Beogradske opštinske novine

ГОДИНА УШ.

— 232 —

БГОЈ 41

0 д 22. Фебруара 1869. год. (збор. XXII. стр. 14.) зак. од 6. Апр. т. г. о паплаћивању таксе за кда-ње ^свиња и клање стоке по садапама. и чдана 37. закона о општпнама, прописује ова правида за кдање стоке и продају меса. Чд. II. Сваки, који коље стоку, у дељи препродаје меса, бидо сировог иди прерађеног у шункама, кобасицама, сувом месу, иди зготовљепом у јелу и т. д., идаћаће општки т иие пџт ове тте;)

а)

за једног вола, бивода иди биводицу

ДИН.

б)

за једну краву

в)

за теде, јунца, јуницу до 8 кила,

од киде

0-20 ;

) 94

г)

за једног овна, јарца, овцу или

козу . .

2-00

ДИН.

д)

за једно јагње, од кад почињу до

ведиког иетка

1-50

а од ведиког петка док траје .

1-00

ђ)

за једно нрасе до 10 кгр.

1-00

а од 10 до 20 кгр. . . . • •

2-00

од 20 кгр. на више од киле по .

0-10

е) за једног једена, кошуту, срну, срндаћа и дивље свинче, које се по дућанима — дедикатесама — продаје од киле но б.40 ., Теоци се мере са кожом а без главе. Чл. III. Сем ове новчане аренде, клачи рогате стоке даваће општипи, у корист општинске касе, сав цубок. За цубок се сматрају ови делови: Код говеда: црна и бела џигерпца, ноге, слезина, гдава без мозга и језика; Код оваца и коза: глава, џигерица и ноге ; Код јагањаца и јарића до Петрова дана нема цубока, а одатле до краја године сматраће се за цубок глава и џигерица. Чд. IV. Нико не може закдати ни један комад ни од које врсте стоке, док у онштинском суду, код онштинског контролора, не извади упутницу и исплати ироиисну таксу, која ће упутиица вредети само за онај дан за који гласи, а ако тога дана не закоље, иропада му плаћена аренда. Чл. V. Општински чиновник (званичник) за давање ових уиутница и наплаћивање аренде радиће у својој канцеларији од 1. Маја до 1. Септембра од 5 до 7 и од 10 до 12 сах, пре нодне, а после подпе од 3 до 6; а од 1 Септембра до 1. Маја од 6 до 12 пре подне, а после подне од 2 до 5 сах. VI. Кад клач извадн уиутницу и плати прописну таксу, он ће тада, заједно са стоком на коју упутпица гдаси, отићи на општинску кланицу, позвати општинског контролора, који врши дужност на кланици, предати му упутницу и иоказати стоку, коју хоће да коље, како би се контролор уверио да ди је та стока заиста она, на коју гласи унутница, или није, па, ако нађе да јесте, одобри*) Ове таксе нод а.), 6.) п в.) нривренене еу докле се не реши хоће ли се заводити нанлаћивање таксе по тежини (мерењем) или и у будуће од грла.

ће клање, по прегледу лекаревом, а, ако нађе да није не ће одобрити. Овај контролор мериће и месо од опе стоке, на коју је упутница издата по тежини. као што су: телад, прасад назимад и т. д. Чл. VII. Краве стеоне и тедад млађа од месец дана не смеју се клати. Чл. VIII. Коатролор општнски па елмици, пошто олреЏш лекар стави свој жиг и огласи месо за здраво. маркираће исто. Месо од ситне стоке и говеђе у парчетима маркираће се општинским штемплом и оловом пдомбирати тако, да на сваки черек дође но два и више а на груди једно олово. Чл. IX. Облпк штемпла и знаке на одову прописаће иредседник општине и наређиваће мењање истих. ДиПИСИ ГРАЂАНА 15. Септембра 1890. У првом доппсу моме, од 27. пр. мес. дотакао сам се незгоде 3001' које, по староме закону о општинама, у Београду није ни било могуће да се лако и систематски развијају они пос.шви локалне власти, којн се односе на одржавање чнсто()е, и реда по улицама; даље у погледу правилнога мерења по гшјацама и продавнпцама, као и у саречавању свега онога што иеко може на општу штету чинити у једноме месту. Локални односи у свакој насељенијој вароши п сувише су изукрштани, и баш с тога даје се лако и појмити да се ти односи никако не могу правилно и рацнонално сре!>ивати, када власт није централисана, кад једној на пр. прииада само дужност, а д ругој извршно право. С тога веК рамога самоуправи општинској не може бити нротиван нико, коме год је стало до тога, да се општински послови развијају правилно. Власт самоуправне општине је тј исто што и старешинство у задрузи ; и она по изборноЈ системи, има одиста могу||Ности да правилнике ииаредбе за све односе удешава тако, како 1\е у самој ствари увек бити заступљен и осигуран општи ннтерес у свакоме случају и у свакоме посебном питању. Ми смо, у нашој општинн, за дуги низ година морали по самој природи ствари, да сноснмо многе недостатке, да трпимо многе непотнуности у одржавању оних мера које ујемчавају, као што рекох општи интерес. Могао је на иример неко бити врло тачан и обазрив нрема наредбама којима је палагано да се ђубре уредно извози, да се испред домова редов но чисти, да се на тротоаре и по улицама ништа не истоварује што саобраћај отежава и пролазу смета. Али каква је вајда бивала од тога што Не неко, па све да је и већина грађана, извршивати тачно и озбиљпо оно што ,је наложе ;10, кад локална власт није прибављала важпост сво.јој заповссти п цослушност свију грађача без разлике. Општинска власт погађала се са државном Она је нешто н. нр. хтела учинити: тицало је се иа је и нокушавала, али није била у сгању да код друге „шдлежне" државне нађе сталне готовости да се заведена мера одржава без нрестанка. Али као што је пређе било тешкоћа, због тога, што онштинска власт у самој ствари није никакву власт имала, тако исто и данас могу се развити друге тешкоће и друге незгоде, са којих ће мн ого што шта опет бити прекиђапо ц на време несвршавано. Јер као год гато је пређе надзорнп власт сваљивала па општинску оно што она није иредузимала н што јз љој у дужност сиадало, због чега је трпсло штету само становништво тако исто штете ће бити ако се не нађе начин још сада у ночетку новога устројства општинског, да се иослови концетришу и свс укуино свршава на време. Устројство одељака општииског Суда биће од користи у Београду тако, ако им Суд пренесе у дужност све оно што је