Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X. данас већ свршени уговор наггада. Од куда се сад наједан пут моје брањење уговора и самога себе претворило у „нападе 0 , знаће само г. Марко. У ирошлом мом одговору био сам мало опширнији, е да би чатаоци били боље обавештени о спорним питањима. Сада пак пошто се зна како ствар стоји, моји ће одговори бити много краћи и прецизнији. 1. Да је осповица, па којој господин Марко Леко изводи рачун о коштању гасног осветљења погрешна, повазао сам у нрошлом мом одговору , највећим ауторима хемичарима, Г. Марко ми каже „да сам се огрешио што сам хтео да се заклоним именима гако славних људи". Увиђам и сам да сам се огрешио што сам научне податке изнесене у научним делима примио за готово. У будуће ћу се заклањати или именом г. Марка Л.ека или именом његовог познаника у Бечу. 2. Код оног примера, који је г. Марко навео, како би елек. осветљење извесних лондопских улица стало два пут свунље од гасаог, ја сам у прошом одговору тражио од г. Марка да иајпре унореди интензитзте обе врсте осветљења па тек онда њихове цене. Он ми сад одговара како се у наведеном листу без икаквог даљег коментара нросто и јасно наводи, како би поменуто ел. осветљење стало два пут више од гасног Ја држим, да би најбоље било да се г. Марко обрати коме свом аознапику у Лондону па да распига у ваквом односу стоје интензитети та два освеглења. Г. Марко вели како би могао да наведе „још неке примере о томе како је електрично осветљење скупље од гасног" али налази како то ипак за сада неће биги потребпо И ја држим да то неће бити потребно. Узгред само да наноменем овај Факт : нре 15 година у целој Јевропи се није могла видити ни једна елек. лампа у пракгичној употреби, а све су иоле веће вароши већ имале гасног осветљења. Данас пак не може се ни кроз средњу какву варош проћи а да се ма где не угледа елек. светлост. Г. Марко би могао у свом слободном времену размишљати, како ли се све то могло десити у овом тако материјалистичном времену у коме ми живимо ? 3. Г. Марко је нашао у мом последњем одговору страшан ФалсиФикат, јер сам неким његовим речима додао реч „бар". Ја сам два пут те његове речи озбиљно цитирао : један пут приликом мог сдговора у општинском одбору, а други пут у мом арошлом одговору код тач. 4. И оба сам пута те речи верно навео. По трећи пуи сам такође у прошлом мом одговору код тач. 7. навео те речи у иронији, и иронија је баш у гој речи „бар". Став о коме је говор изашао је скраћен и то буни госп. Марка. Цео став којим се г. Марко ценва са повластичаром но свршеној погодби могао би бити од приливе овакав : Оно, знате, ако нам не можеге дати свуда лампе од 60 свећа у место оних од 16, ви нам дајте „бар за оно осветљење за које оаштина илаћа 80.000 дин." Од целог става штампано је само оно под наводним знацима па давле и ФалсиФицирана реч „бар". Да сам знао да ће реч „бар" играти тако велику улогу код критике на елек осветлење и да г. Марко није осетљив спрам таквих иронијских израда ја би био издашнији. У осталом у будуће ћу се поправити. 4г. У последњем мом одговору, а у гачки 8 »арочитим сам упоређењем цигатаЈдока-

— 129 зао да нисам измислио ону примедбу о којој ме је обедио г. Марво. Видећи се у певољи, г. Марко препоси значај те његове примедбе на друге речи а не на оне које сам ја као најважније узео. Кривица је г. Маркова што није у свом ставу исгакао одма опе речи на које он полаже највећу важност. А кад је цела примедба написана истим слогом, онда од мене зависи како ћу је схватити, па сам тако и одговарао. 5. У тачви 6 мог последњег одговора а у објашњењу разлике између ширења инсталације на даљгсну и између њеног гушКег развијања у истим границама, казао сам да се струја мање губи у краћим спроводницама но у дужим, и да губитав иде на штету повластичара. Г. Марко каже: ,,Мени је ово објашњење г. Станојевића савим нејасно." — Да је цела та ствар. г. Марву нејасна, видео сам ја још онда кад је он свима силама хтео ди докаже пеку прогивуречност у мом писању и о којој сам говорио прошлог пута у тачки 6. Онда сам мислио да је г. Марко само смео с ума извесне основпе законе о електричној струји па сам му их горњим објашњењем из дадева напоменуо. Али пошто је и то објашњење осгало г. Марку нејасно, онда ми не остаје ништа друго, него да му препоручим студирање овог, тако звапог омовног закона : И = о у коме И значи интензитет стр је, Е електромоторску снагу струје а 0, Отаор на који струја паилази вроз спроводник и који отпор зависи код иначе једнаких, жица од дужине њихове. Ваља да ће сад г. Марко схватити зашто предузимачу није са свим све једно да ли ће општини или приватнима давати струју на крају жице од 10 метара или 5 километара и по једној истој цени. „Биће без сумње г. Станојевићу, познато, вели г. Марко, да је у Франкфурту приликом електричне изложбе спроведен електр. чак од Л .ауФана на Некару, а Л.аууФен је од Франкфурта 175 километара удаљен!" — Познато је мени не само то, него још и да се елевтр. струја вроз цео Атлански океан може спровести у телеграФским кабловима. Питање је само у томе, да ли сгруја изађе на другом крају спроводника, са исгим интензигетом или не, а то је главна ствзр о којој се води дискусија. 6. Пошто је г. Марко оправдао шегрте и млађе што кваре наше чесме „чекајући на зими и врућини по неколико сати док на њих ред дође", и пошто је казао да се ти млађи неће на Фењере „толико љутити као на чесме од којих једва цури вода" услед чега наравно имају право да покваре чесму, (сасвим иохвална ствар за једног одборника) — Г. Марко је казао каво у Цириху постоји „нарочита полицијска наредба о разбијању Фењера." Знајући да код нас нема ншикве ни полицијске ни законске наредбе у том смислу ја сам предложио члан по коме би општива плаћала штету ако се не би проузроковач нронашао Г. Марко ме је на најбезобзирнији начин напао, како нема општина које су закључавали „овакав по интересе општинске штетан уговор" и како се „у гоме и састоји сва оригинадност уговора, који је дело г. Тзоке Станојевића" и т. д. и т, д. У уговорама страних општина са предузимачима нема гаквих одредаба с тога што су та пигања регулисана законима о опшгинама. Ја ћу само да наведем — у потврду тога —

БРОЈ 12. ; члан 106 из закопа о уређењу општина у Француској од 1884 год. Тај члан гласи у слободном преводу: «0шптине су одговорне за квар и штету, која се у њиховом атару нанесе злочином или нападом извршеним појединце или нередом и нагомилавањем наоружане или ненаоружане светине на тицало се то личности или имања, јавног или привагног." Код нас нема ни нарочитих полицијских наредаба ни таквих закона о општипама, па за то сам горњи члан предложио Да сам имао право, и да ће се кад тад и код нас увести принцип општипске одговорности, показује нам најновији закон о намерним паљевинама. Њега треба само проширити у слислу горњег члава из Француског закона, па да се добије члан који сам ја нредлагао. 7. Г. Марко вели да не треба да ми је ни најмање чудновато, што је он као нестручњак у елехтро-техничким питањима био у стању да изнађе толике мане у уговору за електр. осветлење Београда. Није мени то ни најмање чудновато, јер сам уверен, да кад би г. Марко био сгручњак, многе и многе његове примедбе не би ни постојале. Ја знам да нестручњаци баш и праве највише примедаба и кад сваке ствари дижу прашину. Али не греба г. Марко да заборави да је било и у комисији и у одбору општинском људи који су стручнији од г. Марка па нико од њих не нађе за нужно да потпомаже г. Маркове примедбе, него их пустише без икакве жалости за њима да пропадну. Све примедбе г. Маркове познате су биле одбору општинском, па кад је он преко њих (осим две — три) прешао на дневни ред, онда значи да су без икавва значаја, Осим ако г. Марко не мисли, да је он једини који се брине о општинским интересима, а цео се одбор са председником на челу стара, како ће што већу штету нанети општини београдској. То је већ друга ствар. Међу тим и сам г. Марко зна како то није први случај, где одбор општински преко његових „доброжелателних" предлога и примедама прелази на дневни ред. 8. Г. Марко је дознао сад. како се за елев. осветлење Темишвара не узима водена већ парна снага, па пита : „Шта би имао на ово да, нам г. Станојевић одговори ?" Мој је одговор врло прост. Нама је свима казаог, Марка Леко, кад је први пут напао елек. осветљење (приликом мога предавања у општини), цигирајући извештај тријумвирске путничке комисије, каво је онога вечера, кад је та комисија стигла у Темишвар, била апсолутна помрчнна „јер ни једна лампа на улици не беше упаљена, пошто машина за произвођење електрине није имала воде (дотични аоток био сезамрзао)." — Ми смо сви, па и г. Марко држали да је вода из нотока служила за окретање турбина. Г. Марко је давле и мене па и све остале навео на погрешно мишлење, па је његова дужност и била да га исправи. 9. Г. Марко у својој ревности да се вода из Саве и Дунава употреби као мо тор, затрчао се толико, да је на једанпут загазио у чисту механику. Кад већ мени одриче и онолико знања из механике, колико знају и ђаци реадке, онда зашто бар не помисли да је у комисији за осветљење било и два стручна техничара, два проФесора на техничком Факултету наше Велике Школе. Па кад ја нисам знао, да се по-