Beogradske opštinske novine

БРОЈ 6. •^у \/чхч/ \лл/ : \/\/\/" чу\/ч/ • ' \/\>\/— \/\,/\/ \/\/\>-— \у\/-\/" •вам поменуо мало час потребно би било да општина учини једну привремену позајмицу. По прорачуну циФра та износи 282000 и неколико стотина динара, дакле у округлој суми 300.000 динара. Ви знате, господо, да грађани плаћају тротоаре, а општина ту наплату извршује. Из тога се ви„>»и да ће се та сума 300.000 смањити од наплате тротоара. Сад има и друго нешто што ће ићи на олакшицу. Неке улице по својој ширини утицаће на то, да сопственици имања имају нешто да плате. И то ће дакле ићи на смањивање оне цифре, коју имамо да издамо или из буџета, или зајмом морамо да издамо из својих средстава. То је ради тачног обавештења. Према томе знајући какво је стање наравно да треба претходно да довршимо оно што је почето, а недочето, па онда да узмемо нов рад у посао. Као што знате има улица које смо почели, и сад треба да их довршимо, а има улица које треба одмах узети у рад, али треба добро да рачунамо са радном снагом, којом располажемо. Овде су набројане улице, и ако се слажете могли би појединима говорити или да гласамо за извештај комисије. Мика БанковиЋ. Ја бих само предложио да се усвоји да дође савска и мајданока улица на прво место. (Чује се: стоје на првом месту). ПредсеДНИК. Улице кнез Михајлова и крал>а Милана оне износе саме на 200.000 динара. С тога држим да би било бол>е да њих ставимо доцније за рад, а да ставимо на првом месту савску, мајданску улицу. Оне би коштале на 115.000 динара. Тај би рад могли да отпочнемо са средствима, с којима располажемо, док не би зајам закључили. Поред ове две улице могли би узети у рад и улицу Вука Караџића поред Вел. Школе. Те три улице савску, мајданску и Караџићеву могли би да узмемо у рад са садашњим средотвима ла извршимо. Те су улице узане и као што вам рекох да за тротоаре плаћају грађани, то ће ићи у олакшииу општинског рада. Дакле мислим да то одбор може усвојити. Дакле у опште да се почне градити тротоар од железнице идући ка академији; — даље да свршимо которску и Душанову улицу; да градимо калдрму нову у сарајевској и мајданској улици и Вука Караџића поред В. Школе. То можемо и нашим сретствима да свршимо. Дакле усваја ли одбор како сам ја распоредио? (Усваја). Сад да пређемо на оно што јег. Раденко говорио за насипање баре. Ја сам казао у једној седници да сам о гом послу почео ла преговарам са г. директором наше железнице, да она прими тај посао и како сам чуо она би тај посао најјевтиније свршила но по њином уверен у ми не би могли тај посао почети с пролећа нв! о чак о петрову Друго не би посао могли почети како би желили него би тражили земљу издалека. Дакле гакве су тешкоће да са железницом др жавном неможемо почети кад хоћемо. С друге стране ако би ми сад почели радити са нашим рабаџијама не би то могли свршити за неколико година а то би врло штетно било по нашу трговину, Да би се овоме помогло, ја сам даље

— 36 размишљао па сам се и разговарао о томе са познаницима и пријатељима како би се то могло удесити, те да се одмах помогнемо и један од пријатеља поменуо ми, да за пренос земље и камена има на продају жедезницу оно друштво што је правило начелство у Пожаревцу, а то је Милорад Карамарковић и компанија. Ја сам питао и оно је писмом одговорило, да хоће да прода пошто је тамо , посао свршило и обећава да ће продати под повољним условима. Кад би ову њихову железницу купили, ми би могли и земљу и камен преносити. * Чујте о томе извештај инжињерског оделења, па да одлучите шта да радимо. (Секретар прочита). Ако усвојите извештај овај онда молим вас да одредите комисију која ће све то извршити. Никола ВулковиЂ. Госиодо. Овде се предлаже, да општина купи жељезницу и то само за једну потребу за насипање баре Венеције. Држим да не би требало одмах да доносимо о томе решење, него да се о томе мало промислимо, јер се могу наћи и друга сретства за ту потребу т. ј. за иодизање кеја и насипање баре. Држим да ће нас скупље кошгати ако купимо жељезницу, него кад би замолили г. министра граћевине да нам он уступи жељезнииу. Дакле прво да се нромислимо, па после да бирамо комисију. Како чујем да ће жељезница коштати 500 хиљ. динара држим да ми то можемо и јевтиње свршити сами. Милутин МарковиЂ. И ја сам зато. да се вечерас неодређује комиснја за свршавање куповине понуђене желе <нице, него предходно да одредимо комисију, која ће проценити ту потребу, у опште да дођемо до подвозних сретстава и кад нам она да своје мишљење онда да донесемо пуноважну оллуку за куповину железнице било ове или друге било најзад других каквих подвозних сретстава. © тога нисам да се сад одмах решава изнето питање. Мика БанковиЂ. Мени се чинп, да ће нас бити повише, који де шмо ово мишлење г. Вулковића и Марковића. Док се неузме прорачун шта ће коштатп насипање баре и пренос камена ако причекамо до петрова дне, а шта, ако би куппли желе: ницу сзд одмах. — Над то свршимо онда да видимо хоћемо ли учинити једно или друго. С тога сам и ја да се то пптање сад не реши Раденко ДраговиЋ. Односно жељезшше може да кошта и 100 хиљ динара па можда и више и по мом рачуну и да кошта 100 хиљ динара опет није скупо само да се ови послови изврше што пре. Треба знати шта пати дунавскн а шта савоки крај овако ненасут. Кад би имали овакву справу за брзо насипање, не би се Београд простирао чак и по Лаудановом шанцу и Топчидерском брду. Овако ако осгане није ни чудо, што је Београд уиазађен како у здравственом погледу тако и у имању, јер су имања у вредности због тога и опала. Узмите само како је кад ое купује имање. Све иде наопако Нико неће да купи ако му само није згодно за трговину, него се продаје у безцење. Ако хоћете да спасете Београд од заразе, као што се сваки час примећује, онда морамо ово одмах да предуз\1вмо. . ГОДИНА X. Др. Павао ПоповиЂ. Почетак насипања баре Венецнје ва потребу жељезнице видели смо, како је ишло! А да је то насигање парном снагом много лакше брже о томе нема сумње. Ја веома са жаљујем што је тадчњег предузимача понуда у пегледу уступања и продаје железницо општини одбијенз. Да је т.^да Веоград усвојио понуду, Беогр 'Д би данас далеко одмакао. Нећу да се упуштам у излагање и оцену те пофебе; нећу ни да се упуштам у оцену вредносш те пожаревачке жељезнице; али ћу гдасапи да се опег са нпвећич напором задужимо; па да купимо ту жељезнипу ма од кога, само једанпут да се испуни оно што је преко нужно. Како ће се набавити та жељезница, према потреби, то је споредна ствар, али да треба да се направи, о томе нема сумње, нарочито с погледом на то, да ће насипање б^ре венецпје и граћење кеја, вредност сада пустих просторпја знатно подићи, већ и са чисто санитарних побуда. Кад се она рентирлла једном лицу, као приватном предузимачу, без сумње, да ће се Београду као престоници при насипању баре и дунавског кр <ја, при преносу камена ие општинског мајдана и грађењу кеја не само ренгпрати, но и исплатши. С тога ћу гласати за нбаавке жељезнице, иошто једна стручна комисија даде оцсну Председник. Има још пријављених говорника, али молим вас, да нам г. Смедеревац каже што зна о тим стварима. Општински енжењер Смедеревац. Општина је дулша да наспе бару Венецију, но и ако би можда било јегтиније да то општина изврши државном железницом општини је потребно да има омању жељезницу због грађења кеја, а за њега има већ нројект направљен. Због кеја општинб мора да набави железницу. Сем тога и треба имати на уму, кад општина има железнипу, јевтиније добиће предузимаче. Таква омања железница коштала би општину 60—80000 динара. Помоћу те железнице општина би врло добро извршила посао за грађење која, насула би бару Венецију и дунавски крај, и она би себе потпуно исилатила. Председник. Ја ћу да вам поменем и ту мисао о постављању железнице за пренос шљунка, за пренос земље. Ја сам се о том разговарао и са пређашњим председником. Израђен је и план од трасе за мајдан камени, и само се очекивала згодна прилика да се набави железница, која ће преносити камен. Помоћу те мале железнице камени мајдан доносио би општини већи приход. Тај камен кречњак што имамо у мајдану који је тако добар не пролази тако добро само за то што за сам пренос треба да се нлати 4—5 динара. Номоћу железнице иодвозна средства била би јеФтинија и за пренос што се сад плаћа 4—5 динара, на железнини би кошгало само један динар, и отуда би имали две користи и општина би имала веће користи од експлоатисања тога мајдана и грађанство би имало јеФтиније подвозно средство на расположењу. (свршиће се)

СЛЕДУЈЕ ДОДАТАК