Beogradske opštinske novine

276

Ја са.м уверен, да је из улице зеленог венда и са заиадног врачара однесен камен нспод руке у једну улицу налилуле, у којој имају куће : је^ан кмет и један одборник, и тамо калдрма саграђена, без да одбор о томе што зна. Камен, што је однешен, био је добар и није одпадак. Однешен је за л>убав некога из иалцлуле и сад општина мора да попуњује у овим улицама новим каменом. Ја сматрам, да је ова радња незакона, и тражим, да се узму на одговор они, који су то одобрилн, н да се осуде, да општини накнаде вредност камена, н најзад да се ти људи укоре, те да у будуће тако што не учине. Лј/едседник. Ја би госнодо могао у неколико о овом предмету на памет да вам кажем чгга је у стварн. Но даћу вам и акта о томе. Нама је дошла једна молба од падилулаца. Онц веле, улица је њихова широка 6. хв. и самн би они израдили калдрму ако би им ми дали однадке од камена, а сами би и камен однели Добили смо такође још један акт којим се опет тражн тај одпадак но да им онштина на својим колпма исти пренесе и калдрмише. Уцравна седница има права до хиљаду динара да нрави издатке без да тражи одобрење одбора, и на основу тога ми смо у интересу онштине и сних наших грађана решили да им дамо ситан камен а да га они самп однесу, јер би то сами морали учннити, пошто на улнци не би могао остати. У томе је ствар, а ја не знам да лн ко од одборннка или кметова има у тој улици кућу. 11ера ВидаковиЛ. Ако коза лаже, рог не лаже. Камен је, и то добар, однешен. И само председништво то признаје, наводећн да је камен ситан. Ја тражим да се одреди Једна комисија, која ће све ово извидити и у свему строго по закону поступити, те да тога, којп је ово одобрио казнц и осуди на плаћање онога што Је тим незаконим путем општина претрпила. Ми смо господо осуђивали старије одборнике што су онако радили, на сад мп нетребамо њиховим путем да идемо, већ бољим. Код нас сада се ради не само као што је нре било, него још мало горе. Раденко ДраговиИ. Истина је, да суд има нрава да учини издатке од хиљаду динара. Али онет за то треба да се одреди комисија те да извиди ову ствар, јер овде је већа ццфра од хиљаде динара. Председник. Шта има друго да се цени до онај шљунак. Ја држим да то не вредн ни хиљаду динара. Сем ако су нас грађаии оманули, нремда држим, да ово није баш тако великн грех. Они су криви, ако су однелп камен без одобрења, јер ма да је у начелу решено да им се однадци даду, требали су да чекају док се камен не скрати. Коста ТомиК. Ја сам био тада тамо кад су носили камен. Одобрио сам да носе одпадке. Од одпадака Опшгина не би могла да има користи, а грађани те улице би имали. Несавесност овде ннје могла да буде. То од себе одбијам. Сад ако су узели други камен, може се нзвидити, па да камен врате. Није лепо ствар нресгављатн онако, како нетреба, ц како не стоји. Пера ВидаковиК. Мени је жао што се оиштинске ствари овако тлаче. Каже се, да је одобрено, да се носи ситан камен, и ако је однет други камен, то је друга ствар. То треба предуиређивати, јер шта ће свет да каже, кад види, да се из једне улнце где је потребан камен за калдрму, односи У Другу» особито у ону гди кмет и одборник имају куће, а у ону прву се онет доноси нов из мајдана. Милован ЖаринковиК. Доста о овој ствари. Да је сведемо на то, да се извидн и онда говор сврши. На што непрестано губити време.

Дредседник. Онн којн су однели камеи илатиће га. Пера ВидаковиК. По тој логици лопов кад што украде треба да илати вредност украдене ствари и ништа више. Председник. Па добро. Онда одредите једну компсију па нека пзвнди, и ако је ко крив, нека одговара. Изволте одредитн комисију. Пера ВидаковиК. Ја велим нска буду: Раденко Драговић, Милан Маринковнћ, Глнша Јосиповић, и оиштинскн инжнњер. Председник. Усваја лн се ова кандцдацпја ? (Усваја.) Тражи се унерење за Јелену Ранковића ученицу. Изјављено: сиротног стања. Пера ВидаковиЛ. Госиодо! Ја сам у прошлој седници изнео, како у римокатоличксј школи има један наставннк, који не зна ни један други језик сем маџарски. Он васнитава нашу децу која ио несрећи тамо уче. Зна се госиодо, да кад се у каквој општнни хоће да | оснује каква страна школска онштина, да се то тражн од мннистра, па министар тражи од општнне мишљење, хоће ли се то дозволнти или не. Кад смо ми надлежни да дајемо у овим интањима свога гласа, држим, да смо ми надлежни, да воднмо надзора шта се у тој школн иредаје, и шта они иод пменом њнхове религнје тамо баратају, н ако што нриметимо што је штетно за нашу децу, да то не одобрнмо. Кад у тој школи стоји један наетавник, који само маџарски говорц, онда он не може децу нн чем другом учитп него маџарском језнку, и кад ми то сада примећујемо, да ова школа иде на маџаризирање н то у сред наше нрестолнице, држим, да је дужност наша, да код надлежног министра учинимо корак, те да он забрани такву школу, нли да нареди, да у тој школи мора да има човека који срнскн говори. Ово је мој предлог н држим да ни један од вас неће дозволити маџарнзирање наше браће у сред нрестолннце. (Чује се : Врло добро. Усваја се предлог). Председник. Дакле господо нредлог овај усваја се једноглаено ? (Усваја се). Јаков Бајлони. Ја виднм госнодо, да г. Иера ннје у овој ствари обавештен. То је само прост говор и ништа друго и може бнтц, да ће то наступити тек од нове школске године. Досад то није било. Тамо је био ревизор г. Стеван Д. Поповић и кад би било то што г. Пера наводи, он не би дозволио. Наиротпв он је са иснитом био задовољан и дао је врло добру оцену — белешку. Истина је да су они истерали онога учитеља што је знао срнски, н задржали су само Маџара. Дакле по овоме може тек од нове шк. године наступити оно што наводи г Видаковић, п кад би ми сад овај предлог одмах.усвојнли и чинили корак, ми би се истрчали. Сад још дакле није томе време, а ако наступи маџаризирање мн ћемо чиннти наше. Пера ВидаковиЛ. Ја кажем да г. Бајлони нема права што овако говори. У нрвом и другом разреду њиховом био је наставннк тај Мађар, а у трећем и четвртом један Србин — Хрват. Тај мађар остао је сам, а онај Србин је отеран. Не може се госнодо трпити у нашој нрестоници маџаризирање наше браће Срба, него то треба одмах у клици поништити. Што ревизор није то приметио, ја нећу да иснитујем, него хоћу да се учини корак код г. министра и он нека то испита.