Beogradske opštinske novine

~ 200 —

ГОДИНА VIII

хш. На преддог иредседништва, изабрана комисија од г. г. А. Штока, М. Јовиновића и Ђ. Николића. да даде мишдење: да ли би било корисно, да се откупи имање Наума Николића, код Мале ниваре. ХШ. ВАИРЕДИИ САСТАИАК 8. Авг. 1890. год. Види: иредседник г. Н ПашиК; чданови одбора : М Ј Марковић, И. ДнгтаиониК Р Ћвркоиић, 'Б. НиколиК, А. ОдавиК С. Миличевић, М. Јовановић, Н. Г. Номовић, Мих. Цвегковић, .Гов. Ђурић, М. Јанковић,К. Б. Михаиловић, Ј. Петковић, К. П. Махаидовић. 1!. Јованопић, Дим. Најдаповић. Р, Драговић, М. Депчић, М. Велизарић. I. Грађевинско оделење реФерише, да су држане две днцитаци.је 7 ов. мес., једна (ГБр. 971.) за отконавање а друга (ГБр 972.) за калдрмисање „болничке" улине од „четињске" до ,милетине*. Обе су остале на Стојана Настасијевића, и го нрва по 1-12 дин. од куб. метра, а друга по 2-86% дин. за коловоз и но 2'30дин. за тротоар. Налазећн, да су обе лицитације повољне, Одбор решава: да се Стојапу Настасијевићу, предузимачу, уступи отк-павање и каддрмисање болничке улице, са обичпим ломљеним каменом и за средину и за тротоаре, и то ио издицитираној цени и усдовима лицитације. II. По сасдушању реферата о држаној лицнтацији 7. ов. мес. (ГБр. 970.) одлучено: да се Ристи К],стићу уступи калдрмисање „љубичине" улице, од ,горње јованове" до »душанове", по цену за калдрмисање средине 2-94/ 4 дин. а за тротоаре 2-34/ А Д1ш. нод усдовима лицитације. III. Иоводом реФерата грађевинског одељка, да је отконавање II. дела „београдске" удице потребно што скорије предузетш почем се извесна кодичпна земље може сада насути у „кнез Милошеву" улицу, овлашћено : председништво да нареди краћу лицитацију и да откоиавање уступи коме и како за сходно буде оашао (ГБр. 935) IV. По саслушању прибраних ценовника о пијачној цени жита као и о цени брашна по вар. продавннцама, решено : да остане и на даље данашња цепа хлебу, ночем нема места да се мења. V. Ирема оддуци из последње седнице, ГБр. 977 грађевинско одељење иодноси о калдрмисању .савске* и „мајданске" удице овај реФерат: „Одбор општински, у седници од 23. Марта тек. год, Бр. 150., ГБр. 276, решио је, да се у удпцама „Савској" и „Мајданској " сагради нова калдрма, и, према тој одлуци, држата је лицитација за каддрму са обичннм и за калдрму са дотераним каменом. На лицитацији 4. Маја тек. год. није нико дошао. Носле дицитације пријавио се предузимач Риста Крстнћ из Београда и Милан Пиндић из Јагодпне, да израде те калдрме. Први са ценом од 6 динара а други од 6*50 дин. од квадратног метра. 7. Маја нријавпо се калдрмџија Тодор Остојић као устабаша калдрмџијски, и све калдрмџије овдашње — сем горе именованих понуђача, да ће да взради калдрму са дотераним каменом по 1 30 Дин. од квадратног метра, а онштина да изда потребан камен н несак. — За време тих понуда општина је отночела да ради калдрму у режији. Одбор општински, у седници од 9. Маја т. год. Бр. 200 ц ГБр. 499 овласгиоје госи. нредседника да покуша да постигне још ннже цене, илн ако то не буде могуће, да понуђачима иосао устуни (ГБр. 499). На томе основу, председништво је нозвадо иредузимаче да даду ннже понуде и добивене ионуде иоднело опет одбору Одбор је у седници 9. Маја т. г. ГБр. 552, остао ирп овлашћењу којеје прошле седнице дао председништву да грађење калдрме у „Савској" н „Мајданској" улици, уступи ионуђачу који учичи најниже цене, но с тнм, да он-

гатина задржи право да у истпм улицама може ц сама (у ј»ежији) градити калдрму, у кодико то буде у стању. Ирема последњем овлашћењу, председништво је позвадо Ристу Крстића да изврши калдрму у „Савској" и „Мајданској* улици, адн да остави један део да општина сама у режнји ра/и, 'Гако исто учињево је и с „Крагујевачком" улицом. Калдрма у „Савској" и „Мајганској" улнци погођена је за 5'80 дин. а у „Крагујевачкој" 5'40 дин. са дотераним камеаом, а са иростим ио 2'70 дин. (види ГБр. 565 и ГБр. 564). Тодор Остојић и компанија примили су да изврше калдрму са дотераним каменом у „Мајданској" улици и једном деду „ Крагујевачке" по ГЗО дин. од квадратног метра и то: за дотеривањо камена по 60 п. д. за нолагање по 60 пара и за кварење калдрме старе но 10 н. дин. од квадратног метра. За просту калдрму по 60 н. дин. од квадратног метра а са општинским материјадом. Ади Остојић и компанија нису били у стању да граде калдрму, ма да ихје ннжињерско оделење звало више пута да рад отпочну, као што се види из акта ГБр. 536. Остало је, дакле, да еве изврши Риста Крстић, иошто општина у својој режији није радила ништа." По саслушању овог реФерата, одложено решење до рока, који је предузпмачу Крстићу остављен уговором да калдрму сврши, а тада да се изнесе по ново. VI. По саслушању молбе (АБр. 1509) одобрено : 15 дана одсудства члану суда г. Љуби Гомановићу. VII. Према акту господина министра просвете и цркв. иосдова (АБр. 1096), да се пигање: од кога дана, по оддуци одбора АБр. 164 т. г, припада учитељима повишица накнаде за стан и огрев, има расправитн на основу чдана 22. зак. о осн. шко дама — решено : да председништво за ид\ћу седннцу иоднесе реФерат о раздици издатка ако се буде рачунало од дана решеаа. VIII На цредлог председништва одобрено : да се „другом ироФесорском скупу* у Београду нзда 300 днн. из онштннске касе а иартије непредвиђених потреба, ради олакшице трошкова на станове. IX. На тражење неколицине г.г. одборника, решено: да се одмах штампа пројект новоирописаних правида за сдободио кдање, а у идућој седници изнесе и за решење.

ОДР^АВАЊЕ ЧИСТОТ^Е ПО УДИЦАМА ВАРОШКИМ По изгдеду какве вароши може се закључити и стунањ цивидизације не само њеног становништва, већ и оне околине, којој та варош служи, бидо као трговински, управни или други какав центар. Правилне улице, депе зграде, и друга томе подобна уређења.без сумње угичу повољно на изглед сваке вароши али исто тако и чистоћа улица иЈиа в р л о ведику важност. Питање о одржавању чистоће у толико је још и претежније, што је од знатног утицаја и на здравствене прилике у свакоие месту. Буцети данашњих већих и мањих вароши у зап. Европи па п у северној Америци показују, да се велики део рада и знатне суме новаца троше на обдржавање уличне чистоће; а судећи по напорима речених вароши у томе правцу, може се извести чудноват закључак, да у колико човек више у цивилизацији напредује, у толико је у исто доба приморан да све већу н већу борбу води са ђубретом, које упоредо са цивилизацијом расте, и човеку не само у нбколико