Beogradske opštinske novine

ДОДАТАК 7. БРОЈ^ „БЕОГРАДСКИХ ОПШТИНСКИХ НОВИНА"

ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРа ОПШТИНЕ БЕОГРаДСКЕ (цо ОТЕНОГРАФОКИМ ВЕДЕШКАМА.) Држан 2. Септембра 1891. год. т Веограду. Почетак у 7 часова ио подне. Ередседавао иредседник М. Р. Маринковић. Председник. Огварам седницу и молим да чујете протокол прошле седнице. Секретар чита. (Прима се). К. Б. МијаиловиБ. Шга је урадило председнишгво по моме саопштењу : да је марвени лекар Београдски издавао сточпа уверења да је нека стока купљена на београдској нијаци а то није било но по селима и вашарима 1 Передседник. То је била нека усвојена практика; и ја сам тражио од миннсгарства упутрашњих дела да то више не буде и министарство је предузело шта треба да се таква уверења више не издају. За овај пак случај учинићу то исто или што буде требало. Ви сте ми господо етааили у дужност и ја сам то примио, да се односно жеље тесатора Малије Карастојановића код суда известим и вама извештај поднесем. По томе ја сам издао наредбу општ. адвокату те је ишао у суд и донео извод из тестамента. Чујте тај извод. (Секретар прочита). Дакле као што сте чули, он замишља да се у општини налази сиротињски фонд. Сад је на одбору да реши шга ћемо урадити са легатом од 120 дин. Г. Мата Јовановић као што се сећате говорио је у прошлој седници, да се нека врста Фонда уреди у општини коме ће расгити приходи, аи иначе да би опшгина могла расиоредиги са издржањем своје сиротиње. Дакле сем онога, што општина даје сиротињи да се образује један фонд , који ће доцније сам моћи потиомагати сиротињу. Милутин МарковиЂ. Према овом извештају адвоката тестатор је оставио Фонду сиротињском и кад је тако, онда је јасио, да се ова сума неможе другче ни утрошити, него остаје да се упогрвби па овај начин и фонд усганови. Но како је ова сума мала и са њом се неможе остварити тестаторова воља, ја би се придружио мишлењу г. Матином да се образује фонд , у који би се скупили сви легати. који се остављају општинској сиротињи и из кога би се олакшао буџет опшгински на партију издржања сиротиње. Но за извршење тога неможе се овако нишга радити без неких правила. С тога образујмо комисију, која ће то проучити и одбору поднети на решење а међутим сада можемо донети решење да се завештана сума сматра за саставни део већег Фонда за сиротињу. Коста Главинић. Г. Милутин је разложио ово питање добро и сад само треба да се рвзгледа, да ли нема сличних фондова, јер како сам чуо има доста оставштина општини раније учињених па може да има и какав фонд . С тога нека се образује комисија, па нека потражи има ли још оваквих легага. Ја се сећам легата пок. Хранисављевића и данас о њему нико не води рачуна па му се незна чак ни гроб гди му је — а то није лепо, кад људи чине оваква добра дела' Председник Дакле, пристаје ли одбор на, ово : да се образује комисија која ће израдити правила за овај фонд и ова сума

од 120 дин. да падне као улог за фонд , а сем тога комисија да превиди и архиву да ли има још добрих људи, који су учинили општини какав летат и да ли има суме која ће припасти томе ФОпду. (Пристајемо) и онда да се изнесе одбору. Усваја ли одбор? (Усваја). Председник. Кога мислите да одредимо за ту комисију ? (чује се : Мату Јовановића, Ђоку Новаковића, Гавру Бркића! (прима се). Г. Л.ука Ћеловић најннжи понуђач дрва за ошитинску потребу нристао је на измењнне услове и дао је на то и свој потнис. Сад имамо још да решимо која ћемо дрва да узмемо? (чује се : букова). Милутин МарковиЂ Како би било да промешамо : да узмемо, н. пр. једпу половину букових дрва а половину церови или растових која су нешто јеФтипија. (врло добро). К. Главинић. Већ је четврта година за мене од како се ово пигање решава и још никако да се једном с тим буде на чисго која дрва да се набаве. Не би било лепо да се и до годипе бакћемо око овога него најбоље да још сад свршимо то питањке олико ћемо узимати ових колико оних дрва. По момо уверењу најбоља су грабова дрва, па букова, јасенова и т. д. Букова дају већи пламен а растова и церова више жара; према томе можемо и решити колико ћемо од којих да мешамо. Да не би дапгубилм око овога, да оставимо ово на промишљање до идуће седнице. (Прима се). Председник. Г. министар просвете издао је наредбу да се у Београду отворе два пета разреда основне школе. До сад није било пети разреда основне школе у Београду али је он наредио да се сад отворе. Тиме је опшгини стављен на терет приличан издагак. Наређење министрово основано је, наравно, на закопу по коме је он властан да отвара ове разреде кад и где налази за добро и ми смо сад дужни да нађемо зграду и да спремимо све шго је потребно за отварањ тих разреда, а богме за до године се имамо побринути и за отварање шестих разреда. На тај начин мисли министарство да ће се избећи оно нагомилавање деце у средњим школама у првом и другом разреду које је на штету и наставе и доброг реда међу децом. Ја вам то саопшгавам ради знања с тим да је то наређење саопштено главном школском одбору који није имао ништа противу њега да примети нити је могао јер је министар ово издао на основу закона. Сад остаје на нама како ћемо да извршимо ову ствар. Филип Васи/ђезић. Министар зна да има врло много посла и издатака у општини и да општина натеже с издатцима па није требао да јој натура и ову обвезу и издатак. Ја мислим да г. министар треба да одуствне од овога бар за сад док је ово сгање у општини па доцније — боже здравље. Тако би му требало одговорити. Председник. Не тражи он да му ми одговарамо него да извршимо што наређује на основу закона. У осталом, ми би смо, као представници Београда, имали мало да се замислимо и да се побринемо о даљем гоку ове ствари. Ово није тренутна погреба већ једна од сталних која ће се до године појавити

у већем обиму Са тога би смо се могли побринути да бар унутрашњи рад, унутрашње уређење ове усганове, буде шго боље и да што више одговара потреби вароши. Ми смо истина дужни да примимо ово, али чинећи из^атке на ове школе, ми то не треба да дајемо непромишљено; на против ми то можемо тако удесити да се поносимо овим отварањем школа, да се поносимо тиме што смо им дали усгројство које најбоље одговара потреби Ми можемо тражити да та школа не буде проста осповна школа у којој ће деца да уче да читају и да пишу него да школовање удесимо према нашим месним потребама, да на пример упесемо у програм тих школа оно шго је погребно напшм занатлијама и да ђак који је већ сврши, уђе с извесном спремом у запат. Ми знамо добро шга су наше локалне потребе и ми их на овај начин можемо понајбоље задовољити. Срамота је за Београд да осгапе при данашњем стању ; срамота је да стоји горе и од суседне нам варошице Земуна. Земунци су основали школу у аоју београђани одводе своју децу ради спреме за трговце и занатлије у гам. реалци. То школовање наше деце на страни, ми можемо остварити код нас и потпуно одговарајуће нашим приликама. Ако би сте се дакле и ви сагласили с тим ја бих молио министра да прими ове наше жеље на знање и да према њима удеси програм наставе. Тако ће школа извести на добар пут знатан број деце и неће бити оне нретрпаносги у првим разредима гимназије, каква се сад виђа. У томе, дакле, смислу могли би смо, ако хоћете, писаги г. министру просвете. (врло добро!) К. Главинић. Господо. У овом питању не можемо ми донеги решење, да не примамо наредбу министрову. Али ја мислим да овакве школе, какве мисли г. министар да заведе немају никакве вредности. Мени изгледа да се хоће да скине са државе једен терет и да се набаци на опшпину. Али кад морамо да примимо онда бар да учинимо оно шго је предложио г. председник, и ако нећемо имати вајде за ову годину, пошго још није направљен програм, а поред тога треба спремити и раденике за ову школу. С тога да умолимо г. министра да он чује и нас при грађењу програма. Председник. Дакле усваја ли одбор с овим напоменама да се њихов програм удеси у договору са општином како ће одговарати нашим приликама и поред тога ја ћу тражити још и то, да се у оваковим школама неће примити деца, која нису београдских грађана; јер ако би отворили школу и примали из целе земље онда се не би могло издржавати. Другим местима ако треба овака школа нека отварају сами. (Чује се: има такве школе у Земуну). Немојте тамо молим вас. Тамо је усвојена школарина. (Усваја се). Има још једна хитна ствар молим вас да чујете ја ћу вам реФерисаги. Има 10 — 12 лица војника првог батаљона обвезника редовне војске који су изјавили да се немогу хранити о свом трошку и командант тражи да се и за њих испдати храна. То су све сиротани. Одобрава ли одбор исплагу? (Одобрава). Чујте сад још једну хитну ствар.