Beogradske opštinske novine

ви и Дунаву није био ни један лицитанг Одредиће се друга. (Усваја се) Чујте лицитацију за набавву 180 хиљ. кила сена. (секретар прочита) Усваја ли одбор? (Усваја) Чујте лицитацију за пабавку 30 хиљ. кила сламе. (Секретар прочита) Усваја ли одбор? (Усваја). Чујте лицитацију за набавку 45 хиљ. кила гаса. (Секретар прочита) Филиа ВасиљевиЛ. Ја мислим да је боље овај гас узети непосредно од Гагарина. Димитрије НајдановиК. Добро је ово што каже г. Филип, али је прадузимач ситурпији Председник. Ја сам питао нарочигим писмом заступпика Гагариновог и добио сам одговор да није вољан да ради са општином с тога што неће да смета овдашњим: трговцима, Јоца ТадиК. Лицигацију треба одобритн само иод овим условима, да га ослободимо од плаћање трошарине и опда ресто да му платимо (Чује се. То не ваља) Коста Главннић. Боље је да се ни је.дан од трошарине не ослобођава. Ћредседник. Усвајали одбор лицитацију? (Усваја) Чујте лицитацију за 26 хиљ. кила зоби (Секретар прочита) Филии Васиљевић. Та је лицитација скупа јер се зоб набавља на пијаца по 10 и по до 11 дин. Раденко ДрагоуевиП. Кад се узме цена и сравни сирам данашње пијачне цене 11 до .13 динара и ако буде зоб као што треба, опда није скупо и с тога сам да се лицитација одобри. Филиа, ВасиљевиИ. Ја вам тврдимдаје зоб на пијаци сада 20 ипо динара. Раденко ДркгојевиП. Добро. Кад тако тврдите онда за што ви недођосте на лицигацију? (Чује се: да се држи друга лицитацнја) Иредседник. Усваја ли одбор да се држи дрзта лицитација? (Усваја) Добро. Сад чујте лицитацију за набавку 23 хиљаде кила јечма. (Севретар прочита). Усваја ли одбор ову лицитацију? (Чује с< : да се одреди друга) Усваја ли одбор да буде друга лицитација? (Усваја) Сад да говоримо о дрвима. Ја сам вам напоменуо, да је лицитација остала па Л.уку, споменуо сам да су услови измењеии и сад је остао само лицитанг Лука Ћеловић. У прошлој седници ви сте решили да се узму растова и букова дрва. Сад молим вас да решимо ово питање. Димитрије НајдановиЛ. Ја сам куповао по 25 — 26 динара мегарски хват, а овај даје по 27 дин. Тоје скупо. (Чује се: а подвоз) Филии ВасиљевиИ. Ја сам да се узму букова и брестова дрва,- па да се мешају. • Раденко ДраговиИ. Брестова дрва нису никаква дрва. Букова дрва са брестовим не могу да се мешају. Цена јасенових дрва и букових подједнака је, а у квалитету за гориво врло је мала разлика између њих Што се тиче растових дрва 27 динара свупо је. Коста Главинип. Она дрва која би се

могла мешати го су грабова и церова. Брестово дрво као што је и г. Раденко поменуо, није никакво дрво. Држим да би са три ва сто више утрошили брестових дрва него других. С тога би ја био да се узму само букова дрва. (Тако је) Председник. Усваја ли одбор да се узму само букова дрва? (Усваја) Риста ПетровиИ. Како је цена шеници знатно спала и то на 17 и по до 18 дин. сто кила, прадлажем да се цена хлебу смањи, на 22 пд. Мијајло ЈанковиП. Ја не би спуштао цену хлебу, али би тражио да своју радњу држе у чистоти и да им се пропишу правила којих се држати морају, а не вао што данас раде. Председник. И прошлн пут мислим говорио је о томе г. Раденво. Ја сам прздузео корак, да се то регулише и правила се већ граде. То ради општински лекар^ на основу правила из 1884 г. која се у свему не могу употребити. Ја се падам господо, да ће се односно овога за вратво време учинити шта се може, ваво ће се осигурати да се хлеб у чистоти ради. Јад молим вас да решимо односно цене. Димитрије НајдачовиК. Ја би спустио само са 2 п. јер су људи већином набавили брашна по скупљој цени. 1Зока НоваковиК. Ја би рад био да знам, воја је цена била онда, кад смо повисили. (Чује се: 19. дин.) Никола Р. Поиовић. Ја ћу само да потсетим господу одборнике на ово. Каво са Ч 2 динара свочи цена житу одмах овде дођу лебари и поднесу жалбу и траже повишење тавсе, а сад има неволико дана како је знатно пала цепа пшеници, па се нико од њих пе јавља да се цена спусти. Кад смо повиснли цену хлеба са 2. паре била је цена пшепици више од 17 динара. Сад морамо да будемо сљедствени и кад је цена спала, да и цену хлебу спустимо на 23. паре. Ако овде неко хоће да чини некоме милост па штету грађанства, онда ћемо се ми знати управљати у другој нрилици вад се повишица тражи. Коста ГлавиниА. Господо. Више пута се чуло овде, како не треба прописивати тавсу хлебарима, него осгавити слободу свима да месе хлеб и дозволити копвуренцију. Али то овде неможе да вреди с тога што је лебац потреба коју сваки мора да употреби, а нарочито сиромашна класа. С тога ми морагео да цену хлеба одређујемо. Кад је прошди пут била цена брашну 23. дин. повисили смо цену хлебу на 27, пара дин. Дапас је 17 60— 17 80. дин. па рецимо и 18 динара и нрема овавој 'цени брашну, треба спустиги таксу на 22. п. дин. од киле. Шата ЈовановиК. Хрђаво је овде вазано да је цена брашну сада 17 дин. Није. Цена је пшеници 17 дин. а кад је оволика цена пшеници онда је цена брашну 21 — 22 динара сто вила. Ја би био мишљења да у будуће буде гавса хлебу 25. п. дин. кила. Коста Главинић. Ја сам цогрешно разумео, да је цена брашну 17 дин. Колика је цена била онда вад смо подигли на 27 п.

Председник. Онда Је цена брашну била 25 — 26 дин. Сад је 24^2 дин. Коста ГлавиниК Па добро. Онда да оставимо на 25 п. дин. Раденко ДрагојевиА. Односно оне напомене Најдановића, да су вупили брашна по скунљој цени имам да кажем то, да Фуруеџије таво исто купе доста брашна и онда кад је цена јевтина, на чим скочи на пијаци вредпост оеи добијају већу тавсу и продају хлеб по скупљој цени и аво су купили по јевгипој. Дакле то бива једно за друго. Јоца ТадиК. К?д смо дигли таксу на 27 п. дин. онда је цепа житу била 20 дин. Сад је 18 дин. и сразмерно треба да се такса спусти на 25 п. дин. Прелседник. Пошто има разних мишлења, то ћу да ставим на гласање. Ко је за то, да се тавса спусти на 25. п. дин. казаће „за" а ко је за 23 п. казаће „против". (Настаје гласање). Гласало је 9, за пет нротив, а 2. нису ту. И тако тавса је 25. п. дин. а има се рачунаги од Среде 11. Септембра. Сад и?'а још неволико хитпих питања да се расправе. Ви сге пређе онластили председника да ради склапања рачуна узме или нове ра чуноиспитаче или оне исте који су већ радили, и да с њима утврди награду за свлапање рачуна, и о утворђеној награди да извести одбор, а награда да се исплаги из партије за пепредвођене трошвове. По овој одлуци одборсвој ја сам узео оне исге рачуноиспитаче и погодио с њима да све сврше за 600 дин, и да спреме за главну контролу, Сматрам за дужност, да вас о овоме известим. Мата ЈовпновиК. Да ли сте с њима уговорили, да они буду дужни одговориги главној контроли и на приметбе аво би вакве биле, за ту цену. Јер аво то нисте, онда ће бити друга ствар, па ће тражити нову награду. Председник. Ја имам овде писмено, у писмепу је стављепо оваво. (чита) Дакле ја сматрам да све сврше. Мата ЈовановиК. Они су рецимо сад свршили и предали вонтроли, али је сад у питању шта ће бити аво контрола учини какве приметбе на те рачуне, во ће да одговори. То треба зиати, јер је нужно да се они обвежу да рачуне уредно свлопе и по потреби објасне аво то вонтрола захтевала буде. Председник. Они имају да склопе рачуне, а одговорити на приметбе није тегако, и го држим да треба да одговара општински суд. јер во зна вад ће вонтрола прегледати те рачуне. Може да нрође 10 год. и они дотле да помру. Ђока НоваковиК. Најважпији је посао склапање рачуна, а вад се склопе, ондаје лако давати приметбе. По томе држим да неће бити потребно, да се ти исти људи позивају доцније да дад примегбе главној контроли. То је други посао и ако хоћете и то затражите од њих, разуме се да они имају право да траже особепу награду. Никола Р. П оиовић. Као год што је општипски суд био дужан пре 5. година да