Beogradske opštinske novine

ГОДИНА

— 201 —

БРОЈ 34.

дооађује већ скоро нретч да га или угушп пли са места становања отера. Цриродно је дакле што одржавање чистоће задаје доста бриге и иосла управама насељенијих градова. Остављајући на страну остале врсте нечистоће, као што су садржина из нужника, иомије, ђубре из куће ит.д., ми ћемо овди изнети на који начин општинске управе у немачкој одржавају чистоћу по улицама варошним. Ма колико просго да изгледа ово пигање ипак оно задаје и данас још бриге мал те не свима и већим и мањим варошима Немачке, Француске, Енглеске и других држава. Инжењер Кајзер из Штутгарта, да би што погпуније решио пптање о чишћењу улица у Штутгарту, упутио је на више варошких општина у Немачкој ова питања* : I., Ко је дужан да чисти улице и ко води контролу над чишћењем ? 2., У које се доба чисти и извози ђубре ? 3., Радили се у режији или под акорд ? 4., Како је варош подељена за чишћење и колики је број раденика ? 5., Шта кошта чишћење ? 6., Да ли се и на шта уиотребљује ђубре и колики је приход од тога ? 7., Како се поступа цри поледици и шта се са снегом ради? 8., Да ли се и како уклања ђубре из канала ? 9., Каква је конструкција кола за извожење ђубрета ? 10., У колико суделују у трошковима за чишћење улица, трамвајска друштва ? II. Како се врши гголивање улица? На ова питања одговориле су ове вароши : Ахен, Берлин, Лремен, Бреслава, Еасел, Дрезда, Диселдорф, Франкфурт, Хамбург, Хановер, Хајделберг, Карслруе, Келн, Лајациг, Мајнц, Минхен, Нирнберг, Штрасбург и Вирцбург. Величина гих вароши по броју зграда, становника, и улица као и укунне дужине и површине улица изложена је у следећој таблици :

о рз м н н

Име вароши

број станорника број зграда

број улица |

53 2 м ^ >> 5 и <! 6 1 *

укупна површина ул . у км.

Ахен

88522

7724

191

Берлин

1192200

—

721

Бремен

117560

18000

600

—

Бреслава

286000

10578

247

—

Касел

62532

2638

177

—

Дре?да

229500

—

378

—

Диселдорф

104000

8700

259

130

170

Франкфурт

иззоо

8878

321

—

Хамбург

435960

—

153, 5

Хановер

128500

—

Хајделберг

25500

1800

134

—

Карлсрухе

52000

5200

—

Кедн

148640

10733

—

Лајпциг

160300

—

Мајнц

63220

6000

220

—

Минхен

240000

12764

450

—

104

Нирнберг

103255

6900

395

131

Штрасбург

108700

3500

—

Штутгарт

109465

11314

216

100

Вирцбург

54135

3500

177

—

*Сћ. Ка18ег, 2иг Ега§е с!ег 81газеп Кет1§ип§. ?Ш(§аг(;, В. Коћећаштег 1885.

Сравнења ради увршћујемо овди и Београд, који има 35000 становника, до 5000 кућа, до 160 улица, са укунном дужином од 60 и површином до 130 комада (без енглезовца) (НАСТАВИИЕ ОЕ)

ДОПИСИ ГРАЂАНА 7. Августа 1890. Мисли, које су иод оволј рубриком изнете у Бр. 83. „Београд. Општ. Новина" дају ми повода да и сам ироговорим неколнко речи и да обратнм пажњу на једно, тако да речем, домаће нло, којесе из одавна све то већма шири, место да му се на иут стаје. По старом општинском закону , општински суд у нрестоници није престављао никакву власт у погледу наређивања оних мера, што су у општем ннтересу у свакој вароши потребне. Чудно одиста, кад се узме на ум, да баш у главној вароши, гди у нредставништву седе образовани и научени људи, има више могућностн да се разумно н самостално ради За што је онда требало туторисања ?! Пословица вели: „туђе руке свраб не чешу". Није то бадава речено. Никада други неће урадити твој посао тако како ћеш ти сам. Прпродно је дакле, да ће домаћин своју кућу најбоље уређнваги. По томе простом и ириродном начелу, ја држим да би наша оиштина данас бнла у куд и камо бољим приливама, да је општинска управа одавна имала одрешене руке, да је могла самостално унрављати. Ето за ово кратко време , од како је ступио у живот закоп о самоуирави онштинској, на већ се осећа извесан нолет, више живахности, бољи, потпунији и савршениЈа рад. Међу тим општина још није ни извела потпуно своје устројство ; још одељци, нису ни почели свој рад. Кад то буде, моћи ће се, држим на сигурно, много што шта стићи и надокнадити, многа незгода отклонити. зла таманити , а и здравствене нрилике одржавањем наредаба у важности, иобољшати. Пре је пак другаче ишло. Управа вароши наређује гато стигне. Онштински Суд наслања се на њу па предузима тек што се сети. Отуда је триела општа ствар. Кад и кад ако се јављао глас јавног протеста, из грађанства, ошптинаје сваљивала крнвиду на државу , држава на онштину. — Био сам и «м кратко време одборник општински и знам како се радило. Најлепше мпсли нропадале су, јер се нису дале извести. Што год је одбор општински хтео да уведе, требало је на то најпре да измоли стотину одобрења од „надзорних власти " Овима пак није била баш толико велпка брига хоће лн се нешто сада илн носле толико и толико времена урадити. Да наведем неке иримере. Знам да је још нре више година оиштинска власт захтевала од надзорне, да забрани изношење столова по тротоарима ; да забранп трговање но сокацима; да не допушта заузнмање уаица истоваривањем дрва, грађе и силество разних нредмета. Па је ли се надзорна власт одазвала? Никада; ,,ер н ако је потекла каква наредба, та се у ирактици нпје вршила. Исто тако оиштнна је чесго покушавала да се заведе строго кажњавање оних , који криво мере, који варају кунце ио пијацама који нездраие намирннце продају. Па и ту је слабе помоћи било. Контролнсање и хватање таквих злоупотреба сиадалоје у дужност општннске властн, (такоје Управа говорила на наше приватие доставе и жалбе) а оиштннскн Суд извињавао се опет увек тиме што надзорна власт неће да кажњава она лнца, која јој се од стране општинске контроле доставе а оиштински Суд није имао ту власт , да казни. Тако је често све зависило од воље најмлађега званичннка у кварту, који је као вршилац „надзорне власти" могао слободно да чинг, шта и како хоће. Д, (свршиђе св)

ОПШТ0НСКЕ БЕОТИ

Повећана такса. Законом је на последњем ванредном сазиву Народне Скупштине проширено право општине да на свињско месо може повећати таксу