Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. гласати за , а ко је да се усвоји мишљење мањине, глаеаће „против" Дакле усвојено је мишљење већине са 16 гласова. Предссдник. Молии вас да чујете сад услове за држане лидитације за киоске на калимегдану и резултат лицитације. Секретар чита усдове за један киоск, Д НајдановиК. Ја мислим да нрво треба да се реши питање о томе: да ли општина има права да заузима радње опих грађана који највише плаћају и држави и општини; да ли сме општина да тргује на штету грађана? И шта ће онда да раде млекаџије и каФеџије ако и општина тргује и отвори овај киоск где ће се ниво продавати? Ја мислим да се може дозволити само продаја беле ка®е, колача, сладоледа, минервлне воде у овим киосцима, а друга нића да се не крчме. Ако нак станемо трговати и другим биће рђаво за наше грађане. К. В. М ихајловиК. Ја сам мњења да можемо дати право за продају минералних вода и других лекарија али несмемо дозволити продају алкохолног нића те даод калимегдана носгане један логор у који ће долазити свакојаки људи и нравити неред и триста чуда — на тај начин морали би држати и по неколико жандарма тамо те ако би они могли тамо одржити ред. Ј. ПетковиК. Ми смо једап пут донели решење да не дозвољавамо отварање нових каФана па зашто сад да их на калимегдану отварамо? И сем тога ми треба да водимо рачуна о каФеџијама од којих се све тражи те да им не сметамо на сваком кораку. Они су обавевни да примају на преноћиште по 10—15 војника џабе, па би ли то било право да им у раду конкуришу и људи који тих обавеза немају? С. МилиКевиК. Слежем се с одборницима који су за то да се заштити овај сталеж од кога и општина највише тражи и највише добија И еко се даје аоме какво право на рад на калимегдану, треба га даги ако се може без штете за каФеџије. У осталом, како се види из протокола лицитације понуђена закуппа цена тако је мала да и са тога не треба одобрити продају пића на калимегдану. Но пристао бих да се држи друга лицитација за продају минералних вода, млека, колача и т. д. али*ако изиђе цена од 120 динара ја је не би примио. М. ЈанковиИ. Ја сам био сгарешина еснаФа толике године и видео сам како људи пате нлаћајући тако велике таксе и држави и онштипи. Па и при свем том дозвољенаје крчма јелаи нића и на јевреј илици Сад се хоће да дозволи на калимегдану трговање јевреима, на ника се дозволи на тркалишту и опда — на здравље каФеџијама. Ч.ик им га да се одрже. С тога ми треба да овоме стапемо н1! нут, Ето и тамо на врача^у, око „9 кочијаша", дозвољепо је једноме да отвори башту и да пиво крчми, па ћете видети где се направила куглана код које долазе све сами коцкари и пангалози. И шта се добија за опшгину? 90 динара! К Главинип. Господа која су говорила до сад и која су противна овоме, боје се

— 249 да не иДопадну због овога наше каФеџије и хтели би да заштите њахове интересе. Ја незнгам да ли то стоји у условима, али ја мислим да не може узети овај кијоск под закуп опај који није ваФеција већ онај који има лично право на рад. У осталом ова је олакшица предложена да се учини у интересу наших грађана те да неби због чаше пива или другог пића морали да нануштају тако пријатно место за окрепљење. Сравњиваги пак калимегдански кијоск с некаквом баштом код ,9 кочијаша" нема смисла с тога, прво што ће ту долазити отмени гости а друго што ће општина водити надзор над радом. Најносле веома је претерано веровати да ће се због овога незнатпог рада овде у кијоску, упропасЈ .ити наше каФеџије. И у другоме свету паплаћује се такса од каФеџија па и тамо свуда има рестаурација но баштама и парковима, само што је прописано шта се сме и докле се сме да точи али пије забрањено точење иива. Ако би некоме виФеџији било угодно, ето и њему прилике да што заради — нека лицитира и узме под закуп кијосв. М. Марковић. На прошлом састанку била је жива дебата, ма да није тако нужна била. Ја ћу само да напоменем, да су господа одборници сем г. Главинића говорили само о продавању пића и о незгоди што ће се тамо продаваги колачи. И колачари су грађани на треба водити рачуна и о њима као и о др>гима. Г. Главинић је напоменуо да би г. предговорници имали право да говоре противно тој ствари, вад би онштина узела ово у своје руке и кад би дала то право лицу које нема права, што имају друге каФеџије. Доиста кад би се ово учинило била би грешка. Али овде непостоји ни један случај, већ се даје само каФеџијама. Давле треба имати на уму то, да ће и они који ту на валимегдану раде нлатиги оно шго и други. Рецимо да је сала „национал» затворен, па се после отвори зар би се могло рећи, што се њему то право даје. Држим да није коревтно мишлење воје забрањује. Главпо је да буде каФеџија и да има нрава. Да је случ;<јно у место тога Пијаде, дошао Дашковић, зар би ту било вавве сметње. Не. Он хоће да ради, па ће више и нлатити. Давле не може се узети, да је чији интерес новређеи. Сем тога ви чреба да знате зашто то постоји. Узмите случај. Један грађан води децу, па неко од њих заиште воде, зар да иду чак у чаршију за воду. Или грађапи су на чистом ваздуху и зашто да С" не могу да послуже и чашом пива Давле неможе бити овде нивавве замерке, — ноти ће се во оштети. Сад што се тиче питања да ли је то за ово добро да се виде онде оне чаше и ја мислим да не ваља и с тога би дозволио точење пића само из Флаша. Моје је мишлење да треба ово у начелу усвојити. М. КаиетановиК. Мени је чудно, што сте толико узели да браните каФеџијски интерес. И тзј човек, који буде држао киоск мора да буде ваФеџија. Опет ће неко од Вас бити. Од нас неможе нико бити. Небојте се. К. Б. Мијајловић. Ја нећу да браним каФеџије нити ми је била намера, него бра-

БРОЈ 42 ним оно, шго Је грдан новац потрошида општина за онај план па ће сад да постане лумперајница. Ту ће момци недељом сву ноћ да пију. Напослегву ја ћу да гласам за, али ћемо се .аоцније постидити (Чује се: 'Го је лепо од вас). М. ЈанковиК. Г. Милутин каже, да ће ту радити онај воји има право, али и то нетреба да буде, јер Калимегдан није за то одређен. С. МилиКевиК. Ја писам мислио, да ће се онде каФеџије нуштати и видио сам и то, да Калимегдан није нарочито за то одређен. Г. Капетановић вели да то има и у другом свету : Пешти и тд. То је истина али је за то нарочито одређено место. а овде тога нема. Онде нема места ни за 20 лица да седе а други ће да иду по алејама. С тога нисам за то, да се продаје пиће, а био би за то, да општина намесги клупе па да наплаћује. К. ГлаваниК. Непрестано се говори да ће тамо бити бекријања и нереда. Па зашто невидите услове. Не тражи се, да се отвори каФана за бекрије. Ту је власт општинска, на аво није у стању да одржи ред онда она нетреба ни да постоји. Отварате по 50 башти прево лета и хоћете да патераге свет да иде тамо, а недозвољавате му да попије чашу пива на чистом ваздуху. То је чудновато. Д. НајдановиА. Г. Главинић важе да треба човек да се на ваздуху потврепи и пићем, и веле друга господа да неможе да буде беврилува. То не стоји. Код нашег света све то може да буде. Аво попије чашу две одма је другчији. Прођу људи са Фамилијом, а они одма гледају другим очима. Тако је бидо у ствари и сад размислите, да ли је то пристојно за Калимегдан па решите каво хоћете. Ф. Васиљевип Да је Калимегдан удаљен пола сахата од вароши па да и одобримо, али ово није него је баш уз куће и саме гостионице. Никако не могу дозво лити да се продаје и пиће. М. ЈонковиИ. Требало је дозволити још билијар, карте, домболе и куглану па да бз г де права каФана. Иредседник. Молим вас немојте водити такав разговор кад иотребе није. Ми имамо права и можемо удесити ово каво мислимо да је уинтересу нашем. К. ГлавиниК. Ја бих молио да нрекинемо једном разговор о овоме и да решимо хоћемо ли дозволити нродају иива или пе. М КаиетановиК. У кијосцима се не троше обичпа пива него десертна вина и ликери, а то су пића која се троше у малим чаишцама. И са тога ја мислим да и код нас ваља дозволити продају пића гаввих која се више као лек упогребљавају и" точе у мале чашице. Друга, обична пића, могу се изоставити. Председник. Ја имам да вам скренем пажњу на ово. Ово давање вијосва под завуп није било у спевулативној намери. Ми имамо, вао што вам је познато, вомисију за улепшавање и поправву Калимегдана и међу другим пословима комисија је нашла за иотребно да поред изврсног парка, понуди публици и друге неке услуге те да на Калимегдану буде што пријатније за долазав па је између осталога и ово предложила т. ј. да се тамо могу иродавати нека пића те да их опај, коме требају, немора тражити у вароши.