Beogradske opštinske novine

_ БРОЈ 26. V. По црочитању акта иажињерског одедења ГБр 1046, којим се тралш набавка канцедарпјскога намештаја, одбор је одобрио да се за набавку кавцеларијског иамештаја може утрошати до хиљаду сто четрдесет динара из партије за набавку канцеларпјског материјада. VIПредседник извештава одбор, да је одборник г. К. Главинић но дужности отпутовао и да за иеко време неће моћи долазити у седнице. Одбор је примио к знању овај извештај. УП. По прочитању предлога општинскога суда АБр 7587, да се оа певачпца свирача, представљача сопственика менажерпја, циркуса, разних позорпшта итд. нанлаћује поред досадање таксе за општпву још и половина од тога у кораст народног позоришта, — одбор је одобрио у свему овај предлог суда општннског. УШ. Председник износи одбору на одобрење одређене осе у поједивпм улицама. По прочитању тпх извештаја АВр. 990, 1014, 1030 и 1004 одбор је одобрио одређене осе у улицама Кастрпотовој, иалилулском тргу, Јевремовој и Авалској с тим, да се одређена оса у последњој улоци Авалској пошље Министарству грађевииа на одобрење. IX. Одборнпк г. Соломон Азријел пита, зашто није извршено решење одборско односно одређенпх места за савска купатила. Председник пзјављује, да ће у пдућој седницп одговорити на ово питање. X. Одборник М. Трнковић пита, зашто нису изабрани повереници за надзор при грађењу калдрме извештени о томе и зашто им нису достављене погодбе у препису. Председиик одговара, да су о избору поверенпци извештени а погодбе им нису предате с тога, што нису још готове. XI. Одборник г. Мата Јовановаћ извештава одбор, да су водоводне цевп у једредској улици.

$УР 1Ћ КАСТРИОТИИ С^ЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА ваписао ^ИКОгДА ^УЛИЋ (С једном гевеалошком таблицом). (Темат награђен првом видовданском наградом општнне београдске.) мото: Скзндербег је срца Обилића. њбгош. ПРЕТРЕС КЊИГА којиша смо се слузвили при изради ове расправе. Чудноват је удес наше старе историје. Много што шта, што се до пре неколико десетина година сматрало за сушту истину, у коју нико пеје ни иомишљао да посумња, с дана на дан пада пред необоривим документима и уступа место новим, ади и истинитијим облицима придика и догађаја. Ну друкчије неје ни могло бити. Пређе сваки мишљаше, да и он има право да пише исто-

— 262 услед извршене ниведацпје дошле врло плптко под површином тако да ће на исте моћи утпцати и мраз п сувчани зрацп. Одбор је препоручио суду, да о овоме извести упр.ву водовода да учини шта треба те да се свака могућа опасност по водовод отклонв,

44. СВЕЧАНИ ВАНРЕДНИ САСТАНАР^ НА ВИДОВ-ДАН 15. Јуна 1892. год. Председавао нредседвик г. Милов. Р. Маринковић; били г.г. чланови суда: Д. Вељкопић, Ј. Илијћ, Ј, Днтонијевић; чланови одбора: М. Јовановић, Ђ. Ж. Нешић, С. Азријел, Љ. Јовановић, Др. П. Поновић, М. Велиеарић, Р. С. Филиповић, Др. М. Т. Леко, Д. Гајић, Св. Ристић, Др. Алкалај, А. Ј. Одавић, И. Ђорђевић, М. Д. Банковић, М. М. Ђорић, К. В. Михајловић, Ђ. Неранџић, Р. Драговић, Др. Радовановић, Н. Р. Поновић, Поп Т. Каиетан-Спасић. I. Председпик објављује, дајеова свечана седница сазвана ради објављивања пмена опих ученика Вел. Школе, којн су према оцени академског савета најбоље израдили два задатка из исторпје српског народа, као н да се тим ведпкошколцчма изда награда за рад, коју је награду одбор оцштински установио у седвици својој од 15. Јуиа 1889. год. АБр. 3.35. Пошто је председнтк општпне краткпм алн сходним и језгровитим говором објкснио одбору цељ и корист издавања ових награда, бн прочитано писмо ректора Вел. Школе којпм је извештена општана, да је академском савету поднето четирц расправе, да је према оцени академског савета преддожено за награду две расправе, а остале дке за иохвалу. После прочитаног писма ректора Ведике Школе ? председник је, отворивши запечаћена писма, у којима су била имена награЈјевих ве ликошколаца, објавио, даје задатак „Бурађ Кастриотић Скендер бег" који је од акад. савета предлозкен за прву ваграду од 400 дин. пзрадио Никола Вудић филодог II. год. а други задатак „Симеун Падеолог Немањић", преддожен од академског савета за другу награду од 200 дин. израдио Радослав Агатоповић, филолог III. године. Да бн се решење одбора општинскогод 1889. год. нзвршпло, суд је општински решпо, да се рију, али је обично писаше без икаке критике : своје излагање, своја мишљења он не поткрепљиваше пикаким веровним разлозима, никаким нозитивним документима. Огромно и иајистииитије благо историјско лежало је у прашиии ио силним библиогекама п архивима, чекајући вековима ког вредног и вештог посленика, који би се умео њим користовати. Ада узалуд. Историци ондашњи иди несу могли доћи до њега или за њ несу ни знали, те оно труњаше гомилама а они описиваху догађаје и знатне људе по ономе што беху чули или видели. Али, кад историја беше у таким нриликама, кад се за критику и документе не знађаше нишга, не само да оно, што се „чуло и видело", беше веома непоуздано и лабаво, већ се у историју, ту пајвећу заштитницу истине, увлачило и по нешто, шго се никад неје ни бидо догодило, увлачили се лажни догађаји и бесмислене сгвари, које је машта народна могла створити, али које данашњи историк не може и не сме да прими. Даље, историја у то доба не беше ничим заклоњена пи од злих поступака људских, онајеонда могла псслужити и као средство да се каква мисао протури, па ма с каквом намером. Болест, од које паћаше велика већина

ГОДИНА X. пз општиаске касе изда прва награда V 400 дин. Николи Вулићу, а друга паграда у 200 дин. Радославу Агагоновићу. Одбор је примио к повољном знању овај пзвештај председника с тим, да се обе ове расправе штампају у општш-"ком лпсту, а по том отштампају у засебне књижице на терет буцетом одређене партпје за непредвпђене трошкове. II По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 754В, 7539, 7631, 7482, 7652 7602, 7560, акта исдедног судпје за вар. Београд АБр. 7668, акта управе вар. Београда АБр. 7630, 7486, н акта VII. пук. комавде 7599, којпм се траже уверења о владању и пмовном стању извесних лица, одбор је пзјавио, да су му Л.азар Душановић, Љубисав Марковић, Л.азар Андрејевић непознати; да је Светозар Никодић берберпн, доброг владања а сиротног имовног стања; да су Коста Вуковић месар, Жчвап Бугарчић, креч;:р, Стеван Добрпвојевић адв, доброг владања и доброг пмовног стања, да је Александар Шњурков доброг владања, а слабог пмовног стања; да су Велибор Драгашевић, Жчвојин Бабпћ, Остоја ТрпФуновнћ, Стеван Хаџић, Васплије Џпмић офпцири, и Владисав Каћански, новпнар, доброг владања п доброг имовног стања ; да му је Богосав Обрадовић непознат и да је Живојин Карапешић доброг владања и доброг имовиог стања н да добар ^лас у грађанс ву ужпва. III. По прочитању молбе Милана Јеремића, судпје, којом тражо уверење о породпчном односу, одбор је изјавио мишљење, дасемолиоцу може датп тражено уверење.

општински послови — Цена хлебу. Као штоје познато, одбор је општински решио, да се цена лебу одређује према средњој цени жита, за ирошлих петнаест дана са додатком броја 7 (седам) као сталног коеФицијента, који ће збир дати цену једнога килограма деба у парама. Средње цене за поједине дане до 1. тих наших старих историја, можда нигде неје пустила своје љуте и отровне жиле као у историју јунака наше теме — Бурђа Кастриотића Скендербега. Тај веливан, који је више него ико разнео славу сраскоме имену на све четири стране, био је тако горостасан, да су му писци свих европских народа исплели неувеле венце, али па жалост више од вештачког но нравог и мирисног, али истинитог пољског цвећа. Преко сго педесет историјских дела*) причају радњу и живот тог знаменитог човека па свима језицима, али кад их човек сва разгледа, кад их сва критички проучи, онда он види, да већини недостаје баш оно, што је најважпије, да им недостаје ноузданост. С тога смо и мислили, да овде, пре но шго пређемо на, саму тему, изнесемо оцену свих најважнијих дела, којима се сваки писац њен мора служити, и да, после четиристолетнс равнодушности скипемо једном лажну маску с разних неисшна, које кинте по Скендербеговој историји, а њу да изнесемо, бар колико је за сад могуће, у правој светлости и истини. Да пређемо прво на дело Марина Бар■ леција, особито учевног католичког свеште*)Р61; гоу Н 6 Сгеог §е8, Еааа! <1в 1 )ј ]ЈИо §гар1ае е1с.