Beogradske opštinske novine

БРОЈ 7. прилог новинама све дотле, док се не стигне, а за то је нуждан и већи издатак. (Чује се : да се одобри). Соломон Азријел. Држим да треба издатак одобрити, јер од Августа до д.нас неће више изаћп од 10 — 20 табака па неће ни и?датак бити велики. Председник Тр ба да буде више, јер оно што вели Соломон било би само за неколико недеља. Љуба ЈовановиЂ Ја иезнам да ли би их трсбало и штампати. 1)г. Марко Т. Леко. И ја мислим да не би требало, бар неби требало све старе стеногр. белешке штампати. Без сумње међ њима има доста такових, који после тако дугога времена неће ни интересовати грађ.нство. Зато могли би од старих стеногр. бележака, пробрати само важније и штампати их те да се што пре новије стенограФске белешке отпочну уредно и у своје време штампати. Светозар Боторић. Ја држим да треба да се штампају што брже тако да рад ове седнице изађе идуће недеље. Иначе не треба их ни штампати. Соломон Азријел. Овако да буде од Августа прпшле године до данас да се штампа све у додатцима, а од данас да се штампа све у листу па колико изађе. Веља ТодорОВиЂ. Ја мислим да је најбоље онако како предложи г. Л.еко. Нек се одреди једно лице да го све прегледа и шта треба нека се шгампа, а остало није нужно, Нпр. што ће да се штампа оно односно уверења општина што издаје. Никола ВулковиЂ. Како би било да се штампа само у изводу. Председник. У одбору се о овоме толико пута говорило како да се удеси те да стенограФске белешке излазе савремено, па се све покушало и опетзаостаје. Ја се сећам да је казано да се више не штампају па је то изазвало неко колебање у одбору. Да се све штампа стаје велики труд и трошак Да се праве изводи и то је трудан посао, да би једно лице само то требало да ради. Молим вас да нађете начина како да се то све постигне. Соломон Азријел. Ја мислим овако. Све од Августа до краја прошле године да се скупи у једну књигу и тако штампа у онолико екземплара колико има одборника и претплатника, па разда овима, Вг. Павао Поповић. Штампање стенограФСких записника заиета је једна мучна ствар која се већ толико пута потезала; она је да се у пренесеном слислу изразим, постала тако рећи разговор Сез излаза. Ако не жалите тр ^шак може се једновремено штампати и текући и заостали рад одборски, а ако жалите онда ће вечито застајаш, јер материјал који се у једној седници скупп неможе да изађе ни на два-три, а камо ли на једном табаку. Ми зна.мо шта кошта табак и према томе знаћемо и шта ће све котшати. Шго се мене тиче, ја не би био за то да се у опширности штампају ове стенографске белешке. Да кажем и разлог за што. Разлози за и против не морају имати велики значај по ширу публику. Дакле ако хоћете да идемо са листом, онда треба да штампамо у изводу и то оно што интересира грађанство. Ја би пре био за то, да се штам%ају у општинском листу комисијски из-

—■ Ј>2 ј— ' вештаји пре но ппо се на претрес изнесу. Дакле предлажем, да усвојимо да се ипампају у изводу записнипи, а овај мој предлог да се прими у погледу ппампаља комисијских извешћа у лис:у пре — но што се пред одбор на ре пење изнесу, јер 1 е од овог много ве^е користи биш, што ће одборницн предмег проучавати и упознати се њиме. те тако ће спремни и обавештени улазитп у расправу појединих важних иитања. Веља Тодоровик Да допуним мој говор. Држим да је најбоље да се изберу три лица, па они да виде како ће то бити; а овако не треба да решавамо. Милутин МарковиЂ Господо. Није ово ирви пут да се говори о овом предмету. Још од 1886. године па сваке године било је говора по 5 — 6 пута преко године и никад није решавано да остане стално. Највише јо изношена та потреба да се грађанство што више упозна са радом одбора и обично је решавано да се бел! шке стенограФске штампају. Сад у овом случају ако би правили изводе то би био засебан посао па разуме се и засебан расход. Ја држим да оотанемо по старом па да се само додаје прилог по један а по потреби и више табака. Односно додатка г. Др. Павла, тај је додатак неостварим. Он хоће нрво да се штампају извештаји комисијски па онда изнесу пред одбор. Ја мислим да се то никако неможе у практици да изведо. Сви комисијски радови вип е мање свршавају се пред самом седницом, а и лист излази свега једанпут недељно, а ми опет као тто видите имамо скоро више него две седнице недељно. Ово је већ једна велика сметња за пријем предлога. Нарочито треба имати у виду и још и то што наши комисијски радови иду споро, природно томе. што је сваки од нас више мање заузет својим редовним пословима. Вг. Павао Поповић. Господо. Дозволите мида јсчи за кратко време ваше стрплење задржим. Не би говорио; да се г. Мплутин није мало неповољно изразио. Он вели да је мој предлог неостварим. Лепо, ја ћу примити ту претпоставку и да побијеи оно што је претходило томе. Да побијем важност штампања у целин [. КадЦније могућо одборске радове штампати претходно, да се задовољи- потреба одборника који залажу своју част за свој рад, онда питам, шта ће ми да задовољавам таштнну појединих људи после 6 или 8 месеци :что ће читатп свој говор. Ја мислим да је то сарањено дете а међутим издатцн су већи. Ја би гласао да се само одборски записници у оваквој Форми у целини штампају. Бг Марко Леко. Штампањем бележака стенограФских не иде се на, то, да се задовољи тештина појединих одборника него тиме се само одговара једној жељи грађанства. Кад би со стеногр. белешке штампале ради таштине, неких, онда би сви ^или за то, да се нешгампају и да се трошак око тпга избегне. Главно је питање дакле хоће ли у опште да се штампају стеногр. белешке или неће. Ако хоћемо, онда не требв жалити трошка н штампати их, али не као сад после неколико месеца, већ у што краћем року по могућству одмах после седнипе. А. Одавик Ја сам ово питање покренуо једино за то, што се стенографски записници штампају после 5—6 месеци,

ГОДИНА X. _ а овим покретањем иде се на то, да се штампају на време. Шго каже г. Паво, да је то мртво дете ако се штамнају после толиког времена, то је истина. ја се слажем са г. Милутином да се уза сваки број новина стави и један додатак а од ове 1892. године да се записници штампају одмах. Што се тиче онога мишлења, да се само изводи из СЈ ,еногр. бетажака штампају то је тешка ствар и ту би требало особено лице за тај посао с платом годишње најмање 2 хчљ. динара, а толико неће коштати кад би додали сваком броју по два табака. Дакле за ово мишлење нисам. У осталом о овоме се и неможе сад донети одлука јер нема довољан. број одборника. Председник. Потрзба је господо ово питање регулисатп тако, како ћемо подмирити оно што се захтјва од тога, те да се зна шта се у опниини ради. Примате ли дакле да се сви досад заостали стенграФскп записници штампају као додатак општинским новинама, или да се сви штампају у једну засебну књигу? (Чује се : боље као додатак). Добро. Дакле усвојено је да се штампају као додатак општ. новинама. Сад друго. Од јануара 1892. год. саписница да иду савремено са нашим радом н то да се штампа па ма изнело 2—3 табака. Према овоме одобрава ли одбор издатке на ову цељ ? (Одобрава). Састанак је закључен. Састанак је трајао до 9 сах. после подне.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

Моје јавио предавање на Вел. Шаоли биће допуњено, оштампано под именом КЛЕФТЕ и ОУЛИОТЕ Књига ће бити лепо израђена, изнеће на девет штамнанихЈтабака, и биће готова до ноловипе месеца Фебруара — Препоручујем ову књигу свакоме, ко хоће да се ближе унозва са човијом историјом грчкога народа, и препоручујем је и свакоме оном, ко љуби и пошгује слободу. Молим све пријатеље ове књиге, као и моје личае, да се заузму за претпдату и шаљу моме издавачу г. Пери Зорићу Фактору државне штампарије. Прегплату ваља слати најдаље до 10 Фебруара. Ењига је за претплатнике 1 динар, а за непретплатнике биће 1.50 динар. Свупљачима поред благодарности и 10°| 0 . 20 јануара 1892 Београд Војислав В. Рашић правник

СЛЕДУЈЕ ДОДАТАК