Beogradske opštinske novine

иомоћу довољне кодичине воде (и ако је пад слаб) може ппстићи окрегање машина од више стртина а и више хиљада пута у минуту, онда што бар код њих није предпоставио, ако не више, а оно макар онодико знања из механике, кодико га он сам има и по ком би се „избором добрих пренашања, точковима са зупцима и кајишевима, могао постићи произвољпо велики број окретања." Чисто почињем и ја мислити, да су они то морали знати, ади не „заузимајући се кодико су умели и знади, да интересе наше општине у што већој мери заштите", као што то ради г. Марко, они су могућносг употребе воде просто прећутали. Међу тим г. Марко има једног нашег „уваженог техничара", који мује ону лекцију из механике дао. Ја би модио г. Марва да он упита тог свог уваженог техничара ово : У Паризу има едектричног осветлења, а кроз Париз тече рева Сена, за коју кажу да и ако нема велики пад, она има велику количину воде. Зашто Француски инжињери, који су бар толико спремни, колико и гај уважени техничар, нису унотребили воду из Сене за окретање динамо-машина ? И у Бечу, кажу да има едектричне светлости, а и поред њега тече једна ведика река са много воде. Зашто ди аустријски инжињери не узеше дунавску воду за окретање своји електр. машина, негоузеше водену снагу ? Да дођемо још ближе. Ево и Пештаје решила да своје врло леао и јвфтино гасно осветљење замени едектричним. Ту Дунав има још више воде него у Бечу. Зашто онда мацарски инжињери не узму воду из Дунава као моторну снагу ? Ја незнам тачно шта ће тај уважени техничар одговорити, ади све држим да се његов одговор неће разликовати много од овога: „Строго узевши, мож' да се не би могла порећи спрема Француских, аустријских па по нужди и маџарских инжињера и техничара; ади они нису употребили воду као мотор, и ако количина воде није мала, просто, или што не звају за трансмисиони систем г. Марка Лека, или, што ће бити вероватније, што нису тако одани пријатељи својих општина или друштава за која раде, као што је г. Леко." 10. На завршетку свога говора вели г. Марко, како, „као поштен човек морам јавно бар то признати, да сам га из незнања и необавештености нападао." Сасвимједруго питање да ли сам ја поштен иди не. Али зајиста морам признати даје то незгода имаги посла са човеком, који је уобразио да има патенат на пријатељство спрам београдске општине (само га је у иоследњем одговору пет, шест пута споменуо) на се љуги, што одбор онштинсви, није био у стању да схвати то његово неограничено пријатељство, па да без дисвусије нрими оберучке све оно што је он нредлагао. Г. Марко је могао сматраги за дужност да не ћути приликом претреса питања о електр. осветлењу, али кад је видео, да је одбор на познати начин прешао преко његових примедаба, онда мукао „поштеном човеку" не остаје ништа друго, него да се у себи теши да је своју дужност, „више као грађанин но вао одборник" испунио, и да својим непрестаним истицањем „пријатељства" не изазива ову сасвим непотребну поле-

— 130 мику воја је, каво оп сам каже : „непријатна и за мене и за њега". Ђ. М. Станојевић.

О Д Г О В О 1Р НА ОВАЈ II. ОДГОВОР Г. ЂО^Е М. СТАНОЈЕВИЦ.А Кад се за некога каже, да у извесном јавном послу, тера „опозицију само ради опозиције", да „навалице", не обзирући се на извесна Фагста, погрешне завључве изводи, да „тендециозно" наводи „неистините податве" и вад се све то само важе а не може да докаже, онда мисдим, да је за свавога јасно, да су то напади, и то неосновани панади, од војих је дужност свавога да се брани. А(1 1. Именима славних људи не можемо се заклањати и вад грешимо, а да је мишљења г. Станојевића о ценама едев. и гаснога осветлења у Бечу погрешно и сувише сам јасно у мојој другој одбрани довазао. Ас1 2. Да је елев. осветљење произведено парном снагом свупље од гаспога о томе се може сваки врло лако уверити и неможему се забранити, да се тога ради обрати и „коме свом познанику у Л.ондону*. Ас1 3. Пошто г. Станојевић аризнаје да је извесној мојој примедби додао реч „бар" и тиме ма и „у иронији" мојој примедби дао са свим други смисао, то онда немам шта да на то одговорим. А<1 4. Не разумем г. Станојевића како је могао да да извесним речима у мојим нримедбама на уговор о елек. осветљењу веће важности но оним речима, којимајеу ствари гдавна мисао исказана. Непажњом могло би се назвати, што нисам све речи од главнијега значаја у мојим примедбама исподвлачио, али како то није уобичајено, онда нисам крив што је г. Станојевић изгубио из вида оне речи за то, што нису биле подвучене. А<1 5. Није овде пигање о губитку струје на дужим спроводницима у ошпте, већ о водичини тога губитва и кад се зна, да се код инсталација за елек. осветлење не води тако строг рачун о много знатнијем губитку произведеног елевтрицитета, према коме исчезава онај губитав код дужих спроводника, онда се тај губитак не може паводити као „једини" раздог да је повдастичару од штете, што је добио искључиво право произвођења електрицитета и за атар београдски. Ас1 6. Наводећи чл. 106 закона о уређењу општина у Француској од 1884. г Г. Станојевић смео је с ума, да тај члан гакона, по коме су ошптине „одговорне за квар и штету, која се у њиховом атару нанесе злочином или нападом извршеним појединих или нередом и нагомидавањем наоружане иди не наоружане светине", да та завопсва одредба вреди не само за поједиие опшг. повластичаре већ и за остале грађане. Овим наводом изнео је г. Станојевић један доказ више противу свога сопственог доказивања како се такви случајеви, као што су разбијање Фењера „камепицама", »У Другим варошима не могу ни замислити." А<1. 7. Остављам г. Станојевићу да се и даље радује шго одбор беогр. општине, преко мојих „доброжелателних предлога и примедаба прелази па дневпи ред". Ас1. 8. Г. Станојевић признаје, да није знао, да се у Темишвару електр. производи парпом снагом и мислио је да се примењује водена снага, али за то његово погре-

ГОДИНА X. шно мишљење баца кривицу на извесну општип. комисију и па мене, шго сам мишљење исте комисије цитирао. Према томе признао је дакле и то да ме је па основу тога погрешнога мишлења и нападао а то сам и тражио од г. Станојевића да призна и тиме је ово нитање свршено. А<1. 9. Нисам учинио никакав грех и не могу да допустим никоме, да ме напада због тога, шго сам у познатој придици повренуо питање о употреби воде Саве и Дунава као моторне снаге, а без сумње о употреби водене снаге, и у Паризу и у Бечу и у Пешти чињене су претходне студије у већој мери но код нас и по свој прилици зпа се, зашто су морали да одустану од употребе водене снаге која им на расположење стоји. А<1. 10. Питање о поштењу г. Станојевића нисам иокретао, а нисам ни уобразио да имам патеиат „на пријатељство спрам беогр. општине". Али, кад г. Станојевић може да каже, ваво је уговор о ел. осветлењу израдио „имајући пред очима једино интересе београдске општине" ваљда ће се и мени моћи допустити на основу изнесепих Фавта да важем да и ја немам ниваввога новода да будем мање пријатељ интереса наше опшгине од г. Ђ. Станојевића. Хвала напослетву г. Станојевићу на саветовању, да ми вао „пошгеном човеву" после оних мојих примедаба „не остаје „ друго" него да се само тешим тиме што ■ сам своју дужност у општини, ма и без успеха испунио и да ћутим и онда, вад се због оних мојих примедаба неосновано нападам и престављам вао најгори непријатељ општинсвих интереса. На таквом пријатељском саветовању још једном, хвала г. Станојевићу. Др. Марко Т. Леко-

ОПШТИНСКЕ Л.ИЦИТАЦИЈЕ Пошто одбор општински у седници своој од 1. Марта тев. год. из завоних узрова није одобрио лицитације за набавву 465 комада коља од ливеног гвожђа, и 4000 квадратних метара тротоарских плоча' то ће се за ове набавве у грађевинском оделењу суда ово општинског (у Панђелиној кући на марвеној пијаци, поново држаги јавне усмене лицитиције и то : I. На дан 26. тев. мес. од 3 до 6 сатц после подне за набавку ливеног коља. Кауција је 900 стотина динара. П. На дан 27. тек. мес. од 3 до 6 сати после подне за набавку 4000 кв. метара трошаринских плоча. Кауција 4.000 дин. Ближи услови могу се видити у поменутој канцеларији. Од стране оуда општине вар. Београда 9.. Марта 1892. год. ГБр. 274. и 275. у Бесграду.

У грађнвинском оделењу Суда ово општинског (у Панђеловој кући на марвеној пијаци) држаће се следеће јавне усмеие лицитације : I. На дан 20 Марта тев. год. од 9 до 12