Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 13. —-—^•'ч/ч/ ч/ч/\/—-——тчА/\/ ч/\хч/ -Ч/Л/ч/ ч*\Д/— \/ч/>/ ~\/\ вадржао за нетачно испунење уговора и већ одредао нродају пстих за 2. Март 1892. год. По ирочитању те молбе СБр 3728, одбор је одлјчио , да се продаја овпх дозова одложи и да се из акта види, да ли је општина претрппла штету са раскпнутог уговора па ако је било штете да се изнесе одбору на решење, а ако није, да суд врати молитељки лозове као милостиву. X. Нредседник износи одбору на решење иптање о подизању зграде за првостепени суд за вар. Београд и зграде за апсане тога суда. По ирочитању свију акта, што су по овоме предмету примљени од Управе вар. Београда АБр. 4128 и 4052 одбор је одлучио, да оба ова питања ироучп нарочито одборско повереништво п подвесе одбору извештај на решење. За поверенике изабрати су г. г. Др. Милав Радовановић Милан Капетановић Ђока Новаковић, одборпици, председник првостепеног вар. суда и општински инжињер. 0 овој одлуци известити и управу вар. Београда. XI. Председпик извештава одбор, да је оиштпна београдска приликом зндања трошаринских стражара заузела приватна земљишта. Тако је заузето земљиште Савке Ж. Јеврема Станимировића, која није задовољна с учињеном проценом. По прочитању њепог акта АБр. 2340 и мишлења општ. правозаступника одбор је решио, да се сва ова земљишта процене помоћу изабраних вештака од стране општине и сопственика земљишта и исплате из касе општинске трошарине. XII. Председпик извештава одбор да је државни савет као стадни окружни одбор за вар. Београд одобрио буџет општииски за ову годиву сем позиције прихода од 180.000 дин. од 20°/« приреза општинског, пошто нема зборског одо брења за ово Г1о прочитању тога акта АБр. 673 одбор је решио, да се сазове збор 22. Марта 1892. год. за одобрење двадесет и осам од сто приреза који се има упутребити: а., за ову 1892. год. да се 20% приреза употреби на подмирење редовних издатака општинских, као ито је буџетом предвиђено; б-, 8°/ 0 да се иокупи за друго полгође ове

ДОМ СИРОТНЕ ДШЦЕ Завод за васпнтаве орпоке оирочади

ИЗВЕШТАЈ УПРАВЕ О СВОМЕ РАДУ У 1891. ГОДИНИ ГОДИНА ДВА11 АЕСТА (Наставак) Г. Андра Николић, министар просвете, коме је несрећна гушобоља нокосила све четворо златне дечице и у великом јаду своме сетио се Дома Сиротне деце. Туга и жалост која је задесила г, Николпћа огромна је. Цела престоница и сваки родитељ, који је имао од срца порода, живо је делио тако вел^ку и необичну тугу. Е у тој грдпој несрећи сетпо се г. Николић српске сирочади и даровао им је 100 динара з» покој душе своје добре дечице: Божидара, Милутина, Бранка и Еатарине. Управа сматра за дужност да се захвали свима овим добрим људима, који делећи сиротињи на овако племенит начпн, уздижу милостињу до највишега милосрђа, уздижу себе над обичним људима и чине да у нас престане „де-

— 1 42 године и да се употреби на откупљивање имања ван рејона варошкогв., у 1893 и осталим годинама, да се цео прирез од 28% употреби на откупљивање имања ван рејона варошког, и на пошумљивање овог земљишта. г., прпрез овај од 28°| 0 ирикупљаће се сваке годипе и употребљаваће се на одређене смерове све донде, док потребе буде; д., да се изабере сгално повереништво, које ће руковати откупљивањем ових зграда и емљишта и пошумивањем истог. XIII. Повереништво, изабрато за проучавање иитања о набавци жељезнице за насииање земљом, подвоси свој извештај. По прочитању тог извештаја ГБр. 137, одбор < је решио, да се овај извештај у свему прими с ! тим, да псто повереништво проучи и понуду Милорада Карамарковдћа о откупу његове жељезвице за насипање- Да ово повереништво ! преко својих изасланика на лицу места, прегледа ј ову жељезницу и поднесе одбору извештај. Тро- I шак око овога да се исплатп из партије буџетом 1 одређене за неиредвиђене трошкове -

општински послови Правни темат. На Великој Школи за слушаоце нравног Факултета расписан је овај темат : „1. Теориски поглед на постанак, нужносг, појам, позив и социјални значај општине. као главног или основног облика самоуправе, разлике и одногааји између општине и државе у онште, као и узајамна права и дужности, која отуд потичу; главна обележја, која у ногледу на ове одношаје важе по снглеском, Француском и немачком типу система општинске самоуправе са погледом на онштинску самоуправу и њезин историјски развој у Словена и Срба. 2. Каквих самоунравних облика има још поред општинске самоунраве ? и 3. Главне одредбе које важе даиас у Краљевини Србији о устројству општина и о њезиним одношајима с једне стране на лење" по гробљу, које често више саблажњава но што добро чини. Нека би дао Господ, да еви овп добри људн вађу утехе у своме тешкоме болу. Српска сирочад којима је њпхово милосрђе притекло у помоћ, вазда ће се молати Богу за своје добротворе, који се њнх сећају у часовима тешке туге. Умрлим добротворима управа је према чл. 24. Уредбе 18 Маја при^едпла свечани парастос, на коме су присуствовали сродници умрлих ; члапова Управе, сви друштвенп питомци, и многи одлични људи, који цене доброчинства учињена нашој доброј деци. IX. Довршење Дома У понедеоник 18. Маја 1887. годнне ударио је Краљ Мнлан темељ првоме Дому за сирочад у Србији. Благодарећа доброти ђенерала г. Саве Грујића, који је као министар иностраних дела учинио да је Друштво 20. Новембра 1889. године добило 24.000 дпнара, Дом је 1890. нроширен. Али дом још није довршен. Основни целокупни план није изведен. Међу тим, управи се јављају из свију крајева наше отаџбине многа сирочад. Рекли би, да је грехота затварати им врата. Али у Дому места нема. Сваки кутић је попуњен и заузет. Дом сиротне деце треба довршити.

ГОДИНА X спрам државе а с друге стране на спрам усвојене окружне и среске самоуправе и упоредна оцена ових одношаја с теорисве стране." Желети је да наши нравници с Велике Школе озбиљно проуче и реше овај постављени темат. Надати се, да ће ово питање из администрагивног права, више снага ангажовати, јер је облик оиштинске самоуправе признат за најбољи. Нађени нључеви. На калимегдану нађена су четир кључа за разне браве. Сва су четири везана жутим ланцем. Сопственик нека се јави уредништву ових новина. Збор. Данас је збор за одобравање при реза од 28°| 0 . Гласање ће се вршити по квартовима као обично, а почиње у 8 часова у јутру. Ко буде за нредлог општине гласаће „за", а сви остали „против". Јавно предавање. И сада обраћамо пажњу својим читаоципа, да ће у среду 25 ов. м. на Благовести по подне у 4 сах. бити јавно предавање у сали Велике Школе. Говори ће г. Вој. В. Рашић, правник, а тему је је узео из новије грчке историје: Грчви устанак 1821 год. и смрт хероја ђакона Атанасија и песника лорда Бајрона. Како се ово нредавање баш држи данас, када је потребно да се што боље упознамо са светлом и јуначком историјом грчкога народа који је до скора делио исту судбину као и ми, и како ће се овом приликом изнеги и све што је пређе рађено на савезу Србије и Грчке, — то и сада " преноручујемо ово предавање. На дан два пре самог предавања изложиће се и слике неких знатнијих грчких јунака из овога доба. Улазнице од особе стају пола динара, а могу се добити у књижарницама г. г. Апдре Пурића и Петра Ћурчића. Општински прирез. У једном делу престоничке штампе неоправдано је нападнута Управа Је дубоко уверена да је то најпреча нстреба. С тога је она још у Септембру 1891. године чинила кораке, те да се скупе прилози за довршење Дома. На томе је управа живо радила 5 месеци. Она ]е у овом тешком алп племенитом послу, нашла необичне готовости и потпоре у садање владе Његовог Велпчанства. Непосредно су друштву учинпли велике доброте Министар унутрашњих дела г, Јовав Ђаја и вачалвик истога министарства г. Стојан М. Протић. Одзив, што је Управа добила из Србије даје нам наде, да ће српско милосрђе у 1892. годинп довршити једини дом за српску спрочад. До 20. Јануара 1892. године дошло је Управи на име довршења Дома око 6.000 динара, а још толика је сума пријављева. Све ово куражи управу, да, позивајући Бога у помоћ, надајући се у њега, тог највећег и најмил стпвијег заштптника сиротиње, предложи главноме скупу, да се у 1892. годпни Дом сиротне деце доврши; и да се за то довршење може из капитала утрошити 15 до 20.000 дпиара. Пошто се дом доврши биће у њему места за 150 питомаца. Сличан предлог учинила је Управа у 1887. години када је у каси било само 28.000 динара.