Beogradske opštinske novine

ГОДИНЛ IX. II. На дан 10. тек. мес. од 2—5 сати после подне за ограду топџијске пијаце. Кауција 110 диаара. Ближи услови могу се видети ири лицитацији а и пре лицитације у канцеларији грађевинског оделења. Од отране суда општине вароши Београда ГБр. 1577 и 1597. — 4. Октобра 1891. год. у Београду.

Општина Београдска издаваће путем јавне лицитације следећа непокретна добра, набавке и разна права, и то: 8. Снгобра. Цубок од говеђих месарница. 11. Октомбра Набавка концеларијског материјала. 15. Октобра. Права за вађење и иродавање песка са обале савске и дунавске. 18. Октобра. Набавка 23.000 кила јечма, и 26.000 кила зоби, за коње пожарне чете. 21. Октомбра. Земљиште у бари венецији између краљеве баште, жељезничког пута, саве па до шанца код војеног магацина, има простора 74.360 кв. м. 24. Октобра. Угрину онштинску за попашу у 14. нарцела има простора 400 хектара. 28. Октобра. Набавка 25.500 кила мекиња ишеничних. 31. Октобра. Ираво на наплату таксе за Фијакерске сганице. 5. Новембра. Нодрум испод мушке основне школе код саборне цркве, згодан за бакале, каФеџије и трговце. Све ове лицитације држаће се у рачуноводству суда општ. вар. Београда Услови сваке од ових лицитација могу се видети у рачуноводству до дана лицитације, а и на дан овај. Из рачуноводства суда ошпт. вар- Београда 24. Августа 1991 год ОБр. 12.903.

О Т Е "Ч .А. Ј". Онштини београдској потребан је још један марвени лекар, који ће имати плате 3000 дин. годишње, а према способности и _уста.)аштву плата му се може повећавати. Марвени лекари, који би желели да се приме опшгинске службе, нека се пријаве писменом молбом, снабдевеном нужним исправама, најдаље до 15. окгобра 1891 год. АБр. 2452. Од суда општине вар. Београда, 21. Оепт. 1391. г.

- 248 -Ч А'\Л 'V ./• /Ч/л/ч : Л.Ч/4 /..../-С'\/\ - . ... , ^А/ ^ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ држан 17. Јуна 1891. год. (ПО СТЕНОГРАФОКИМ НЕЛЕШКАМА.) (свршетак.) М. Марковић. Молим вас господо. Г. г Бока Новаковић изнео је овде једно питање законско. Што се мене тиче ,а налазим, да је мишлење одборско оправдано у погледу општинских интереса и да се може усвојити и са законског гледишта. По члану 36. зак. ■> општинама који је председник прочптао има два слу.чаја, који се имају извршити. Прво кад се новреди закоп. и друго, кад се повреде интереси општински и државни. Овде у овом питању први случа' није. Друго је питање је су ли општин. држав интереси повређени? Државпи се интерес не вређа, то је јасно за свакога. Остаје да видимо, да ли се вређа опшгински интерес? Ви зпате, да је за трамвај много рађено и да смо имали неколико седница у одбору и решено је напослетку да се уведе трамвај. Тим самим у нач( л лу је решсно, да нам је трамвај погребан. Да ли онштина има интереса да се уведе трамвај ради унапређења трговине и саобраћаја и то је овде разправљено на основу томе, што је нађево да је по интвресе општинске корисно Према томе интересу онштинском преседник има право да изнесе ову ствар по други пут, јер је услед једног споредног питања на прошлој седници донета одлука одборска, којом се утшштава цела ствар. Због споредног питања уништавати целу ствар држим да је хрђаво и штетно по иптересе оиштинске. Зар нпр. ако на колима има оваке и онак-е одушке, а ми хоћемо друкче, зар због тога, да не заводимо трамвај. Интерес дакле овде ностоји, и питање је да ли се он оваком оддуком одбора вређа или не? Ја мислим да се вређа, и неспомињући корист што ће тај макадам сам предузимач о свом трошку паправити. И ако би осгали при том раннјем решењу одборском, ми би доиста повре .ЈИЛи инте рес општински што би уништили корист која би за онштину била увођењем трвмваја. Према хоме, овако законско наређење, како смо га сад прочичали, даје довољно овлашћења председнику да ствар но други пут изнесе пред одбор, те да се поново реши То је моје мишљење. Д. НкјдановиК. Ја сам имао да одговорим г. Петковићу који се боји прашипе од макадама да је та његова бојаза неоправдана. Ја сам гледао, где има макадама, па је и тамо чисто с тога, што се аоди строг надзор о чистоћи. Не треба г. Петковић да ј се боји, и нетреба од предузимача тражити да меће ломљен камен међ шине. С. МилиК Ја сам пређе сумњао у макадам и с тога сам прошле седпице и глаеао против макадама. Но како сада видим из санитетског мишљења да неће бити шкодљиво за здравље јер ће се поливати и чистати макадам, онда ја ћу сада гласати да се дозволи употреба макадама, нарочито кад ће то он о свом трошку правити. Ј ИетновиК. Ја имам да кажем само ово: Кад се гако мислило, да буде макадам

БРОЈ 4:2, /• Х/*ЧЛ-' ""УЧ'*-'' \. Л /Ч' - ч. " Ч.-ЧЛ/"'"" ' "\/\ " "" N/^4-* -"Ч/Ч ■ онда за што се то није одмах и предложило, него се сад окреће ствар како предузимач хоће? К. ГлавнниК. Г. г Бока Новаковић боји се да оваким радом недамо примера, да се доцније мењају решења. Он налази да се неможе оштетити иптерес општипски ако се остане при првом решењу, а ја налазим кад би се усвојило онако, као што је решено рвпије, да би се ошгетио општ. интерес и у томе се слажеи потпуно са г. Милутином Марковићем: да је председнак пмао право што је по други пут изнео ово питање на решење — а ако би се иначе хтело да мења какво решење и сам би стао па пут увев. Ово је споредно питање и копцесионар да је знао, да ће се и од тога водити рачупа, оп би и то изнео у уговору, па би се и то проучило и опет би ја дао своје мишљење да му се дозволи с тим да се уредно чисти, залива и да аема прашине и блата. Ј. СтанковиК Петковић иисли, да ће се макадам правити и овде као што је код њега прављен. То није једно исто, код тебе је насип* Ко је луд да се вози по прашини и ако предузимач пеби чистио, неби ни радио Дакле у његовом интерегу лежи да држи чистоту. И кад људи који су ишли по Паризу Л.ондопу и т. д., кажу да и тамо има макадама између шина трамвајских онда за што ми пе би усвојили. Ја сам да се у своји мишњење већине. Ћ. НовакпвиК. Говору г. Милутина било би у пеколико места само онда, кад већ не би било !ога решења, је<1 онда кад је ова ствар о макадаму била изнета на решење било је говора о користи или не, користи његова подизања. Онда је већина и мањина износила своје разлоге и убеђивања о кориснијем начину подизања. После дугог убеђивања нашло се је да макадам не може бити од користи и остало је да се он не може примити. Сад хоће поново овим говором да се одбор врати на доказивање и убеђивање што не чоже да се дозволи, јер се на овај начин ствара једно опасно сродство, којим би председник могао већ донесену одлуку да преиначава, кад год му је воља. А то &.оже постићи свакад, кад год у одбору не буду она лица, која су била за такву одлуку. То се даале не сме принципиЈално одобрити, а још мање власт нредседнику протезати и на овакве случајеве, који нису ни учем налик на оне, који се замшпљају у том чл. 46. Г. Милутин својим говором ту опасност не одклања. но је навлачи и њим ни у чем ни је доказао, да је тај случај раван једноме од оиих, по којим би председник био властан, да обустави извршење одлука, каквог — извршења — сад и нема. С тога сам ја мишљења да се сасвим напусти твкав пут преиначавања одлуке но да се остане при оној, које је законим путем и на основу закона изречена. Иредседник. Ја ћу ставити питање да се прво у начелу реши хоће ли одбор по други нут да се решава или неће. Па како о томе има разних мишљења то ћу ставити на гласање овако; Ко је за то, да се ова ствар по други пут решава он ће гласати „за" а које је против гласаће „цротив" Гласало је 16 за, 2 против, а један се уздржао од гласања. Потоме усвојено је да се по други пут решава Сад ћу ставитп на гласање ово друго питање: ко је за то, да се усвоји мишљење већине трамвајске комисије, гај ће