Beogradske opštinske novine

БРОЈ 29. В.) ОД ОСТАЛИХ ВОДЕСТИ. Ведивог кашља 4, реуматизма 10, анемије 3, шврофула 1, хипермије мозга 2, запалења мозга и кож 2, енилепсије 2, екламсије конвулзије 2, хореје 1, вергихо 1. цеФалалгије 3, разних нарализа 1, душевне болести 2, мане срца 2, лимф еденит. и Флеб, 1, варицеса 1, катара респир. органа 26, запалења плућа 6, заналења плућ. марам. 1, туберколозе 18, емФизема 1, хемептоје 1, усгобоље 1, агине 2, периоститиса 2, катара желудца 19, катара црева 64, запал. трб. опне 1, хернпје 2, болести јетре 3, далка 2, колике 2 циститиса 2, метритиса и мерарарг. 2, других болести секцал. 4, болести очију 11, абцес Флегмане 4, егцема 9, враста 1, друге кожне болести 4, нришт. тангрене 1, парогитиса 1, запал. костију и зглаб. 1, рана 2, Фрактура и луксац. 1, асталих повреда 3, разне друге боласти 3. II. 0 у м и р а њ у. Умрло је свега 20 лица од ових болести АтроФије дечије 2, маразмуса 1, апоплексије мозга с парализ. 1, запалања мозга 1, запалења плућа 1, туберкулозе плућа 4, мане срца 1, запал. желудца и црева 6, запал. трб. оппе 1, брајтове болести 1. По годинама сгарости. Испод једне године 10, од 1—5 год. 1, од 5 —10 год. 1, од 10—20 год. 1, од 20—30 год. 3, од 40—50 год. 1, од 50—60 год 1, од 60 до 70 год. 1, од 70—80 год. 1, од 80 — 90 год. 1. по к;вартовима. У палилулском 4, врачарском 5, тераразијеком 3, варошком 2, савамалском 2, дорћолском 4. Од ових лечено је 16 а 4 нису лечени. III. О р а ђ а њ у. Родило се свега 42 детета, и то: мушких 21, а женских 21. По вери: православних 33, римокатоличких 5, протестантских 1 и еврејских 3. физикус ДР. п. СТЕЈИТ\.

— 151 ИЗВЕШТАЈ | О радњи одељка I. царанарнице Зеоградске у | месецу Јуну 1891. г. I. УВОЗНА РАДБА У току целога месеца увежено је из иностранства у Србију 59 250 колега разне робе у тежини 3,550.780 кгр. и то: Зелепи 95.072 кгр. кромпира 14.392, р.оћа 13.787, милерама 425, путера 268, живине 1202 ком., масти гушчије 64, рибе 2461:, ајвара 34100. јаја 3788 ком., ливене робе 218, сира 2513, саламе 22, млека л. 414, цвећа прир. 51, старих ствари 196, лука 530, дасака 650990 ком., песка 1200 куб. мет., црепа 560000 ком., разне робе 790 кгр. II. ИЗВОЗНА РАДБА. Разпе робе кгр. 3783, ужарије 1800, вина 5111, коже 52680, стар. ствари 4490, кудеље 690, креча 15000, брашпа 100000, ракије 800, ћилима 273, мекиња 230000, длака 1340, дрвенарије 3700, буради стари 6000, свиња 43 ком., камена за калдр. 216 куб. хвати. III. МАНИП7Л АЦИЈА. Беше сведена на 1906 царинских евспедиција од овог броја долази на: Увозне 1745 експ., извозне 110 експ., стр провоза 26 експ., сместишне 25 експ. IV. П Р И X 0 Д На име ове радње изпоси, и то: а), од царине и такса 165.666 08 дин. а), од обргне порезе 49 914*04 дин. Свега 215.580-12 дин.

САСТАНАК одбора општине београдсце држан 20. Маја 1891. год. Председавајући Св. Карапешић. ПрвдседавчЈуКи. Састанак је отворен. Изволте чути [фогокол прошлог сасганка. Секретор чита протокол од 16. маја.

рат са грдном силом кренуо прогив Србије. И сада се виде, да не бејаху опако ружичасте прилике као што их је Милош престављао, нити пав онако црне, вао што их Вук предсказиваше. Главпо је, да је истинита клетва Лазарева „Ко не дош'о на бој на Косово итд.", али и оно, да је било пајвеће одушевлење код опих, који су раније одобравали Милошев план. Кад је Муратова војска дошла у Кратово, онда је ту дошао и сриски посланик, да у име Лазара и Србије објави рат Мурату. Још пре поласка посланика Вук је нокушао, да обрлати кнеза Л.азара на своју страну. Говорио му је, дајош није доцкан, да још има спаса. Као што је иознато ни тада није успео Колико је овај други пеуспех још ви:ие уврсдио Вука није нужно да напомињемо. Главно је, да од овог другог неуснеха на до Косовске битке пије прошло више до цигли месец дана. Међутим српски носланик спремаше се, да се натраг врати из Кратова. Али пре тога хтео га је Мурат нровести кроз своју многобројну војску, да коливо толико еломије његову ноноситост. Али он и даље

осга такав и мирно рече Султану: „Војска је огоманска многобројна, али је наша још већа, а сем тога ми имамо још 5000 оклоннива, воји су самн довољни, да се с вама боре." Овакав одговор, природно је, да је и забринуо и наљутио Мурата и хгеоје нопогубити српског носламика,*) са.чо, да га није заклањао његов поклисареви положај. Када се посланик повратио више је но вероватно, да није казао нраво стање ствари, да пе би Вукова идеја окужила још кога српског војводу Тако у почегку Јуна 1389. год. већ је Лазар искупио војску и сишао на Косово. Вук са његовом војском, изгледа нам, да пије ни ишао у Крушевац, већ је таста дочекао па Косову. Том је приликом повео Вук и свога најмлађег сина Гргура. Срби су дошли на разбојиште пре од Турака. За то време Вук се користио раз-

*) Исто ија неаиа ио беше гај српски иослапик. Народне песме означују Ивдпа Косапчића, који је звао турски говорити. Њега и Милана Топлиду народне песме називају побратимима Милошевим Ко беше Иван непознато ми је, а даје Милан Тоилица и Крајимир, војвода топлички, једна иста личност о томе сам скоро убеђен.

ГОДИНА IX. ПредседавајуКи. Прима ли се ? (прима.) К. ГлавиниК. Ја нисам био прошлог састанка те нисам могао да присуствујем читању протокола од нредпрошлог састанка. Међу тим у њему ја би имао да учиним неку исправку. Прво. Тамо нисам видио записано оно што сам ја изриком павео као члан водоводне комесије, а то је, изјава наша — комисијска — да ми скидамо са себе сваку одговорност ако се услед ових отезања око усгупања лицитације за набавку уашина, отегне извршење водовода. Друго. Она одлука одборска: да водоводна комисија уз припомоћ Тоше Селесковића проштудира понуду Тозијеву, мало је незгодна за одбор. Одбор пре свега треба да зна шта ради. Он ваља да зна ко су чланови водоводне комесије. Тоша је члан комисије, њега је, као и друге члапове, одбор изабрао, и било би врло ружно кад би остао оваЈ израз за г. Селесковића, јер би то значило да одбор незна који су му чланови вомисије, кад нарочито моли г. Тошу Селесковића да проучи ову понуду Тозијеву и види да ли заслужује призрења. Гооподо, имајте па уму, да је он, као члан водоводне вомисије проучавао с овим све оно што се тицало пабавке машина. и према томе, требало би у одлуци само рећи: да се понуда пошље водоводној комисији ге да је она проштудира. М. МарковиК, Ја мислим кад је било говора о г. Селесковићу да су онда већина говорпика напоменули : да се понуда Тозијева може укннути водоводној комисији, ако би је она хтела да нрими у рад или да се позове ко год од стручњака у помоћ. Г. Селесковић је се сматрао као стручњак и са тога је та белешка и ушла у протокол. ПредседавајуКи. Оно је у главноме решено да се пошље водоводној комиснји и није се мислило друкчије. Са тога би се ова исправка могла примига (прима се.) Р. ДраговиК. На изјаву г. Главинићеву да комисија скида са себе сваку одговорност, имам да кажем, да њих одбор није ни учинио одговорним. К. Главинић. Ми носимо одговорност : за извршење или не извршење посдова. Имајге на уму : ако се отегне ова набава

ним приликама, и турским писмима,*) те је код Лазара поколебао веру у Милоша. У то времеи самоме Вуку могле су доћи на памет и оваке мисли: аво би се којим случајем догодило, да погине Лазар, зар пе би било добро, да га он може наследити ? Или. ако би се у самом току битке увидело, да ће Турци надвладати, зар не би било вробитачно задржати код себе бар непгго војске, којом би се могле брапити међе свога господства. Да су се оваке мисли могле код Вука порађати сведочи нам цео његов живот. Неоспорна је ствар, да је био властољубив човек, човек охол н поносиг. А та три својства могу и изродити опакове мисли. Да му је пак и друга мисао дошла у главу, најбољи је доказ његова ват| ена заузимљи вост да се не ратује с Турцима, а и сама битка косовска. У таковом расположењу дочека кнез Вук Браиковић Видов-дан 1389. год. (наставиће се) ' *) Турди су хтели, да носеју семе раздора међу Србе, ва су зато и слали разна компропитујуће писма пиђенијим јунацима српским.