Beogradske opštinske novine

За што. Неки су нам грађани приметили да јв према «Колу Јахача Књаз Михаило' 1 оиштинсчи одбор грсбао бити издашније руке те да ,!,а утемељачки фонд учини већи ирилог од оОО дин. Белешком у прошломе броју нагласилисмо каква ,је главна цел. ирилогу нрестоничне општине и но томе нпје од толике важности да ли ирилог износи коју стотину динара више или мање. Изузетно ове годипе ирестоничиа општина имала је зпатних издатака на сличне цељи помажући нека друштва стално а нека ванредно. Због тога према буџетској позицији из које се прилози чине, није било могуће^више одвојити. Помагање удружења о коме је реч, греба да буде опште : камеп по камен па ето нам целе зграде. Београдска општина ма и недовољио тек из добре воље и пажње нрема корисноме раду удружења, за сада је учииила колико је могла. Ред је на остале огхштине да и оне учине своје. Комора. Од оних граћана који дају комору у Београду има: чиповника 304. трговаца 254, занатлија 71, маса 55, земљоделаца 9, и завода и еснаФа 3. Разрезано је 648 теглећих коња, 236 товарних коња, 206 јахаћих коња, 468 волова, 188 коњских кола и 190 воловских кола. Школе. У реду првих задатака п потреба варошких стоји и подизање зграда заосновне школе. Комисијакоја има да каже колико и каквих зграда ваља подићи, у скоро ће свршити свој рад, и одбору подиети извештај.

ГЛАСНИК ИЗ УПУТРАШ1Б0СТИ. Ту скоро нагласилисмо да ће од дана кад се самоуирава прогласи, бити већма потребно да ошнтине једна другој ближе стану, да се о административним нословима и месним потребама и ириликама сноразумевају, једна на другу угледају и радњу своју сабражавају ономе што се оценп за боље п прими као савршеније. Престоници без сумње припада да предњачи и да свима осталим општинама иружи руку за заједницу, а т0 ј°ј Ј е У толико више могућно што има свој службени лпст. С овог гледишта смо и обећали да ће престониче општ. новине поклањати од сада пажњу и питањима других општина, пошто од тога може бити само опште I ористи, па у тој намери обпављамо ову рубрику за све оно што из других наших општина буде вредело изнети на јавност, па било да се тиче општинских послова или и других локалпих прилика. КЛКО СЕ ЗЛКОН ИЗИГРАВА. У нашем крају одавна ц сие јаче отн ■ мају маха преваре п кајшарлуцп, а нпко не нокушава да пм на пут стане. Мн сматрамо да се свако зло н лако н брже даје пзле.чити кад је опште нознато, на за то п држимо да ово што ћемо нсиричатн не треба да остане непознато бар опима који колпко толико могу спречавати нзигравање закона. Свим могућим начанпма зеленашн и кајшарн осиромашавају овај народ. Облнгацнјама, ннсменнма, уремачама и т и. онн сиромаснма одузимају све што пм могу одузеги, алн им у томе најгоре смеће § 471. законика о судском поступку у граћанским иарницама 1де се вели : да се земљоделцу не може продати за дуг шест нлуга зпратне земље, нити може он сам то отуђити. Њнма је дакле што мало и без тога могу огулити и кожу с леђа „оном ко нм „канџа донадне," него измишљају начине, како ће н носледњу стопу земље од земљоделца зграбитп. И измислилп су. . . . Ево да виднте. Спромаху сељаку умро брат — треба га сахраинтп; родило му се деге — треба га крстптп; одраслијн му сии у школи треба трошкова; други му онет син у војсци — ваља и њему слатн новце; тражи му се норез — треба му илатнти птд. птд. а он нема ни сптне наре за све то. Што је пмао да ирода, то му .је однео какав зеленаш за ранпју облигацпју, а сад не може да добије на зајам, не даје му нпко, јер нема више бд 'шест плуга земље, како бн се новернлац нанлатио. Сиромах не зна како ће н на који начпн добитн зајма, вајка се и нревпја се. . .. „Продајмн, ону лнваду у пол.у" — јавља му се подмукли кајшар. — Дао бпх тн, радо, само кад би мц хтео суд потврднтп; одговори сељак. Лако ћемо мн за то, само ако хоћеш ти да иродаш ?

— Хоћу. брате, како да нећу !. . Онда онн стуне у ногодбу. Сељак у невољп прода буд за што најбољу земљу а каишар га онда научп, како ће га моћи осигуратн у сонственостп па да му изда паре Долазе обојпца у оиштински суд. Кајшар се нрпјављује и иредаје тужбу ове садржпне: „Суду општине Н—ке. Н. Н. пз Н. зсмљоделац заузео је на бесправаи начин једну моју ливаду која се граничи : нсточно до М М. 150 метара, јужно до Др. Ђ. 120 мет , занадио до масе К. М. 160 метара и северпо до пута 100 метара; у вредности 96 дннара. Да је то моја земља заклећу се, а и тужепом верујем. Тужпм, дакле, заузпмача, н тражим да га суд осуди да ми новрати ову земљу коју мн је заузео, иакнади мн таксу и даигубе нлати 10 дин. Нониз.ш М. Н." Ннти је кад год у веку та земља бпла тужиочева, нитн је он одатле, него досељен нз петнестог села, па опаЈ онет тражп, јер се наредио са сељаком да га на овај начпн осигура. Норед тога земља вреди више од 50 дуката, али он је свео на суму, за коју може општински суд суднтн. Ношто преда тужбу, он моли иисара да нозове тужеиог и саслуша, јер је, велибаш сад II он у ходнику. Писар узове туженог, и овај на тужбу одговорп овако : „Ллшада, за коју ме тужилац тужп, однста је његова својина, али је ја притјажавам десет годнна и на њу нлаћам норез. Једно што држим да је право тужиочеве сопственостн застарнло, а друго што сам исту ливаду увео у поинсну књпгу као своју, ја држим да пмам на њу ираво сонствепостп; с тога тражим : да се тужиоц, од тражења одбије. На процену ливаде од стране тужиоца немам шта да прпметпм, јер она одиста не вредн впше од 96 дпн. Мере су лнваде оне п онаке, каке нх је тужиоц навео у тужбн." Сад се саставља суд н суди. Ту је II, изнање туженога, п суд сљедује § 180грађ. ност. осуђује, дакле, туженога да ову земљу врати тужиоцу, а његову одбраиу одбија, иошто се за застарелост земље^. пзпскује 24 годиие, а нонисна књнга иије никакав иравнн доказ у овоме смотрењу. Тужноц коцп')а ова акта н онштински их суд овери. Он нх триа у џеп н држн као доказ да је његова ливада. Ето, то је тај нова каишарлук !. . . Ето, то је тај нови начпн модерпе нљачке !.. На тај начин, мени је познато, једно је лип,е више иарчади земље узело готово нп зашто, н то баш од оних лица, којнма не