Beogradske opštinske novine

Бро .ј 2

— 6 —

Година УШ

НОВО КАЛДРМИСАЊЕ студија техничке комисије ч У (продужење) С тога сматрамо за нужно да у сдедећој таблнцп наведемо нсколико података о томе, а из разних вароши евроиских.

врста кал- 1 дрме I

Баро а

Матерпјал трајашност год.

грађење од 1т г динара

обдржаватбе год од 1 п1 1 динара

Од тесаног камена

Беч Лондон Мннхен ФранкФурт Штутгарт Парпз Берлип

Грани г V К]-ечн,ак Гранит

N 1 1

19,40—21,25 23,75 22 50 15.30-24,00 20—30

0,84 2,35 незпатпо 0,56 0,60

Мешовита калдрма

Штетин

~ ■.

5,00—6 25 (без нвпчног камења од тротора.)

МакаДам Париз Минхен

Базалт

6 50 ,

1 80-2.10 2,50

Као што се из те таблице види, по разним варошима, трајашност и цена калдрме веома су разлпчите и за исту врсту калдрме. Међу тим, то се лако објашњава тиме, што није употребљен један и исти материјал и што се и саобраћај по својој велпчини јако разликује. За то ће бит.и много поучније сравнење пена разне калдрме у једној и истој вароши, а за то нмамо на Бреслави веома згодан пример. Та варош, која је по броју становника на 7 пута већа од Београда, трошила је сваке године знатпе суме на грађење и оправку калдрме. То је општину њену нагнало, те се 1881. год. решила, да тачно испита, којн ће начин калдрмисања са Финансиског гледишта бити за њу најрацпоналнији. Кад се узму у обзир цене разне врсте калдрме, као што важе за Бреславу, а тако и трошковн за обдржавање, па се са обзиром на рок од 30 година, што се може узети као век правилне калдрме од тесаног камена, израчупа колико свега која врста калдрме годишње стаје; онда налазнмо : *) Гарантује предузимач. **) По нарочитом уговору са нредузимачем. Слично је поступљено и у ФраКФурту.

За калдрму од тесаног к з мена 0 64 дин. За калдрму од ломљеног камена (полнгопалпа калдрма са у неколнко дотераним каменом) 0.47 дип. За калдрму од макадама 1,28 дин. За калдрму од асФалта !.31 дин. За калдрму од дрвета 2.11 дин. илн ако узмемо за мерило калдрму од асФалта, оеда имамо годишњу цену једног квадратног метра калдрме од асФалта 1М°/ 0 , калдрме од дрвета 91/,, калдрме од макадама 55/ о , калдрме од тесаног камења 28°/, калдрме од мало дотераног камења 20°/ о . Отуда следује, да је са Фи .,ансиског гледишта и у Бреславп најпробнтачнија калдрма од ломљеног, а за њом одмах долази калдрма од тесаног камена. III. Пре но што пођемо даље, мислимо да ће овде бити место, да видимо колпко је у опште Београд до сада трошпо на калдрму и шта га она стаје. За грађење нове и онравку старе калдрме од 1859. па до конца 1888. године утрошена је свега сума од динара 1,064.610-64 — дакле годишње просечно од 1,064.610-64 = 35.487 02 или у округлој цнФри на 35 500 дивара. Не осврћући се нп на шта друго, кад иогледамо само на ову суму, па узмемо у обзпр да она није довољна нп за редовно и ваљано обдржавање калдрме, која је и пре 30 година постојала, а камо ли и за грађење нове; опда нам не може ни најмање чудно бити, што се наше улице данас палазе у овако жалосном стању. Истина за иоследње четири годиие, номепуте нерноде од 30 година опажа се приличан папредак; јер за првих 26 година утрошено је свега 753-430,36 динара (видн I. књигу општинских нослова), а само за последње 4 године сразмерно много већа сума у 311.180.28 дпнара. То чини за првнх 26 година просечено годишње по 28.978 или у округлој циФри 29.000 динара, а за последње 4 године просечно годишње 77.795 или | у округлој цифри 78.000 динара. Иа и оволика сума кад би се употребила само на обдржавање, долазн годишње на један квадратнн метар 9 односно 13 иара (узев целу површипу, односпо само новршину коловоза), а и то је и сувнше мала цнфра, ако се хоће калдрма да одржи у употребљнвом н добром стању. Ако узмемо као мерило последње 4 године, онда износи да је на оправку калдрме трошено само 16,6 од сто од избачене суме у буџету, што чини тек близу 1 '/ 2 пару од квадратног метра. Ако узмемо приближно исти процепат, дакле од прилнке 15 од сто, да је на оиравку трошено за време целе периоде од 30 годпна ; онда по просеченој ценп од 3 дин. на 1 т 1 излази да је годишње грађено свега на 10.000 т 2 калдрме од којих од прилике 6.000 т 2 долазе на коловоз а 4.000 т 2 на пешачке стазе. Дакле било је нрема томе пре 30 година наЗОО.ОООт 3 калдрме, а за време целе те периоде саграђено је опет само толико. Када би дакле тако истс обдржавали калдрму. као што је до сада чињено, када би по исто толико и исте такве нове калдрме годишње градили; онда би нам требало најмање јоште 20 година, па да цела површина улица београдскпх буде иатосана и то лошом калдрмом. (наставиђе се)

(ХКХ X X ХХХХХХХХХХХХХХ X XX Ови они жоји приређују у својим ло&алима, јавне забаве, представе, игранке, држе певаче или музику, дужни су пријављивати се претходно Општинскоме Суду ради одобрења. ХХХХХХХХХХХХ X X X X X X X X XX) Молимо све оне који нам што дугују, да положе паре разносачима листа, који ће им признанице предати.

Париз

Париз . Франкфурт Берлин

Гњечен (пресован) асФалт 5 см. дебљине, 15 см. дебела н одлога од бетона Без подлоге од бетона Пресован асФалт без иодлоге Са 20 см подлоге од бето -ј на 5 см. асФалт I

20

19,40 | 14,00 2.00 15,00—16,00, 20.00 ' 0,60

Е* а> 22 Си

Лондон (разног снстема).; Берлин Париз

— 1 5,19 Подлога од бетона 15*) — 18**)

13,60—26,75 | 2 16-5.45 18,75—21,25 1.25 грађење и обдржавање укупно годишн»е 2,40