Beogradske opštinske novine

- 149 I Ј е Р У условима које је прописала надзорна водоводна комисија у споразуму са рукоковаоцем грађења водовода г. Смрекером, сгоји : „да сваки понуђач мора даги своје монтере и једнога свога машинисту на три месеца." Даље, г. Одавић је напоменуо : „да нам г. Този нуди машине Франко вагон Београд", и на то имам да одговорим : „да Кунова понуда гдаси: Франко Беле воде у Макишу. Г. Ђока Димитријевић у своме говору који је одштампан у 27. бр. „Општ. Нов." на 182. стр. рекао је : „да је сличан случај био са понудама на ОФерталној лицитацији за електрично осветлење Београда, јер се и тада један понуђач задоцнијо те је депешом јавио, да је послао понуду и да ће иста за неколико дана стићи у Београд, па да сам се тада и ја, као члан комисије за осветлење, сложио са осталим чланоновима те комисије у томе да се сачека и та доцкан послата понуда, и да је водоводна комесија била сувише строга, кад код лицлтације за набавку машинске инсталације за водовод није хтела да узме у обзир и доцније стигавшу Тозијеву понуду. На ову приметбу г. Димигријевићеву имам да одговорим : да случај који је поменуо г. Димитријевић код лицитације за осветлење, ни у чему није сличан са оним, што је било са Тозијевом понудом, јер код лицитације за осветлење нису поеуде биле још ни отворене кад је депеша задоцњеног понуђа стигла, те је се онда могло и решити; да се сачека и та понуда, а Тозијева депеша, којомје јавио да истога дана шаље своју понуду иоштом, стигла је седам дана после одређеног рока за примање понуда; шест дааа после онога дана кога су све понуде отворене и њихове цене у нарочиги протокол уведена, а други дан пошто су сва срачунавања довршена, понуде детаљно проучене, закључак допет да се Кунова повуда, као у свему најпробитачнија од-

ГОДИНА IX. бору општинском препоручи и напослетку лицитациони протокол закључен и од свију присутни чланова комисије потписан. Примите г уредниче и овом приликом уверење о моме поштовању. 4. Јула 1891. г. Београд Коста Д. Главинић ОДБОРНИК ОИШТ. ВЕОГРАДСКЕ

ИЗВЕШЋЕ о клаау отоке на општин. кланјици за варош београд За месец Јуни 1891 год.

Заклато је за грађанство: 436 волова, 130 крава, 150 гелади, који су укупно тежили 4691 килу, 119 овнова и оваца, 6812 к. јагањаца, 2 козе, 527 јаради; — 599 свиња који су укупно тежили 51,247 кила, 2 прасета до 20 кл, а и једпо прасе до 10 кила. За војску и остале држ. зазоде заклато је: 350 к. волова, 61 к. крава и 3109 к. јагањаца. — Од ове стоке коју је лиФерант клао, издато је за оФицире 11,252 киле, а претекло је и у варош за грађанство унето је 3307 кила, за издато месо официцирима и за претекли вишак, који је у варош унет, наплаћена је прописна такса аренда. Приход од заклате стоке за грађанство био је 27,760 90 динара. — Од заклате стоке за војску и то : за месо издато официрима, за претекли вишак који је унег у варош за грађанство наплаћена је гакса — аренда у 1786 60 динара. Свега је био у приход од аренде месарске у месецу Јуну 29.547.50 дин. Од напред напоменутог броја свиња, марвено лекарским прегледом* нађено је девет комада бобичавих, од којих је месо прописпо понишгено. Код месара било је у месецу Јуну ових неуредности и кршумчарења: 34 к. средњих

БРОЈ 29. Кад су ова два последња акта у сед ници одборској од 23. Маја 1891. г. нрочитана. одборје решио, да се понуда Тозијева одбаци и пусти у извршење решење о усгупању набавке машина г. Куну из Штутгар. а. Према овоме, до надзорне водоводне комисије пема никакве неправилности у овоме раду. Уредништво је добило ово писмо с молбом, да га у листу објави : Штовани г. уредниче ! У 26. и 27. броју „Београдских Оиштинских Новина" од ове године, штампане су стенограФске белешке са састанка одбора београске општиве, који је држан 13. маја т. г. и на коме је било говора о познатој понуди г. Тозија и компаније из Л.ењана у Италији а за набавку машинске инсталације погребне за нови београдски водовод; па како у тим шгампаним белешкама нису добро записани моји одговори на извеспе приметбе г. г. одборнике Андре Одавића и Стеве Чађевића, и како ми је, као што из штампаних бележака видим, одборник г. Ђока Димитријевић учибни једну нриметбу, на коју му у седници нисам одговирио с тога, што сам је пречуо, молим вас, да у првоме броју „Опнгг. Новина" одштампате ово што следује, као допуну објашњењима, коју сам, на томе састанку, као члан надзорне водоводне ко^ месије, давао општ. одбору, јер би необавештени читатељи могли извести закључак : да су поменуте примтбе умесне кад на њих писам одговарао. Г г. Одавић и Чађевић у својим говорима који су одшгампапиу 26. броју „Београдских Општ. Новина" на страни 127. приметпли су „да Този ставља београдској општипи па расположење за три месеца 1 свог машинисту и монтера.'' На ове нриметбе имам да одговорим да нам Този у томе погледу, није нудио ништа више него Кун и остали понуђачи За сад ће мо се задржати на битци код Пирота. Садањи Пирот Турци су у го време звали Шаркој. Немачки историк, Герлах, у св ме делу „Та^еђисћ е1с." што га је пагшсао 1578. год. вели „даје у Пироту био један гра.шћ, од кога стоје још 4 куле са јаким зидовима у околу. Хришћани веле, да су ту били дворови Милошеви, који је убио Турског цара Мурата." И доиста у то време је био градић у Пироту. После борбе код Ниша и Плочника Л.азар је појачао посаду у њему. Онаје могла износити до три хиљаде људи. У оно време то не беше мало заједан градић. Л.азар је то учинио с тога, што се надао, да ће Турци поновити нападе на његову државу. И доиста тако и би. Десно оделење турске војске, под Алипашом.*) пошто се из СоФије кренуло, дође под Нирот и отпочне Формалну опсаду. Заповедник српске посаде био је Димитрије Војиновић. Када смо споменули ово име, неће биги згорег, да се и о њему која каже. *) ио Левенклаву. Цинкајзен каже, да је то био Факшибег, а Нешрије опет Јакши-бег, Ајпе-бег и Саруџа-наша.

Војвода Димигрије Војиповић био је из далека род Немањићима, а син кнезу Војиславу Војиновићу.*) Кад се цар Урошпо други пут женио, он је узео за жену Јелисавету, кћер кнеза Војислава, а сестру овога војводе Димитрија. Према томе он је био род кнезу Лазару. Војвода Димитрије већ је у то време био јунак на гласу. За њега Л.евепклав каже. да је имао херојску храброст и спагу, и да се пије бојао ни више хиљаде људи. само кадјеуза се имао неколпцину верних. Али сва храброст Димитријева није помогла. Турци су освојили били Пирот, и почели га рушити, и срушили бп га доиста. да Димитрију не дође у помоћ Вук. Са Вуком је тада било око 20.000 бораца. Ка^а су Турци оназили, да се Срби приближују они су ночели узмицати. Само облак прашине пошав данашњем Драгоману показивао је, где су се гдели. Пошто је тако Турке протерао из Пирота, Вук је сматрао за ирву своју дужност, да оправи оно. што су Турци ноква*) И. Руварад мисли, да је Димитрије био син ћесара Воихне.

рили. Подигао је најпре оне 4 куле, затим направио чвршћа градска плавтна, опкопавши их великим рововима.*) У ово време више је но сигурно, даје Лазар поново повратио Ниш српској држави. Борба око Пирота десила се некако у јесен 1388, год. Геке се беху излиле и бејаху највећа сметњз, за кретање војске. То и учини, те се те године Мурат не крену наново на Србију. Само се задовољио што је на иојединим местима у Бугарској распоредио јаке гарнизоне. Даље време г. Мишковић овако црта: „Обе су стране знале шта им доноси пролеће. И Срби и 'Гурци видели су, да им предстоји крвави рат па жово г и смрт; па зато су се почели озбиљпо, да припремају за тај судбоносни догађај." Гади тога се о Божићу 1388. год. или тако око Божића. и искупише код Лазара главвије српске личнџсти, да се договоре, шта им ваља радити Међу првима био је ту Вук Бранковић, иа други зет Лазарев Ђурађ Срацими*) Посдедње остатке овог града порушиди су Срби у Српско-бугарском рату 1885. год.