Beogradske opštinske novine
ГОДПНА X, /V \/\/\/ /Ч/ Ч/\/\/ "\/\/\/ %/\/Ч/- "\/\/\/ сати пре иодпе, за полагање тротоара у „Когорској" и ,Л.епеничкој" удици. Кауција 100 динара. II. На дап 23 Марта тек. год. од 9 до 12 сати пре подне, за подагање тротоара у «Узун-Мирковој" „Дубровачкој" „Васиној" „Вук-Караџићевој" улици и нреко веливе пијаце. Еауција 200 динара. III. На дан 24. Марта тек, год. од 9 до 12 сати пре подне за подагање тротоара у „Споменичкој" и „Кнез Милошевој улици. Кауција 200 динара. Све кауције полажу се у готовом новцу или у државпим папирима. Ближи услови могу се видети у поменутој канцеларији сваког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од странз суда општине вароши Београда ГБр. 310. 5 Марта 1352 год. у Београду.
Суд општине вароши Београда на дан 18. Марта 1892. год. држаће јавну усмену лицитацију за давање под трогодишњи закуп утрину општинску за попашу стоке у тринајест парцела која има простора 396 хектара. Лицитација ће се држати пред каФаном Браће Панђела на марвеној пијаци од 3 до 6 сати по подне у које ће се време и закл>учити. Кауцију полажу српски грађани 300 а еграви подајници 600 дин. у готовом повцу или у државним парима од вредности. Из рачуноводства суда олштине вар. Београда 13. Марта 1892. год. СБр. 16.660.
У грађевинском оделењу суда ово-општинског у Ианђелиној кући на марвеној пијаци, држаће се следеће јавне усмене лицитације и то : I. На дап 26. тек. мес. од 9 до .12 сати пре подне за откопавање земље до нове нивелете и полагање тротоара преко марвене пијаце и у Фишекџиској улици. Кауција за откопавање земље 950, а за полагање тротоара 200 динара и II. На дан 28. тек. мес. од 9 до 12 сати пре подне за грађење калдрме у Фишекџиској улицн са догераним и простим каменом и макадама. Кауција 9400 динара. Кауције се полажу у готовом новцу или државним папирима. Ближи услови, предрачун и планови попречних профила могу се видети у поменутој канцеларији а и при лицитацији. Од стране оуда општине вар. Београда ГБр. 342. 11. Марта 1392. год. Београд.
— 131 У\г Ч/\/\/" ~\/\/Ч/ \/\/\/ */\/\/ ~\л/у 1 ' ч ""'ВАНРЕДНИ САСТАНЛК ; ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (»0 СТЕНОГГАФСКИМ ВЕДЕШКАМА) држан 10 Фебруара 1892 год | (Наставак) ј Ви се сећате да су Руси потпомагали Србима у многим приликама. Кад се појавила невоља у пашим крајевима прошле годипе досељењем Црногораца Цда су и Руси чинили помоћи. То су јучерањи знаци, у којима су Руси симпагисали. Да не идемо далеко. Последњи рагови за ослобођење и независност показали су колико су нам браћа Руси чинили. Трговачко Удружење као преставпик Србије покренулоје ово питањепо целој Краљевипи, да сви учине по могућству на треба и ми да се одазовемо. С тога сам ја сма* трао за дужност, да вам ово писмо саопштим и да вас замолим да донесеге вашу одлуку шта треба да ради општина у овој ствари. (Настаје мала конФеренција.) Председник. Као што видим, господо, ви сте сви расположени да се да 6000 динара ? (гако је) Дакле, дозвољавате да се из партије на непредвиђепе трошкове изда 6000 динара ? (дозвољавамо). Управник трошарине спровео је молбу неког Фича, који је извозио ликер ван вароши па га вратио натраг, и сада тражи да му се врати оно што је наплаћено у име трошарине. Ја мислим да би ову молбу требали да упугимо комисији која је одређена за уређење извесних трошаринских питања. МиКа ПетровиК. Мени је ствар овако позната. Он је износио ликер из Београда, али се није јавио управи трошаринској, те да би му она могла признати и не наплатиги трошарину кад је тај исти ликер увезао у Београд. А. ОдавиК. И ја сам слушао неколико о тој ствари. Извесан трговац из Књажевца поручи томе Фичу да му пошље ликера, и он му пош1.е на „нахнаме" али он није хтео да га прими и вратио га с тога што је мислио да га добије на почек. Ту, дакле, ствар је са свим чиста, и ја држим да комисија нема ту ништа да решава но да му се новац врати. Председник. Пошто је молилац поднео доказ да је ликер заиста увезао у Београд који му је враћен, онда можете решитикако надазите за добро, али ја мислим да би најбоље било да се упути комисији. МиКа ПетровиК. Ја сам увереи да је тај човев тражио да му се на Фрахту потпише железничви чиновнив и иотврди да ту робу извози али он му није могао да покаже купон. Пошто се има доказа да је робу увезао то мислим да треба да му се врати новац. Мика БанковиК. Ијасам тог мишљења да му треба вратити наплаћену трошарину ако поднесе пуноважан доказ да је оно што је извезао доиста натраг увезао. Никола ВулковиИ. Нема спора, ако се докаже да је лиФерант извезени еспап из Београда натраг увезао, да му треба вратити трошарину. Соломон Азријел. Ми смо разгледали ову ствар сад и палазимо да му треда вратити шго тражи. Еоста Главинић. Ваља се чувати од тога да се не створи углед на злоупотребе, јер би лако могли тражити и други олавшица
БРОЈ 12. као и овај. Ја мислим, даје молилац дужан да поднесе неоспорне доказе дајеоно што је извесно увезао опет натраг у варош, па тада и ја пристајем да се ослободи од трошарине. Мића Петровић. Шта оћемо јасније енго што су докази наведени у овом писму ита писмо). Љуба ЈовановиИ. Хоћемо доказе да није то дошло, овде па станицу па ту лежало извезао време и одатло отишло опет у Крагујевац. Ви знаге да и то може бити. (и може !) Председник. Ја мислим, да овом човеку треба привремено дати кредит а ствари пренети вод трошаринске управе дов се питање не расправи, а ствар међу тим упутити комисији (одобрава се). Сад долази предлог грађевинског оделења о набавци писоара (секретар чита предлог). Дозволте ми да с неколиво речи објасним ову ствар. Од ваво сам дошао за председника општине, ја сам имао десетав случајева и прилика да ми поједини грађани долазе и саопштавају како је то брува и срамота за престоницу, што се у извесним улицама и на извесним местима у вароши налази толиво људске нечистоте. Ја сам и сам то увидео и налазим да тога више не треба да буде. Осим гога потребно је да се нечистота људска, што даље увлони из парва валимегдансвог на модеран начин, те да људи имају вајде у здравственом погледу од тог парка. Те потребе изазвале су ме да поразмислим о тој ствари, и ја сам пптао ипжињера шта би се и на који начин дало урадити у овом погледу, и он ми је донео читаву збирву разних ствари, које се у другом свету употребљавају, па и тако зване писоари чије су и цене тамо означене. Проучив то ја сам му наредио да ми учини предлог и да означи шта ће воштати ти писаора, па да ствар изнесем пред одбор. Чули сте тај предлог, и аво се слажете с тим, да треба на невим местима у вароши наместити писоаре, опда вас молим да дозволите да се они набаве и наместе. Коста ГлавиниК. Ја сам баш ово дана размишљао о томе: да на једноме од првих састанава изнесем пред одбор један предлог у овоме смислу, па ми је мило да је ова ствар и од суда потекла. Предлог је врло умесган, и треба га у начелу усвојиги, јер је то потреба која се мора подмирити у свакој мало већој вароши. Но, господо, ми ћемо имати у Београду врло велике пезгоде с писоарима с тога што немамо канализацију, будући је одржавање чистоте у нисоарима, без ванала врло тешво. Но и поред тога за улиде морамо направити неволиво, а на валимегдану подмириће се та потреба много лавше. Али, да би одбор могао донети решење о грађењу писоара, потребно је: да инжињерско одељење претходно поднесе извешгај о томе: вако их мисли извршиги. С тога би молио г. председника, да нареди ивж. оделењу, да му ово у вајкраћем рову поднесе писмен извешгај о томе: на воји начин мисли писоаре градити, а нарочито, вако мисли у овима погребну чистоту одржавати; за тим би требало овај извешгај предати једној вомисији на проучење, те да се види : хоће ли писоари одговарати нашим приликама, па тев после свега овога, могао би одбор доаети деФинитивно решење о грађењу писоара. Др. Милан РадовановиА. Тој вомисији