Beogradske opštinske novine

ГОДПНА IX. ваљда забрањеио говорити овде како мислимо, а иа ј&вност немојмо вређати никог, јер ми се можемо користити овом Фирмом за друго што, јер ако није снецијадиста за инсталацију водовода, као шго вели г. Селесковић, може бити за друго што. Ђ. Новаковић. Ја сам опет мишљења, да се, пре но што се почне штампати, упита г. Селесковић. Може бити да ће оп ради штампања поднеги још савршеније мишлење или у овоме што треба исправити. Р. Драговип. Ово је питање стручно у које ми не можемо улазити и кад г. Селесковић као стручњак тврди овако, онда тако и јесте и само се могу изоставити вређајући изрази, а ништа више, па да се све овако штампа. Димитрије НајдановиД. Ја хоћу да се ништа не изоставп, већ да се овако штампа. Ћ. НоваковиК. Оставте се ви тога г. Најдаповићу. Нисте ви у стању да критикујете мишљење једиога стручњака. К. ГлавиниК. Нас у комисији лично су напали. Ми имамо највише интереса да докажемо, да је наш рад био коректан и по гоме разуме се, да од садржине писма г. Селесковића пеће ништа изостати. Н. Р. ПоаовиК. Ја мислим да немају право они, који се прво хватају за стручност, па кад им та стручносг добије одобрење, наједанпут то напушгају и не желе да публикују своје стручно знање. Г. Селесковић знао је да ће дати реФерат, чим га је надзорна водоводна комисија позвала, као компегентног да да своје за или и^отив попуде Тозијеве, па је знао и шта је писао, у своме реФерату, који је упутио надзорној водоводној комисији. Сад да се понова нита г. Селесковић: одобравали да се реФераг штампа или не, мислим да нема разлога за то. За што се не би примио овакав реФерат како је овде прочитан, а само да се реч „кљакав" замени блажијим изразом, и одмах да се реФерат штамна. Оваво како неки траже: да се пита, изгледа ми да се стручњаци иовлаче са стручног поља свога. За то сам да се штампа реФерат. Односно онога што вели г. Главипић да га нападају — па добро он нев се брапи и греба да се сви бране, кад ствар око водовода иде правилним и сигурпим путем.

душе Вукове, најочитијн је и данас сведок Вукове издаје. Издоја се десила иред свршетак битке, у ономе моменту, кад је турска резерва стуаила у акцију. И Вук је требао тада да стуаи у борбу и да реши битку , али се он у том нритичном тренутку повлачио преко Грдеча са ^вом својом војском. Последица тога Воковог повлачења пропаст је српске војске и смрт Дазарева, свих скоро војвода и све властеле, свега што је било српска узданица, па и познијег петстогодишњег робовања. Вук је, дакле, узрок оних јада, гато их је сутра дан, 16. Јуна 1389. године, видела млада и добра душа српског народа — Косовка девојка!... Глас о косовској битци брзо се разнео не само по Српству, већ и по страним државама. Босански краљ Твргко, раздраган смрћу Муратовом, по брзим скорогечама одмах је то објавио страним пријагељским дворовима, јер и они стрепијаху од олуја азијскога. И за знак те иобеде они су држали молебствија и узпосили благодарне молитве творцу целе васиопе. Чак је било

— 158 М. Јовановић. Госнода говорници пребацују г. Селесковићу, што у гом реФерату провирује срчба. Ова се срчба може тумачиги само ти м, ако су заиста планови недотупавни, које кад узме човек стручњак на оцену, мора се и паљутити и у то.ј љутипи оштрије изразити. Ја сам и мало нре казао. да се реч „кљакав" може изоставити. Но инак био би мишљења да се г. Селесковићу каже, да ће се извештај гатамнати и опда можда би он тај свој извештај још боље циФрама образложио. С тога би требало да му се пошље да он сам ову реч замени л да ако налази да треба још коју реч ублажити, то учини. То треба дозволити, иа тек онда да се штампа. К. ГлавиниК. Немојте госнодо да се двојимо. Ово шго је у извештају казаио, го је меродавно за одбор. То ће се штамнатиједино само онај израз да се ублажн. (Врло добро.) Ђ. НоваковиИ. Еад сам говорио да треба упитати г. Селесковића, нисам мислио само да измени речи, него и да допупи ако шго има. Иначе да се гатампа са изузетком речи које се сматрају за увредљиве. Д. Пајданови\1. Ја би молио да се овај извегатај опет поднесе одбору, те да се види како је исправљен. Заст. иредседника Жели ли јога ко ово што тражи госп. Најдановић. (не жели). Добро. С. Жили\еви\\ Стоји то, да се но новинама износи да је рад комисије прљав. Кажу: да, је дато нредузимачу без кауције, да се бакар унотребљује без знања и да се уско копа. На то треба одговорити. . Новакови\\. Ми неможемо да слушамо друге шго из незнања или ината говоре па да се тим забављамо, а сваки ван одбора, коме је стало до истипе, може тражити обавештења и да се уверава, па то ако хоће може и личпо тражити. Заст. иредседника. Ја мислим да се штампа извештај а само да се изостави она реч. (Врло добро.) К. ГлавиниИ. Доиста у штампи се појављују напади противу водоводне комисије, и на те би требало дати одговора и обавегатења публнци. Ја у иаиред тврдим да ће

и чесгитака, које дођоше нрвом радосном веснику — босанскоме Твргку. Шга ли је за ово време радио Вук нама није познаго, али ће ипак сваки погодити; који зпа, да је човеку највећи судија оп сам ! 6. Вуков рад после боја на Косову. Вест о погибији на Косову, и смрти Лазаревој и Миложевој, брзо је приспела у Крушевац. Чуло се и зато, да се Вук жив и здрав, заједно са целом својом војском и сином Гргуром, повратио у Призрен. Консгантин философ нигаући, после 42 године, живот Стевапа Дазаревића, вели да су се, сем Турака, кнегиња Милица и деспот Стеван јако бојали напада и са друге стране, јер сједне стране нрећаху Мађари, а појавпгае се и „међусобни ратови једних, који су били иодручни, и других, који су самостални били". Опо „који су били самостални" ни на кога се другог неЈјможе односити, но на Вука, јер је доказана ствар, да су кнегиња Милица и деснот Сгеван, од војске Вукове,

БРОЈ 30 и то обавегатење мало вајдити за велики део публике али је нужно да се инак да, само што се ја не слажем с оним одборницима који мисле да је овде нанаднута водоводна комисија и да оиа сама треба да се брани. Водоводна комисија део је суда онштинског; ви сте нам дали мапдат о раду извесним правилом у коме је прописано како ми као комисија стојимо према суду, према одбору. шта можемо да радимо сами а шта не, и опда би требало да и обавештење пође преко опшгинског суда, с тога молим вас опуномоћитеЦ председништво да оно иотражи податке од водоводне комисије и опа ће вам даги обавештење и спремити све што је нужпо за иснравку, алп суд сам треба да је учинн. М. МарковиК. Овди је чиста ствар. Водоводна комисија треба да води рачуна о свима нападима и да о њима шиље обавешгења општипскоме суду, а овај да на основу тих даје исправке. Председавају&и. Г. Марковић мисли да онштински суд не треба да сам тражи обавештења него да одма чим прочита напад сам подиесе свој одговор и исправку оишгинском суду. К. ГлавиниИ. Морам да вам и то још наномењем да је комисија размигаљала о тим исправкама и већина је тога мњења да су оне излигане. Већина мисли, ако почнемо да исправљамо све нападе онда ћемо сваки дан да чипимо исправке јер људи су безпослени па ће сваки час да пискарају а ми нисмо беспослени већ треба да аддимо. Што се мене тиче ја сам за то да се дају исправке. ПредседавајуКи. Да пређемо сад даље^ Изволте чути молбе за, уверења. Оекретар. Чита молбу за уверење о владању Марије Недељковића распугатенице (непозпато). Затим : Молбу за уверење о владању Ћире Панића надничара. (непознаго). За Мдадена Боторића (доброг владања средњег стања) За Менахема Д. Русо трговца (доброг владања доброг стања). За Николу Илијића овд. родом из Тијања (непознат).

морали бегаги у Београд. Том је приликом ваљда Стеван и поправио и наградио у Београду себи леп двор. Притешњена кнегиња Милица од напада Вукова, морала је примити захтев Бајанитов, да му да за жену своју најмлађу ћер — Оливеру. Том удадбом и нехотице се окренуше ствари против Вука, јер је лепа српска принцеза могла лако задобиги Бајазита на страну матере своје и брата свога. Вук је добро разумео, куда се циља том удадбом, за то је гледао да гато пре себе осигура. Ради тога је све своје драгоцене ствари и новац поверио на оставу Дубровнику. И како чудновато, како пророчански звоне оне речи у новељи, којим се нрима речена остава. Повеља је нисана 9. Маја 1390. годипе, бага на годину дана, од кад се, већ сад покојни султан Мураг крену из Једренета. Када је иста повеља догала у Вуков двор, каже се, да је у њему владала велика жалост. И суре зидине градске као да су му говориле, е је се и његов крај приближио. У повељи је писало : „Ако би дошло време, шго не дај Боже, те да не узмогне господин Вук држаги земљу