Beogradske opštinske novine

ГОДЈША IX /V —-ч Л.

ВРО.Ј 20.

ОДБОРУ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Пошисани чл.шови одбора оишгипе београдске, које је одбор опшхивски изабрао да .услед новоустаноиљепе потрошарипе државпе попово ирегледе потрошарипску тариФу, коју је одбор општипски израдио и послао већ био иа потврду, али за коју је одбор решио да се натраг врати и попова I проучи, свршили су посао и нодносе одбору ову тарифу ириложену уз извештај. Напомепућемо само у кратко услед чега смо нашли за корисно нредложити оваку тарифу. а) При изради ове тариФе старали смо се колико је више могуће да не теретимо мпоге артикле трошаринском таксом због кесразмерпог иовишавања цена у детаљном [ нромету Свраћамо иажњу опшгинског од- ! бора на то, да се ова околност никад не- I сме губити из вида, иначе изложени су грађани општине опасиосги да посредицама плаћају већи намет но што је она такса коју опнггипа за своје послове у корист грађанства наплатити мора. У опште било би пајбоље кад би се наметом само на један артикал сва ванредна потреба оиштине у новцу могла подмирити, но кад већ то пије могуће, не сме се никако дозволити да се таксом опгерети одвише велики број артикала, већ само онолико колико је преко потребпо. Из исгих разлога ваља исцрпети порезну спагу сваког артикла и ударити онолику гаксу колико дотични артикал у опште поднети може, из разлога што је држава у својој потрошаринској тариФи знатном стопом оптеретила; пиринач, зејтин, шниритус, Фипа вина, рум, ликер и г. д. изостављеии су ти аргикли из општинске потрошарине са свим. б) Сматрали смо да је за сад за општинске потребе, да би могла општина извршити задужење од 10,000.000 д. за своје радове довољан бруто приход општинске нотрошарине нешто јачи од пола милиуна динара. Томе приходу имао би се нридодати, а за гаранцију отплате зајма и интереса на зајам сав приход, по одбитку грошкова за експлоатацију од оних општинских нових установа које ће приход давати, а то су : такса за воду за приватне потребе, такса за служење општинским капалима, такса за клање у новој кланици, такса за оставе у антропоидима и такска од пристаништа. Л.ако ће бити, према резултату тих такса у трошаринској тариФи учинити потрбпе измене, т. ј. или изоставити неки аргикал, пли но потреби додати неки нов, I или пак у исго.ј тариФи повисити или спустити пореску стопу на поједине артикле. Сви смо пак најдубље уверени да престо пипа српска никако н сме стаги на нуту реФорама, тим пре, што терет од пола милијона прихода од трошарине варош Београд може поднети, а као престоница дужпа је то подпети, јер ће јој се приход јако увећати кад све реФорме буду изведене. Поједине од нових усганова нарочиго ће ,

помоћи да Београд одиста може да се користи својим сјајним трговачким ноложајем на балканском полуострву Не сумњамо ни пајмање да ће одбор општински усвајањем ове тариФе дати здрав темељ и Финанциски извор за све отночете реФорме. ТариФа овака, како је овде нредложена може се извести веома брзо и контрола удесити веома поуздано. Не сумњамо ни најмање да ће одбор општииски иохитати да ово питање коначпо реши и тиме га с кине с диевног реда. Овом нриликом част нам је предложити одбору јогп две ствари које су у вези са трошарнпом, а које такође ваља одма решити. 1. Како ће ово на сваки начин бити деФипитавна гариФа трошаринска, греба у најкраћем року израдити цело устројство трошаринске управе и прописати правилпике за трошаринску службу. Мислимо да је излишно и папомињати да цела трошаринска служба треба да буде тако уређепа, да се цела радња око паплаге трошарине може у свако доба до најмањих ситница коптролисати но књигама Ни једнога дана не сме се осгавити трошаринска уирава без гготпуног, здравог и сигурног уређења, не сме се губити из вид ■ да би услед рђаве организације трошаринске уираве, а кад тариФа већ постоји, грађанство плаћало колико је тариФом предвиђено, а општинска каса остала без прихода зарад кога јо трошарина и заведена. Како је пак радња око уређења трошарине сгручан рад, мишљења смо да би по општину најкорисније било кад би тај посао за извесну паграду поверила стручном лицу. Уједно слободни смо одбору општипе београдске предложити за овај рад г. Алексу Миловановића цариника београдског. 2.) На пиће које је обухваћено и овом тарифом трошарине, коју предлаже комисија постоји већ једна врста порезе. а'0 је акцис. Та пореза служи сада као ириход редовног општинског буџета и износи годишње до 35000 динара. Пошто се сада ударају нарочите трошаринске таксе на пића, пе би право било да се акциз па пиће и даље наплаћује као досад. За општину би било веома корисно, а за онај ред грађанства, који се бави ирепродајом пића била би зпагна олакшица када би се акциз на пиће спојио са трошаринском таксом, па макар услед тога потребно било трошаринску таксу на пиће повпсити за онолико, колико би погребно било да се за редовни општински буџет покрије приход од 35.000 динара. Ако усдед законских смегњи ову меру пе би било могуће одмах извести, сматрамо да је ипак дужност онштинског одбора ово усвојити, а према томе имала би општинска управа постарати се да се ово и на првој редовној Народпој Скупштини и узакони. Тако исто сматрамо за дужносг напоменути да би онштинска управа имала да се постара да се на првој редовној народној свупштини учине све погребне измене и допуне у самоме закону о трошарини за варош Београд. 8. Априла 1891. У Београду.

ТРОШАРИНСКА ТАРИФА ЗА ВАР. БЕОГРАД

вероватиа годишња иотрошња

од 100 износи кила динара бруто

1, Шећер бели раФиписан и сиров непречншћен кл. 2, КаФа сирова у љусци иржепа у зрну и ираху кл. 3, Петролеум кл. 4, Ракије у бурадма, с'1'акладма и у др. паковању до 12° јачине кл. 15° „ преко 15°јачине к. 5, Пиво у бурадма и сгакладма ектолитар 6, Вино у бурадма и стакладма ецтолитар 7, Воде минералие кл. 8, На сву прерађену дрвепарију тесачке израде за грађевипе као прозоре, врата, патосе и т. д. узима се да се увези у вреддности од 60.000 д. по 25°| с Овим приходима трошарине има да се још дода приход од ново установљеног ђерма и то : 9, На свака кола Фијакере и чезе товарна до 1 тоне или празна кад улазе у варош по 20 пара. На пиварска кола и друга преко 1 тоне при улазу у варош по 60 пара Од једног товарног коња при улазу у варош по 010 д. 10, Свако лице у вароши које има каруца или у опште луксузна кола осим горње таксе при улазу у варош да илаћа годишње по 60 дин., а узимајући да има у вароши 100 таквих кола износи

300.000 0,40 120.000

30.000 250.000

1,50 45.000 0,25 62.500

150.000 100.000 40.000

5, 10, 20,

7.500 10.000 8.000

15.000 8, 120.000

15.000 80.000

4. 10,

60.000 8.000

15.000

44.000

6.000