Beogradske opštinske novine

ГЈДПНА VIII

— 165 —

БРРОЈ 4(5

Осим тоги у прошшм месецу извучене су потпуно како цевп тако п оба бакарна Филтра из бунара, који је за време претходних радова био постављен ради нспитивања количине воде ј и сад се само чека на потребап матерпјал, на да се исти фил - ј три и исте цевп употребе за демшитиван бунар ! За службену зграду, коју ће према одобреној лицитацијп градити предузимач Франц Некваспл, отпочео је предузимач да ј превлачи материјал. III. Канализација. \ У току прошлог меееца копирани еу потребни планови за > израду пројекта за канализацију, и прикупљанп су и сређиванп ; остали потребнп подаци са израду цројекта ; /У. Обдржавањв садањег водовода. Да би се у ово сушно доба, када су сви нзворп са свпм мадаксали, тако да водовод из Билбилдера даје једва 800, аварошки 1500 грама воде за секунду, што је могуће више сачувала вода од злоупотребс приватних, као и да се не би ма какав квар на водоводу учинио, вршен је често преглед целог водовода п предузим&те су местимице потребне оправке. ј Персонал управз водовода, сем заступника г. Смеркеровог, инжињера г. Курта, састојао се из једног инжињера, једног књиговође, једног цртача, једног преписача и 3 надзорника (један Муакишу, један у Билбплдере и један зидар). Надница у црошлом месецу утрошено је : у Билбилдеру са копање. зидање и намештањецеви . 532 } | 4 у Макишу 320 у Сењаку . . 9 на обдржавање садањег водовода 12 Свега 873 '| 4 Сем ових послови вршенп су и сви други, које је Суд овштински слао надзорној комисији па поступак, као што је то суду из дотичних акта познато. 6 Октомбра 1890 год Београд. Чланови комнсије : Коста Д. ГлавиниБ, Жибко М. МилооављевиЂ..

— Бернарде, прпјатељу мој, ја исто тако немам ни мало разлога да впшњем певам захвалницу на његова »свакидашња добра". Али се подјаем приликама и подносим их трпе.љиво н ако се повољне јављају толико исто ретко као што ретко добијам н поручбпне за слике ! Треба битц философ. Т и знаш шта значи то бити фплософ ? Да, заиста знаш, али ти преводиш ту реч на твој начин ФилосоФија је у твојим очима вештпна добнтп тешку главобољу размишљајући о бићу бога п бесмрћу душе. За меле, она је у истини вештина, помоћу које сам увек добро расположен, па се смејем мојим недаћама, певам кад покиснем до коже као и кад горим од сунчане припеке. Зато ме и впдиш лица увек ведра, ока жива, ногу лаких и увек на смеј готова. Ја сам — кажем ти — философ, и још мало па ће ми најомиљенији песник битн Десожијер. — Луда главо! ре1ш ће Бериард. Ти си одиста срећан човек, драги мој Лује. . Смејање н долнкује твоме лпцу. На моме оно би изгледало намрштеност. Ја сам ФаталисТа. — Ти си ми то већ толико пуги рекао. — Да, и ја држим да се у це шм животу једном и.ш два пут највише и то често само у тренутку, даје човеку могућпост да иродре! Моћни — они су, који се умеју користити тим тренутком; царство земаљско њихово је. На протпв, који пропусте срећни гренутак, остају под ведрим небом, у мраку и глибу у коме се налазе. Чае је бпо куциуо али га будале нису чуле! Видиш, настави Бернард појачнм гласом и гшкретпма прн свакој речи, то што сам, Лује, овако нераеположен и скрушен ; што мп је корак тежак а очи испијене, шго сам неореКан и што

Рад општинског одбора. 1 ј У. РЕДОВИИ САСТАНАК 15. Октобра 1830. Председавао г. председник Н. II. Пашић; били: члав суда г. Љ. Романовић, чланови одбора: г. г. М. М. Терзибашић, А. Одавић, Ђ. Димитријевић, Н. Р. Поиовић, Е. П. Михаиловић, Ј. Ж. Ђурић, Ј. Станковић, К. Б. Михаиловић, Ђ. Николић, Р. Петровић, М. Велизарић, Др. М. Т. Деко, Љ. Јовановић, С. X. Милићевић, Р. Р. Ђирковић, Р. Пуљевић, М. Ј. Марковић, Р. Драговић, Ђ. С. Новаковић, К. Д. Главинић и М. Р. Маринковић. I. Пре дневног реда прочптан је н усвојеп загшсник одлуке из седнице од 8 ов. мес, с протумачењима : а) да се код одлуке књ. бр. 439 — имају разумети путни и подвозни трошкови само за одлазак и повратак ; и б.) да се — код одлуке књ. бр. 442. — унесе: или 1600 куб. метара дрва. II. На предлог одборника г. Н. Р. Поповића одобрено да се дечијем забавишту дунавскога краја даду ове зпме дрва за огрев, као помоћ општине; а иста помоћ да се не одрече ни другим таквим школама које буду установљаване под надзором удружења осталих крајева. III. Председништво саопштава да је благајнпк општински поднео реФерат којим је тражио да се у одборској седници протумачи н донесе одлука о томе. како се има по буџету рачунати плата члану Суда г. Св. Карапешићу. По саслушању реФерата благајника опшгпне и мишљења председништва решено : да се буџегом предвиђена плата има рачунати од дана кад је г. Карапешић ушао у дужност IV. Председништво напомиње да ће се одмах чнм зграде буде готове, моћи приступити увођену трошарнне, п да је по томе нужно установити место управника трошарине, који ће имати и да организује службу за прикупљање тога главног прихода што ће служити за амортизацију зајма Налази да би најбоље било ако би оаштина нарочито за прво време могла у ову важну службу ангажовати лице које јс било организатор трошарине на другоме коме месту и за чпју се не само епособност него и ииаче може имати довољно гаранције. Из тих је разлога општински Суд ступио у преговоре са извесним лицем које живи на страни и које је познао и као зналац трошаринске администрације а и иначе заслужно пове— —————— —————— иатим, узрок је : чекам мој срећни час, али он не долази... Заборављаш ли да ћу скоро навршити и тридесету. Трпдесет година ! То је доба, када више није допуштено прола:шти непримећен и живети у сенци, ако не желпш да ту останеш целога века. У двадесетој години не само што се човек нада за себе сама, него и други полажу наду у њега. У тридесетој дува другн ветар. Ту већ внше немаш воље да крунишеш чело пуно бора. До данас, ја сам целом снагом, свом срчаношћу сунрот стајао у овој крутој животној борби. Гледао сам како блесани и незналицс прелазе преко мога тела а ја остајем далоко та њих у рову. Једне је водила напред пнтрнга, други су се прЈтурили преваром. Узалуд тражим оне којп сво.ј успех могу при ппсати само себц. . Ја сам од оних ш го се још боре у срзд ове неирегледне гомпле мањи у мутном мору раденпка. него што је кап воде у пучини морској. И као зашто сам ја ту ! Зар немам права да као и толико др\гпх заузмем у п ледно месго. Јеоам лп немоћан и злобан, или је судба п меин одредпла што више'? Шта мари! Ја сам сам себе измерио и нознајем своју моћ. Трндесет година ? Тек што год : Ја сам био луд ма ш час. Ако је војна изгубљена у тридесетој годшш, та човек пма увек донољно времена да добије другу!... Лује, пријатељу мој, иродужп даље Бернард, прснув усиљено у смој, пословица има право кад тврди да прилика чини човека разбојннком. — Нека ми се прилика само укаже, видим ли је на моме путу, брзо ћу је уставити п нзћу је пропуститп. Гром п пакао ! Доста је било пужења : време је да се и моје чело разведрн ! Спромаштво ме приковало за седпште као што

Председник комисије на надзор при грађењу водовода Н, И. Стаменкови!.