Beogradske opštinske novine

БРОЛ 20. 11, На ситну пернату живину вао : пилиће, еокоши патке јаребице, препелице и т. д. по 10 пара од комада а рачупајући да се унесе 60.000 комада износи 6.000 12, На крунну пернату живину као гусве ћурке и т. п. и зечеве по 0 - 20 д од комада, а рачунајући да се унесе 20.000 ком. износи 4000 Свега динара 516.000 Уз ову тариФу потнисапи подносе и извешгај у коме је образложена ова тариФа . 9. априла 1801. год. у Београду ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ Др. Ј1- Пачу с. р. Јов. Тади! о- р. Андреја Ј. Одави! с. г. Соломон Ј. Азријел с р М. Велизари^ с. р . Одвајам мнење за гас. Мигаљења сам да се наплати по 20 пара Соломон Ј. Азријел с. р.

Т А Р И Ф А по којој ће се наплакивати трошарина у вар. Веограду, уевојена одбором општинским у седнидама од 9. и 10. Апрпла 1891. год. АВр. 727. 1. На шеИер бели раФинисан и сиров непречишћен од 100 килогр. бруто 30 дин. 2. На кафју сирову и у љусци, пржену у зрну и у праху од 100 килогр. бруто 100 динара. 3. На аетролеум од 100 килогр. бруто 20 динара 4. На ракију у бурадима и другом наковању до 12° јачине од 100 клгр. нето 6' динара. 5. На ракију до 15° јачине, од 100 кгр. нето 12 динара. 6. На ракију преко 15° јачине од 100 кгр. нето 25 динара. 7. На сваку ракију, ма које јачине била, ако је у стаклету од 100 килогр. нето 50 динара. 8. На аиво у бурадииа и Флашама од 1 хевтолитра 8 динара. 9. На вино у бурадима од 1 хектолитра 5 динара. 10. На вино у Флашама од 1 хевтолитра 10 динара. 11. На воде минералне од 100 клгр. бруто 10 динара. 12. На сву арерађему дрвенарију тесачке израде за грађевине као: прозоре, врата, патосе и т д. од вредности 25 од сто.

18. На свака кола, фијакере, чезе, то- | варна до I тонс или аразна кад улазе у варош по 20 аара динарски. 14. На аиварска кола и друга преко 1 тоне 60 иара динарски. 15. Од једног товарног коња при улазу у варош 10 аара динарски. 1 6. Свако лице приватно у иароши, које ијиа каруце или у опшге луксузна кола, ' осим горње таксе при улазу у варош да плаћа годишње ао 60 динара. 17. На ситну аернату живинукм: пилиће, кокоши, патве, јаребице, препелице, ' и т. д. од комада 10 аара динарски. : 18. На круину иернату живину вао: ' гуске, ћурке и томе подобно и зечеве, од 1 комада 10 иара динарски. 19. На млеко сирово или варено нето, од 1 литра по 2 1 | 2 паре динарсве. Управа вар. Београда актом својим од | 30. Априла 1891. Бр. 6235. известила је суд опшгине вар. Београда, да су господа Краљевски Намесници на предлог министра унутрашњих дела а по саслушању заступнива министра Финансија указом својим од 27. Аирила 1891. год. изволели одобрити, да се тариФа одобрена указом од 21. Децембра 1890. год. на основу закоиа о варогакој грошарини од 13. Јула 1884. год. и његових допуна од 24. Априла 1885. г. по којој општина београдска наплаћује трошарину на извесне предмете , — замени тариФом, коју је одбор опшгинсви усвојио у седпицама од 9. и 10. Априла 1891. г. АБр. 727. са изменом: да се на варуца или у опште луксузна, кола, воја приватна лица у вароши имају, не нанлаћује предложена такса од шесдесет динара годишње. Ова нова тариФа важи од 27. Априла 1891. год -

С ПШТИНСКЕ ВЕСТИ Збор. Дапас- се према решењу одбора општинСког држи збор ради избора председника опшгине вар. Београда. Према завону о општинама гласање се врши по варошким ввартовима. Премештај. Одељак теразиско-савскипремештен је 1. маја из досадањег свог стана у кућу г. Настаса Јовановића на Зеленом Бепцу, одмах до гостионице „Ж. Венац" Ово се јавља грађанству ради зпања.

И8ВЕШЋЕ о клаву стоке на општин. кланици ЗА ПАР0Ш БИОГРАД У месецу априлу 1291. год. заклато је а), за грађанство-, 298. волова; 209 крава; 143 телета 4. овна; 4483 јањета ; 537 свиња дебелих и средњих које су укупно тежине 42,851 вилу; 8 прасади од 10до 20 вила; 9 прасади до 10 кила.

ГОДННА IX. б), за војску и остале државне заводе 199 волова, 26 крава и 640 комада јагањаца. Од ове стоке коју је лиФерапт клао издаго је за ОФИцире 7854 ккле, а претекло је и у варош — за грађапство унето 1501 кила. Приход од заклате^ стоке за грађаиство био је 22,452 90 динара. Од завлате стоке за војску, наплаћена је аренда — тавса, и то: за месо издато ОФицирима, за претекли вишак који је унет у варош за грађанство, 1085-60 динара. Спега је било прихода од ове ареиде у месецу априлу 23 538 50 динара.

ГАСН0 И ЕЛЕКТРИЧН0 0СВЕТ/1ЕЊЕ*) (с хигијенскога гледишта) ,Монаковсве медицинске недељне новине" донеле су из пера тајнога саветника дра. Петенкофера, чувеног поборпика хигијене, ова поучна и занимљива поређења, која су за нас у толико занимљивија, што ће се сад у Београду једном већ расправити иитање о ответлењу. „Данас се води јака борба између гасног и елевгричног осветљења, а још се не може пресудити које ће осветљење одржати победу. Баш с хигијенсвога гледишта вредно је поредити каквоћу трију главних извора осветљења : дневног — сунчаног, гасног и електричног, јер та каквоћа зпатно утиче на оштрину вида. Показало се, да се оштрина вида при гасном осветљењу за 1 ^ смањи док се при електричпом осветљењу — иарочито што се тиче распознавања боја — оштрина вида појачава и у соређењу са дневном, сунчаном светлошћу. Али, на жалосг, магла јако смета електричној светлости, пего томе се може досвочити увећавањем интензитета пламепова. Многа се тужба чула да је елевтрична светлост сувише јава — иптенсивна и да због тога смета ову; али се и томе досвочило: светлост се ставленом лоптом ублажи, разуме се, на рачун јасноће воја се за 20°|| 0 смањи С друге стране могу се врло јави бледи и љубичасти зраци у електричној светлости ублажити жутим а они жути и црвени у гасном пламену плавим стаклом или наочарима. Док се код гасног осветљења мора поставити пламен у одмереној даљини, због топдоте његове може се елевтрична светлост, ко)а само слабо производи топлоту, поставиги са свим близу самога предмета на којем се ради, и по том у јтолико заклопити или ублажити, да јачина пламена не смета. Продукти сагоревања нрепоставивши једнаку јачину пламена у елекгричнога пламена знатно су мањи од оних гаснога. По испитивањима Ремк-овим, производи један Едисонов пламеи 17 свећа ја*) Због важноохи овога чланка а и што је ова ствар сада на диевноме реду у одбору ошптонском, мисдимо да нећемо погрешити што ћемо исти чланак из српских новина од 1890 год. (бр. 275 и 276) прештампати. Ур.