Beogradske opštinske novine

Година VIII

_ 7 _

Број 2

МИхЛОСТИЊА Један поглед на доданашње издржававе сиротиве. За чудо је то што се у нас иикако неће да иостави сисгема, или бар некн извесни поредак у свршавању послова. А све дотде, докле се не буде на то озбиљно пазнло, докле се не буде настојавало да се без чекања на нека „лешпа времена" предузима оно што се даје урадити, све дотле с једне стране бићемо лишавани за дуго многих корпсних установа а с друге опет чинитп много чеће пздатке на примптивно подмирнвање нотреба. Међу оним поеловпма које је наша општпна могла одавна урадитн, налази се и питање о уређењу завода за пздржавање остарелих и немоћппх. Толичо је година прохујало, од како се с времена на време дизао глас појединпх одборнпка; од како се и у јавности о томе говорило; од како се на председнпчким сголпцама измењало више уважених личностп, пуних сваког милосрђа и воље за наиредак општине, па ипак, на велнку штету општине, за помагање остарелих п немоћипх није ништа впше учињено од онога што је заведено пре много и меого година: новчанс помагање које никада иијемогућно ограничити само на оне којн највише заслужују општннску помоЈ). Нама ие стоје при руци податцн о огромним сумама које општпна сваке године трошн на „седмичноиздржаве" и „божићве дарове," али приблпжнп рачуп који смо хватали уверава да би општина своју варошку саротнњу могла на врло леп начии и <коро са истпм сумама да издржава у дому, у коме би се одиста указивала нужна и потпунпја нега онима који пемаЈу никога свога да их у даннма старости, немоћп и немаштине, нодрже до часа смрти. Свака иоле напреднија варош у свету има такав завод а и мн смо га могли одавна установитп, само да је бпло промишљеног постунања. Са издржазањем сиротиње новчаном помоћу, ваздасе дешавају разне злоуиотребе, које у осталом ннје нп могућно спречнтн. Колпко је и колнко њих мање оскуднпх но више година примало помоћ, која се није могла дати другима, много горег по-ложаја. И пз дана у дан злоуиотреба ће бити све више, јер п све више њих сазнаје да се од општпне може да нскамчи, па и редовно да прнма, прилпчна сумица ако се само малко глава погне, одело прерушп, лице снужди,рука иокорно пружп пред комисијом, код које природно мора наћи највише сажаљења онај од молилаца, који уме да нскаже своју беду, па макар био и варалпца. Овакво помагање какво општпна наша од реда указује сиротињи, нема нп једну добру страиу. Од мале иовчане иомоћи нико не може добптп гве оно што му је за одржање неопходно. Новчана се иомоћ као што рекох, нздаје и онима који могу бити без ње и који дакле нпсу у крањој бедп. Од данашњег броја оних што примају општпнску милостињу има их без сумње скоро половина који нису пз Београда, .као што онет велики број за рад способних

лпца не бн ни смео примати милостињу. *) Сем маломе броју угледнијих породица, кад се деси случај да изненадно иадну у беду п остану без раиитеља. издржање општпнско може се само у натури даватн п то искључиво локалној сиротињи, дакде мештанима, аникако и сиротпњи која, придолази да код иас псмоћп (издржавања) нађе, а дотле је жпвела у другоме месту, на чак и у другој др;гавн. Оиштина нити има дужност, ннти може бити таквог стања да помаже и туђу снротињу. Само онп дакле морају се о трошку општине Издржавати који немају никог свога, да се за њих брине, којима је дакле завод за неговање немоћне спротиње једино склоииште. Још горе нде са иоделом добровољних ирилога, ,6ожи1ших дарова" што их општина сваке годпне скунља од грађана н од реда дели свакој сиротп која на туцин и бадњи дан дођеда моли. Много би боље било никоме и не давати ништа, јер до сада увек су паре бацане нросто у воду. Као члан комнсије, некад сам чпнио предлог да се и то другаче удесп. јер иначе вечито ће се помагати они који за ту деобу знају и који умеју да иавале иа и да се гушају да иред комнснју издђу. Међу њима. скоро увек је бнло најнише цвгана, а ја држим да нити су цпганке пајпотребитпје, нити грађанство за њих чичп ирилоге. Знам тако псто да је бивало случајева, да се једно исто лице два пут обраћа, уверено да комисија није у стању иознати да јеЈедном већ бнло; као што мн је познато и то, да из једне куће долазн по неколико лица да свако искамчи по што год, на се онда сви задовољно враћају подмигујућп се како је иаметно варати „само кад се може." Да би се све ово пзбегло; да би се у будуће и деморалисању и бацању новаца стало на пут, лек је да општинска управа прпступи студији на какав бп начин ваљало установпти завод за иеговање немоћне варошке сиротнње, па да сз то једном и у дело приведе. На завршетку иомињем да са чувањем находчади ие иде боље. Опшгинаплаћа честито, али не врши редовно н строгу контролу, те се деца не чувају дббро. Општински лекари и бабнце треба н у томе погледу да добију извесну дужност; за тим да се заведе редовни надзор, иа се онда неће догађати да општина за поједипу децу плаћа чак и кад поодрасту, и кад она просто рећи служе оне у чијој су кући Д.

ОШНТИКСКЕ ВЕОТИ Приступио. Прздседник општпне г. Ннкола Пашић ушао је у дужност 2. ов. м. али да би нова управа општинска била на чисто са оним што ирима, образована је комиспја да иретходио консгатује стање у коме се налазе непокретва добра, нокретна имов.ша, грађевииска предузећа из последње године, Фпнансијскп, судскп п *) За пример наводимо да је бивадо и таквих случајева да је ио нека старица добила милостињу а међу тим није се &нало да је код другога у служби за сталну плату, дакле за рад способна. Друге су опет место других примале, итд.

сви остали административни текући пословн. Докле се ово сврши, дотле ће бити нзабран и новн одбор, а за тим одмах иристуипти и реорганизацији послова, нрема новоме закону и новом положају општине. Зборсви. Сутра, 7. јануара, држаће се другп збор за нзбор одборника, апрви за избор сталних бирачких одбора. Ова два иосла спојева су да се изврше исгог дана, колпко да би се уштедело сазивање једног збора внше, толико п с тога, што је новнм законол предвнђено да се нзбор лица за сталпн бирачки одбор мора извршити до 7 ов. месеца. Избор. Идућег ионедељника, на дан 8. ов. м. држаће се у општинској дворапп скупштина еснаФскиховлашћеника која ће изабрати шест чланова и шесг замеиика-чланова у трговачком суду, на место оних који почетком ове године одстунају. При крају. Комиснја за иреглед иоцену Смрекеровог водоводног пројектаучнвила је извеспе прпмедбе на пројекат. У след тог г. Смрекер је нре неки дан по ново у Београд дошао да пред комисијом лично даде своја објашњења.

ИЗ ОТР АНИХ ОПШТИН А Бодоводи у Атини. Фирма Ппрзон из Лондона, тражила је концесију за грађење водовода у Атнни. Воду би имала довести из језера СтимФаније у Нелопонезу; али је понуда заснована на томе, да држава гарантује 3°| 0 повлашћенику. У грађењу овакво'' водовода новлашћеиик би морао уложити до 30 милпјуиа динара. Електрично осветљење у Смирни. Како јављају из Смнрне, нзвесни понуђач тражио је од оиштиие одобрење за осветлење улица електричнои светлошћу. Предузнмач, који је поднео ту ионуду, пристаје да пајпре чини покушаје о своме трошку, а доцније стунпо би у нреговоре односно закључења уговора са оиштипом. ТелеФон изме^у Петрограда и Москве. Покушаји разговарања телеФОном чињени су 20. децембра пр. годпне пзмеђу Петрограда н Москвз п дали еу врло повољнн резултат. Том приликом употребљен је један апарат, који је лронашао г. Гвоздев. Тај је аиарат удешен гако, да се гвоздена жица, која се употребљава за иренашање гласа, може да уиотребл и за спровођење тглеграФске струје. Како је ова ствар од велнког значаја, то су чињенн иокушаји на многпм руским жељезничким нругама.

НАЦРТ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗАКОНА ЗА ВАР0П1БЕОГРАД Околни зидсви чл. 34. Сви околни зидови морају бити гврдим материјалом (без дрвета) озидани код следећих грађевина а, Код грађевина у тачки а, чл. 33. б, Код грађевина у тачки 5. члана 33. овог закона, ако нису од оближ-