџетом, Н. X. ПоиовиК• Ја сам такође за нредлог г. Бајлона с тим да се на сва три лекара да подједнако додатак по 500 динара.

Д. ЂирковиК. Ја нисам никако за то да се даје лекарима додатак: Ти лекари не живе у паланци па да пмају само динар од визите у богатој кућн а од сиротиње ништа. Није истина да је њему мала плата; јер ако је ко ијоле бољн лекар, он се зове не само у крају где живи, него на све крајеве Београда. Они нису ограничени само на кварт у коме станују него имају лепу праксу и жпве комотно. Ми вндимо готово код свију њнх да имају кола, добре квартире и у онште да су људи доброг стања, што код других чиновника не бива. И онн лекари у паланци то не мо^у да имају што ови у Београду имају. Ту се зарађује; а кад би се водила статистика да се зна колико сиротпње годишње сви они бадава лече, ви би се држим зачудилн — малом броју. Зашто? Е то је крива контрола од онштине, што не контролише колико који лекар годишње има визита код сиротиње. Св. БоториК. И ја се слажем потпуно са г. Ћирковићем да не треба дати овај додатак лекарима. Само би пмао да додам ово: ја пристајем да дамо једном добром декару и већу плату н. пр. да дамо 4000 динара, али да он врнш дужност у два кварта а не у једном, јер уверен сам да је то могуће без икакве штете за оне који потребују лекарске помоћи. Данас један лекар стигне те обиђе цео Београд, а што да не би у само два кварта могао бити један лекар, особиго, кад се зна, да има и таквих квартова, где нема много сиротнње која тражи лекарске помоћи, па ту лекар прима плату тако рећи џабе. Осим тога треба ирописати да сваки ошпт. лекар свакп 8 дана иодноси одбору извештај : кога је поименце у кварту лечио и колико дана, па онда ћемо знати шта је радио, моћи ћемо да га контролишемо, и знаћемо кодико у коме кварту има сиротиње што се бесплатно лечи. (Одобравање). Ђ. ЧиколиЛ. Ја сам хтео да кажем само то : да ако се да додатак од 500 динара оно.ј двојици, да се и трећему декару на дорћоду даде, где је много сиротиње; јер тај је декар овде 15 година, и треба га боље наградитп, иошто он има доста сиротиње којумора бесидатно да лечи. А ако се скида њему додатак на 250, онда нека се свима који имају додатак да по толико а не више. Др. Ђ. ДимитријевиК. Што се вели да декари у Београду који стоје у служби општинској, им;,ју и своје приватне нраксе, ја могу да вам кажем, господо, да та пракса приватна није баш Тако бриљантна као што је представља и зампшља г- Ђирковић. Треба знати да у Београду има 36 декара који ирактикују, док у паданкама има СЕега по један — два, највише три, и кад онај у паланцп, који је .један једини ту, напдаћује само по динар за визиту, он излазн на крај куд и камо боље од београдског лекара. Зато, ако хоћете да имамо и добијамо добре лекаре, треба да им дамо бољу нлату. Што каже г. Боторић да можемо узети једног лекара за два кварта, па да му боље нлатимо, ја сам томе противан већ и зато, што то по закону о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља не може да буде. Закон иостоји који каже да свака оиштина у Србији, која пма 10.000 душа свог становништва, дужна је држати по једног лекара; на 20.000 душа мора држати три, а наЗО 000 нет. Међутпм Београд бројп иреко 36.000 становника; дакле по закону општина београдска мора саразмерио броју становника држати бар шест лекара. Напоменуло се да лекару на дорћолу треба дати већу плату шт ) тамо има доста сиротиње, и што он сдужи овде одавиа. И ја сим за то. Али ми имамојош врло ваљаиих лекара као г. Др. Хирша, који такође одавна служи, и по томе, ја понављам, да би било најиравичније да се свима или даде додатак или плата са по 500 динара повиси, тз