Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. /,/ —\/-./\/^~ \лл/ — -чЛ/ч/т ч/ч/ч* ч-ч/ч- чадлУкуппо до краја Авгусга иоложено је це"ви и то: ма доводу 9262,67 метара; од програма положено 62,67 метара. У вароши положено је 11790,55 метара. А требало је по програму 23318,00; дакле, мање је положепо 11527,45 метара. 19. Августа одпочето је копање кроз топчидерску реку ради полагања сиФОна испод те реке. Овај се рад врши у режији и до краја (31) Августа је ров пскопан и отпоче>о полагање цеви за сифон. 6. Велики резервоар. Исгочиа ноловина резервоара је потпуно засвођена ; на другој половини изведепи су околни зидови до висине од 1,45 м. над дном резервоара. Укуппа кубалура израђених зидова од бетона изиоси до краја августа 995 куб. м. У засведепој половини отпочего је малтерисање и глачање унутарњих новршина. 7. Тслеф^н. Пошто је начињепа телеФонска веза управе водовода са зградама код белих вода, са општинском зградом овди и са резервоаром, јавио је предузимач, коме је намештање телеФона усгупљено, да апарати, које је управа водовода лабавила од Фирме Фајка из Штутгарда, пе раде добро, На захтев управе, помепуга Фирма, нослала је шему како треба апарате монтирати. Из те шеме видело се да је предузимач (хотимице или из неразумевања) погрешно апарате поставио. Кад су према послатој шеми апарати намештени, телефон је Функционисао врло добро и сад се већ унотребљује. Сем ових радова предузето је ошапчивање земљишта које је унрава водовода одкупила код белих вода. За радове које је управа водовода у режијији радила као и за обдржавање постојећег водовода утрошеао је у августу свега наднипа 3288'| 4 . Председник надзорне вододовпе комисије Н. И Стаменкови! с. р.

спремала у цркви. Хусару спреме кибигку и он се опрости с поштаром, богато га наградивши за стан и услугу ; опрости се и с Дуњом и понуди је да је одвезе до цркве, која је била на крају села Дуња стајаше у недоумици. — Чега се бојиш 1 рекне јој отац. Његово високоблагородије пије вук — неће те појести ; новези се до цркве. Дуља седне у кибитку покрај хусара, слуга скочи за њима, кочијаш звизне и коњи појуре. Сиромах поштар није могао да појми, како је могао сам допустити својој Дуњи да се повезе с хусаром; како је могао битп тако заслепљен и где му је била памет. Није нрошло ии пола часа, а срце почне да га боли, боли, и неки немир тако овлада њиме, да више није могао трпети, но пође сам па службу. Дошав к цркви, виде да се свет већ разилази, али Дуње пема ни у порти ни у препрати. Он брзо похита у цркву : свештеник излази из олтара, ђак гаси свеће, две се старице још у једпом углу моле, али Дуње у цркви нема. Бедни се отац с муком одважи, да запита ђака,

— 233 Ч/Ч/Ч/~ Ч/Ч/\' " Ч^Ч/Ч/" \/Ч Ч^ -Ч/Ч' ;■ . Г . Ч/ ОПШТИНСКЕ У1ИЦИТАЦИЈЕ. Општина Београдска издаваће нутем јавне дицитације следећа непокретна добра набавке и разна права, и то: 23. Сеатембра Набавка и оправка Фењера. 26. Сеитембра. Оправка возова чете пожарне. 30. Сеатебра. Ков коња чете пожарне. 3. Октобра. Изношење ђубрета из свију квартова 8. Сктобра. Цубок од говеђих месарница. 11. Октомбра Набавка концеларијског материјала. Све ове лицитације држаће се у рачуноводству суда општ. вар. Београда Услови сваке од ових лицитација могу се видети у рачуноводсгву до дана лицитације, а и на дан овај. Из рачуноводства оуда општ. вар- Београда 24. Августа 1991 год ОБр. 12.908

о т е "ч: з~. Општини београдској потребан је још један марвени лекар, који ће имаги плате 3000 дин. годишње, а према способности и уста^аштву плага му се може повећавати. Марвени лекари који би желели да се цриме општинске службе, нека се пријаве писменом молбом, снабдевеном нужним исправама најдаље до 15. октобра 1891 год. АБр. 2452. Од суда општине вар. Београда, 21. Септ. 1391. г.

је ли била у цркви. Ђак одговори, да није, и поштар пође кући ни жив, ни мргав. Једиу је наду још имао : Дуња се у својој девојачкој лакомислености сегила, можебиги, да се одвезе до идуће станице. где јој је живела кума. У мучном узбуђењу чекао је на повратак тројки, на којим је она отишла Али кочијаш никако да се враги. Најпосле, пред вече, стигне он сам и напит са страшним гласом, да је Дуња огпутовала и даље с хусаром. Старац није мога поднети своју несрећу: наде у ону исту постељу, у којој је у очи тог дана лежао млади варалица. Сад се поштар, сетивши се свију појединости, стаде домишљати, да је цело хусарово боловање било обмана. Бедник паде у јаку грозницу с ватруштином, те га одведоше у С***, а на његово место одредише привремено другога. Онај исти лекар, што је долазио хусару, лечио је и њега. Оп \вери поштара, да је младић био доиста са свим здрав и да је он још онда нагађао његову злобну намеру, али да је ћутао бојећи се, његовог бича. Не зпам, да ли је Немац говорио исгину или се хтео само хвалити својом

БРОЈ 4о САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ држан 12. Јуна 1891. год. (Овршетак) Р. ДраговиИ. Г. Тадић попушта за неке улице. Али господо ми смо претресли ту понуду и она је утврђена тако да шине иду калдрмом. Сад он тражи нешто друго. Предссдник. Он не тражи тим, да се уговор мења, већ само да му се дозволи постављање макадама међу шинама. Сад то је наша ствар. Ми то можемо одобрити а можемо и непримити. Р. ДраговиК. Ја ћу укратко да кажем. Београд се још није лишио прашине која га гуши. Тај нредузимач с тим тражењем хтео би опет да се прави блато и прашина каже се: одржаваће чистогу и заливаће. Ми знамо како су се и досад наредбе извршивале како се пале Фењери и тд. па тако ће и онде бити. Ја ни сам за то, да му се дозволи макадам може бити само у оним улицама где нема пикакве калдрмо. М. ВелизариИ. Ово друштво нма концесију на 45 год. и оно мора да се стара да се трамвајска линија тако уреди како би се могле избећи све могуће опасности да је шго сталпија. Друга би ствар била кад би друштво имало концесију на 10— 15 година. У том случају они би гледали да ! све удесе што је лошије и јеФтиније. Овде интереси ошптине и концесионара подударају се. Шго је у интересу једног у интересу је и другог. Друштво трамвајско прима ва себе да гради макадам онуда куда ће проћи трамвајска линија, и докле она захвати. Ако би смо узели да ће да макадамише по 2 метра у дужину, онда би на дужину трамвајске мреже уштедила опш гина од издавања 90.000 дин. Друго овим предлогом иде се на то да се сачува трамвај од квара а тиме се чини корист испочетка друштву а после општини. Даље кад се одвоји линија трамвајска од наш<т колосека, тиме се олакшава саобраћај за путнике и избегавају се онасности и сукоби који би могли да се десе између трамваја и кола која туда прозале, и Најпосле, што је најглавније, што је наш тротоар онде баш пре је обичпа кал-

даљновидошћу, али ои тиме ни мало не утеши сиротог болесника. Тек што се придигао од болести, а поштар узме од С*** ског „пошгмајстера" осуство на два месеца па пође иешке за својом ћерком, пе казав ником ни речи о својој намери. Из путничке исправе сазнао је, да је капетан Мински нутовао из Смоленска у Петроград.Кочијаш, којп га је возио, причао му је, да је Дуња целим путем плакала, и ако је, како се чинило ишла драговољно. „Можда ћу", мислио је поппар, „вратити кући своју заблуделу овцу." С том мишљу дође он у Петроград, одседне у исмаиловском пуку, у кући неког бившег оФицира, свог старог друга, па огпочпе да трага. На скоро сазна, да је капетан Мински у Петрограду и да станује у Демутовој гостионици. Поштар одлучн, да оде к њему. Рано у јутру оде он у предсобље од његовог стана и замоли, да јаве његовом високоблагородију, да једаи стари војпикжели да се види с њим. Посилни, који је чистио чизме на једном нању, рекне му, да господин спава и да пре једанајест часова не