Beogradske opštinske novine

ГОДИНА XI као год што он толике обвезе на себе нри ма, тако исто треба и општина да прина себе заштиту, а прем гоме и одговорност кад се деси неред, који није у сгању а савлада сам предузимач, а који то нема кривице већ друштво, које није отклонило неред, или које га је изазвало. Иначе се, господо, он излаже великој опасности, коју држим да би тешко примио, јер само једап неред може упропасгити такво једно велико предузеђе, а ва тај начпн и самог њега само са узрока тога, што се пнр. једној пијаној руљи допадне да разбија Фењере, руши зграде. И ово није случај Форсмажора, већ случај, који се може нркмити у једном друштву, где је уведен ред и поредак, С тога овај члан може остати такав као што је предложен. Милутин М арковиб. Општина има своје грађане а ови имају своја имања. То значи живот и имање. И кад општина у таким приликама не сноси штету за живот и имање својих грађана, што јој је најглавније онда како може да прими на себе одговорност да плаћа за штету предузимачу. Ту неможе да се прави разлика, него каво за своје грађане гако и за предузимача који је још дошао и са стране — Нико нема права да тражи за себе више него што други грађани уживају. Г. Хока Новаковић нема права што мисли да би ово требало општини ставити на терет. Ми смо имали овакав уговор код трамваја, па смо тако исто учииили и општина није примила терет па себе, и кад је тамо тако учињеео, то се мора усвојиги и овде, а не може се правити изузетак. Ђока Станојевпб. Видим, господо, да су овде подељена мишљења Једни веле да треба, а други да не треба. Ми се сад овде неможемо сложити. Најбоље би било да предложимо овако предузимачу као што г. Милутин каже, па ако пристане добро, а ако не пристане онда ћемо видити, шта можемо учинити. М арко Велизарип. А како би било да ми донесемо одлуку, ако предузимач не пристане, да к:мисија с њим то сврши. Коста ГлавиниК. Ја свм сигуран да ће он правити приметбе. Г. Новаковић замишља да ће пропасги цела инстилација, а хо у најгорем случају не чоже де буде. Не знам, да ли има у нашем законику предвиђено ко плаћа штете приватиима учињене у оваким случајима. Соломон Азријел. Ја би молио, да ми се каже: шта значи „нагомилавањем света" (чује се 14 и 15, Мај) А ја сам разумео то, кад какво друштво носи бакљаду. С гога сам само да се горње речи избришу а иначе да све остане и на случај, да општина одговара за штету. Рпденко Д^аговиИ. Ко дође са стране овде да бере плодове, мора да трпи и оно што га снађе Ако хоће да му општима гарангује за живот, нек недолази овде. Он ради трговачки посао, па како свима буде у овој земљи нека буде и њему. Иредседник. Усваја ли одбор оваЈ члан изменом г. Милутиновом? (Усваја.) Добро Онда из овога члана одпадају речи: „а општина је дужна накнадити предузимачу учињену материјалну штету." (Јесте). Ћока СтанојевиИ. Кад се усваја предлог г. Милутина, онда чланови 53 и 54 треба да буду у једно, и да састављају један члан; Код члана 5. 4. Марко Л.еко прави приметбу и пига, да ли ће се смрза-

- 202 вање воде, ако се повластичар њоме служи за кретање, рачунати у неодољиву силу. Под неодољивом силом разуме се увев гакав догађај, који се неда пи предвидети пи уклонити. Смрзавање као год и растење и опадање воде није случај, који се педа предвидети, за го се од њега повластичар треба а и мора осигурати те према томе не спада у такве случајеве, где је он ослобођеп сваке казне. Првдседник. Дакле ова примегба г. Марка Лека не усваја се. (Јесте) Ђока СтанојевиП. Члан 55 биће сада 54. Тај члан сада треба овако да гласи ' Чл. 54. У опште повластичар је одговоран за сваки несретни случај или штету нанесену ма коме било пнсталацијом или експлоатацијом предузећа. Председник. Усваја ли одбор оваку редакцију? (Усваја) Ђ. СтанојевиК. чига »IX Трајање, одкуп и пренос повластице". Члан 55. Председник. Усваја ли одбор овај члан? (Усваја). Ђ. Станојевић чита чл. 56 Г Марко има приметбу односно рока од две године и тражи краћи рок. Рок је овај толики дат за то да се боље спреми. Деси се да се наруче справе и увек је случај да механнчар не пошље на време наручбину. Ето због тога је тај рок осгављен па 2 го ине. К. ГлавиниИ. Ја сам био члан те комисије и мени се чипи да је рок од 2 године дуг. Може се свести на годииу или годину и по. Мотори су већ ту а само постављење пе тражи велики рок. Овде се каже, шта ће бити ако за време уговорено по уговору пе буде готов, а то је да ће му се новластица и кауција одузети — али се не киже : шта ће бити са оним радом, који је већ свршен или који се већ морају кварити. М. ЈовановиИ. Ја се неплашим овога, што није казано како ће се наплаћивати ако би осветлио поједипе улице пре одређеног рока. Уговор је одредио рок, кад да буде готово, и пре тога уи нисмо дужни да му плаћамо. А ако он остави па нашу увиђавност онда ми одређујемо. Што се тиче рока, ја држим да није довољно година дана и мислим да буде година и по или 2 године. Соломон Азријел. Овде се не каже како ће се са материјалом, како ће да носи у случају престанка иовластице. Ђ. СтанојевиИ. Кад му одузмемо повластицу онда долази полиција и одређује му рок за који мора да однесе. Он дакле мора да ради по закопима који вреде и за све пас. М. Жарковић. Овај је члвн доста важап. Односно рока мислим да је 2 годино доста, но кад г. Главинић вели да је доста и 18 месеци опда тако и нек буде. Свакојако, ако не бп казали, гата ће бити са оним материјалом, онда би морали у другом члану то додати, да он не може престати са осветлењем саобраћаја док му општина не изда наредбу. Н. пр. Ако је пустио светлост пре нола године. (а држи да он неће смети то учинити без наредбе општинске. А ако он и после рока неприступи остварењу онда можемо казати да пео материЈал мора уклонити за 3 месеца а ако то но учини да остаје општинско.

БРОЈ 50 — \/\У\У ^/\\,\ \Ч/\.' - Ч/\-~/ VI ! \ У 4 . •" Ч ' . \/Ч/\/ \/\ . Пред:еднпк. Усваја ли одбор прву тачку овога члана? (Усааја) Шго се тиче рока ставићу на гласање. Ко је да остане 2 године гласаће за а ко1е за 18 месеци гласаће против. Дтзкле 8 ч за" а 11 против. — Усвојено је 18 месеци. М. Јованови\и Овом члану на крају имао бих један додатак и то у овоме: „У том случају дужан је повластичар уклонити посгављену инсталацију у року од 3 месеца и све довести у редовно стање. Ако ово не учини сав материјал и прибор припада општини без пакнаде. К ГлавцниЛ. Трн месеца је довољно, а ако је мало може се метути и 6 месеци само Ја хоћу да то уђе у уговор. Председник. Усваја ли одбор овај члан са овом изменом и допуном? (усваја) Ђ. Стано]еви\х чита чл. 57. Овде у место ,,речи: „броја година - ' да се стави ,,времена и у место чл. 56 да се стави 55 — Даље после речи; „материјалок" да се дода.,и прибором" и носле речи „бити" да се умете и реч , потпуно". Председник. Усваја ли одбор овај члан са помепутом изменом и допуном? (усваја) Ђ. Станојеви^ чита чл. 58. Овде треба у мосто речи : ,,од почетка" да се мете: „од дана потписа и одобрења". председник. Усваја ли одбор овај члан са изменом. (Усваја) Ђ. Сгвнојевмћ, чита чл. 59. Овде има приметба једна од г. Лека којом тражи већу конгролу о истинитости вредвости целе инсталације. (Чита) Ја мислим да ово нема места кад је у уговору предвиђено да има потвр^ене књиге и ориђиналне рачуне. Соломон Азријел. Ја мислим да се каже: књиге влашћу потврђене и рачуни ори1;инални потврђени од нашег конзула. М. ВелизариК. Ниједан наш трговац или предузимач, господо, не би на то пристао и с гога мислим да је за општину довољно сигурности ако остане по редакцији. К. Главини\1. 0 ономе што је хтео г. Соломон само би ишли на руку предузимачу. Нама треба д& вреди рачун. који је ноднет на цариичрници. М. М аркови\х. Ја пмам две приметбе. Прво. Како да платимо оно ш:о не иостоји. Ја разумем да платимо оно што се нађе према куповној цени, а да му се плати још нешто друго то не разузмем Друго и поред приметбе г. Главинића да рачуни буду нризнати од царинарнице опет се може удесити да онттина плати 5 пута скупље но што сгвар кошта. Практика је показала ово. Трговци нарочито траже, да се рачуни неверно направе и царинарници покажу. Н. пр они рачуни из Цариграда или из Беча и др. Сем тога трговци имају дупле књиге и у једнима стављају право стање а у другима неверно. По моме мишљењу треба ставити да лреди онај рачун који покаже царинарница, а у случају сумње, да вредност одреди вештачка комисија. Ђ. Станојев/Љ. Што каже г. Милутин да не треба да уђе у рачун оно што не постоји, држим да, тако не треба да буде, јер све оно шго иде за овај посао и аво се не види мора да се илати. Односно онога што вели да може 5 пута свупље да поднесе рачун и то неможе. Ако повластичар каже да је плагио једну машину 100 хиљ, динара, а ми налазимо да то нестоји тада ствар иде пред суд и он ће се према постојећим ценовницима оце-