Beogradske opštinske novine

БРОЈ 29. би се решење овог питања још и даље продужило, комисија скида са себе сваку одговорност. У ирилогу под *| 2 шаљу се цртежи Тозипе попуде, а извеш гај г. Селесковића моли се нредседништво. да комнсији врати. Првдседник надзорпе водоводнк вомнсијв Н. И. Стименковић с. г. А сам извештај гласи: ПРЕД0ЕДНИК7 КОМИОИЈЕ ЗА ГРАТВЕЊЕ ВЕОГРАДСКОГ ВОДОВОДА В е о г р а д. Част ми је учтиво известити председника, да сам примио писмо председништва општиие вароши Београда АБр. 938 од 14. Маја 1891. год. у коме се излаже решење поштов. одбора те општине: да се држана ОФертална лицитација за набавку потребних машина за нов водовод београдски сматра за несвршену, док се пе проучи и понуда Ф. Тозија и Комп. из Л.ењана у Италији; примио сам и цртеже у оригиналу исте Фабрике. На захтев поштов. одбора проучио сам и ту нонуду и част ми је учтиво замолити председника, да изволи поштов. одбору општинском доставити следеће моје мњење о понуди Фабрике Тозија и Комп. Већ у извештају о машинској инсталацији београдског водовода, коју смо имали част поднети онштини, г. Зорић проФ. В. Ше. и подписати, ириликом прегледа Смрекеровог пројекта наглашено је, да се у погледу иа најважније моменте : економија и сигурност у раду водовода може констатовати, да је г. Смрекер, у машинској инсталацији београдског водовода свога пројекга, изнео једно врло сретно решење тог машинског питања. СпециФичне тешкоће, које су се имале савладати при решавању нитања о машинској инсталацији београдског водовода, савладао је г. Смрекер веома марљивом штудијом, базирајући се на корисне податке својих дугогодишњих пракгичких искустава. је само његов ранији рад могао у неколико изазвати ону етрахоту, на Косову, коју је иаш парод онако лепо опевао. Вук је господарио у башгинама свога оца Брапка, Л.азар такође у својој области, коју је још за времена Душанова имао. Оженивши се тако блиском рођаком царском, Лазар је још и више увећао своје земље, јер је неоспорна ствар, да је Душан уз Милииу дао мираза у земљи кпезу Л.азару. И код Вука је ^екако тако стајало. Оно истина сгоји Факат, да му Л.азар, што се тиче области није ништа дао уз Мару, али је Вук такође сам раширио међе свога владања. За време међусобних немира и отимања за престо српске царевине Вук се знао добро користити. То и сам Вук признаје у својој повељи, којом је даровао манастиру Хилендару две Гадимље у Ситници. У тој се повељи између осталог вели : „Ја. по милости божјој, Вук Бранковић, владајући земљом мојом. колико ми бог уручи, прииесох овај мали дар пречистој матери богородици хилепдарској." Али се из овог цитата види још нешто друго, а не само, да се Вуа користио не-

- 147 Комисији. која је имала доцније да изради детаљне услове за набавку свега материјала за машинску инсталацију београдског водовода, чинила је то, оснивајући се па речепо Смрекерово рошење тог машинског задатка, као на решење нотпуно ко ректно. Допуну коју је комисија чинила, да се нумпе у Смрекеровом пројекту имају заменити са пумпама чији се вентили крећу нарочитим крмилом, — не мења припцип Смрекеровог решења ни пајмање, већ га допуњује као детаљ, чија је пробитачносг најновијим искусгвима у машинству доказана. Да јеу томе питању и комисија са своје стране коректно радила, доказују оне четири понуде, које су нам дошле од 4 Фабрике европског репомеја у грађењу, нарочито машииских инсталација за водоводе, као што су то Фабрике: Кун-Штутгард, Ешер ВисЦирих, Ридингер-Аугсбург и Саксонска Фабрика у Кемницу. Све те Фабрике донеле су у својим понудама брижљиво израђене пројекте, које доказују дубоко стручно зн&ње и искуство пројекгапата, и сви они у принципу се слажу са Смрекеровим пројектом, у коме је вођено рачуна о специФичним потребама београдског водовода. Међу свима тим понудама показује се, да је Кунова понуда најрационалнија, она нам даје највећу гаранцију за економан и сигуран рад, и комисија се с тога и одлучила за ту понуду и нредложила је погатов. одбору да је прими. Данас имао сам част проучити понуду Фабрике Тозија и Комп. у Италији Да није на цртежима пројекта те понуде назначена Фирма, бих на први поглед већ рекао: да је то пројект каквог ђака технике и то ђака доста слабог. Цртеж (са цигло 2 коге) који носи надпис „Ргојес!; ?иг <1а8 ЧУав^ег^егк <1ег 81а<Н Ве1§га<1" подсећа чудновато на цртеже публикације проФесора Ридлера у Ахену, и мирима у српској држави. „Ја, по милости божјој, В. Бранковић, влада^ући земљом мојом итд." неможе друго ништа да значи, до дајв Вук у својој држави владао самостално, само у важнијим аитоњима аризнавао хегемоност свог таста, кнеза Лазара. Да је доиста Вук био самосталан у земљама свога владања, и да је признавао хегемопост Лазару најбоље се види из повеље, којом је он 20. Јануара 1387. године, у Приштини потврдио трговачке повластице, дапе Дубровчанима од ранијих српских владалаца. Што је знамепито на тај повељи поред нужних потписа, долазе још три сведока „властелииа Вукова." Ови потписи, као да још јаче потврђују, колико је Вук био самосаалан. Почетак горесиоменуте повеље гласи овако : ч По милости божијој, Вук Бранковић пише на знање свима, како послаше властели дубровачки иоклисаре своје господину ми Кнезу (Лазару) именом Николу Гуидулића и Јакова Бавчилића, и допесогае њему записе великог господина, цара СтеФана, и господин кне^ не погвори им те заиисе, већ им баш нотврди; тако исто до-

ГОДИНА IX. увереп сам да се нећу огрешиги о чисту савест, ако тврдим, да тај Тозин «Ргојес1" друго ништа није до превађена једна слика из тих цртежа Ридлерових, за коју г. Този мисли, да може београдској комисији поднети као нројект. На 3 другацртежа, изнешеми су дегаљи парног цилиндра и крмила Сулцеровог система, које је Фабрикант Този нрекопирао са модсла, каквог га је Сулцер израђиваојош пре 20 и више година, каквог сам га пре 14 година као ђак политехнике са свима његовим махнама цртао, и какав је у хиљадама ексемплара у мпогим техничким часописима насликан и описан. Тим цртежима хоће Фабрикант Този да изнесе систем парне магаине његове пумпенам јер, неразумевајући услове. које је комисија ставила: „да крмило аарне машине ваља да буде системе Сулцерове или Колманове," Този, држао се буквално тог услова, и немајући свог искуства и своје штудије у грађењу парних крмила прецизионог система, он на доват оконирао верно Сулцеров систем, и на пакост, потреФио је баш онај систем, кога је сам Сулцер нре 10 и више година напустио и својим новијим пробитачнијим системом заменио. Исто онако како нам се Фабриканг Този пресгавља у цртежима, исто гако излази и са текстом своје понуде, врло површно: он завршује својом гаранцијом о Конзуму у 12*5 кила воде, наеФективну коњску снагу и сат. Кад би опгатина вароши Београда имала на одмет новаца, и кад би вољна била да утроши тај новац на потпомагања експеримената у изради машинских инсталација за водоводе, општиеа не би требала да иде чак у Италију, јер би се могло и код нас наћи етаблисмана. који би радо пристали, да и са скромним њиховим срествима за сто хиљада динара Фабрикују једну компоунтмагаину са Ридлеровим пумпама, које не гарантује мањи утрошак воде но што ђогае речени властели и к мени, и ја видевгаи записе господина цара СтеФана и господииа ми кнеза такође не потворих, већ их потврдих итд. итд." Као што се даље из исте повеље види, Вук је имао и свој двор, и своје градове, а мал час рекосмо да је имао и своју властелу. 0 томе одпошају Вука Бранковића писали су више писаца, како наши тако и страни. Сви се они слажу у ономе, што смо ми мало час рекли, т. ј. да је доиста Вук признавао Лазару хегемоност у пословима, који се тичу целокупне државне машинерије. Тако К. Јиречек у својој историји Бугара вели : „Лазар је владао земљом. Скоро независно од њега управљао је Вук Брапковић на Косову пољу, где му је у граду Пригатини и столица била." Исти научиик у своме делу в Нап<1о ]88<;га88еп иш! Вегд^егке е^с" а на страпи 39. овако пише: „Северио од Шаре у слободпој Србији владаше кнез Лазар; један велики део земље притежавао је Вук Бранковић, коме су припадали Призреи, Приштина, Вучитрн, Трепче, и сва рударска околина плаиине Ко-