Beogradske opštinske novine

годинл X.

се не употребљава аа калдрму већ за макадам и друго што. Најпосле ваљало би знати : да ли предузимач, по уговору, може употребити и сгари камен или не ? Председник. 0 овоме постоје услови и ти ће се тачно извршити и контролисати од стране општип. власти. Филип ВасиљевиЂ. Камен је у трећину продат пре^узимачу и он га, ако је стари прима као год и нов и по встој дени, Што не буде могао употребиги за калдрму, он ће за макадам. Не стоји дакле то, да он уиотребљава ситан камен за калдрму већ га намешга за макадам. Раденко ДрагојевиЂ кад је Бркић покренуо ову ствар да је предузимач донео камен из Раковице, ондаија имам да приметим, да у том камену има више од половипе ситног камена, који није дебео ии 5 сантиметра. Ако ће он тај камеп упогребити, комисија која је за ово одређена не . треба да му да ни да га изтоварује. Председник. Дакле ви мислите да то комисија прегледа и ако неодговара условима, да му се каже да га и недоноси. (јесте) Усваја ли то одбор ! (Усваја) Мијајло ЈанковиЂ. Неко скида камен онде код г. Ристићеве куће. Треба питати ко то скида и за чији рачуп. Председник. То ће се учинити. Имам једну хитпу ствар и модим вас да чујете акт водоводне комисије. (Секретар лрочита извештај о понудама пријављеним за везивање куће с водоводом). Као што сте ч^ли извештај, водоводна комисија вели, да су понуде скупе и водоводна комисија прима на себе одговорност да сама то у својој режији сврши. Ако налазите да је предлог уместан молим вас да га одобрите. Андра Одавић- Од моје стране благодарим комисији шго прима толико терет на ма религији. А да ли се у том могло и како боље успети, но указивањем и слављењем дела таквог једног дива, као што је био Ђурађ Кастриотић? Да ли је ишга могло челичити срца верних у мушкој борби већма него дело о таквом једном човеку, који, како бар по Барлецију излази, беше потпунце ћегов запз ^асће ? Несмо ми први, који смо устали против Барлецијева дела. Новији историци већ од неколико десетина годипа на овамо почсли су пезадовољно мрмљати на њ, али ииав још веома гихо и благо. Нити смо се трудили нити мислимо да је потребно наводити све те историке и њихова мишљења о Барлецију, али ипак не може нам се на ипо и морамо навести бар најпознатије. Шта о њему вели историк Цинкајзен, видели смо из последња два реда његових, напред помепутих речи; сад ћемо видети још ишта кажу Хамер и Паганел. „Дужина беседа, — говорио је Јосиф Хамер у своме „СгезсШе <1ев 08. КеГсћеб",*) — које Барлеције меће у уста Скендербегу, ..., црелази границу слободе, која се допушга једном историку." Исги писац даље говораше и ово : *)Р е^готИс 6:, ЕазаЈ е*с. стр. 4..

себе. Али кад је тај Радосављевић поднео понуду доста јевтинију пего што је предрачун, ја мислим да би гребало да се мало задржимо око тога. Да ли је он поднео и кауцију од 20 хиљ. дин. према условима (положио). Кад је тако ја мислим да општина има довољну гарапцију. С тога би ја примио њега, па ако ипак не врши како треба, онда комисија водоводпа у свако доба може узети од њега и продужити у својој режији. С тога желио би да се та понуда боље проучи. Раденко Драгојевић. Односно тога Радосављевића ја мислим да га није требало примити ни на лицитацију. Он је поднео један рачун оверен од министарсгва грађевина као кауцију за магацин вински. На тај његов рачун има 5 забрана, а тај је исти рачун и овде послао као гаранцију. Он неможе никад бити озбиљап предузимач а још мање за овако важан и хиган посао. Њега је и војно министарство искључило из лицитације. Стеван Чађевић. Пре но што почпем говорити молио би да ми се каже: за које ће се време свршити тај посао. Тојепужно да се зна, јер према броју улица и нумера изгледа, да ће бити једап велики и дуготрајни посао за једпог предузимача. Грађанство треба што пре да добије воде по кућама и према томе ја држим да је боље да се тај посао подели Не мора се то дати све једном. То би била велика погрешка. Ако би један узео не верујем да ће се брзо свршити. Дакле боље је да се подели на извесне групе. Андра Одавић. Односно онога шго наводи г. Раденко за тога Радосављевића имам да кажем то, да сам ја и раније казао : ако положи сигурну кауцију. Он то није учинио, па му није ни уступљена. Сад дали је он положио ту исту кауцију ја немогу о томе да говорим. Главно је што греба решити да се Л.уки томе уступи ако положи сигурну „Ова измишљотина (т. ј. сан Војисавин) историка Скендербегових, да би бацили што већ светлост на својега јунака,.. . може се пре опросгити но измишљена прича о јуначким делима, која је он тобоже ночинио при нападу и заузећу пеких азијских градова, који су били освојени давно и давно пре но што се он и родио.**) А мало даље: „ ... али то је (т. ј. веома мали губици арбанашки према огромним турским) прегеривање, које вреди исто онолико колико и оне дуге беседе, које је Скендербегу позајмио његов историк" .**) Паганел вели: „Али он (Барлеције) приписује врло често тим јунацима и другим личностима из тих догађаја беседе, које јамачно несу никад ни бесеђепе. С тога их треба нримаги с много резерве, тако рећи, сиш 1>епеИсш 1пуеп1;аш? * ***) Или на другом месту, где говори о огромном броју мртвих Турака у првом боју Скендербегову с Али-пашом: *) Натшег. Шз<;, (1е 1' етр1ге оМошап, I. 212. **) 1Ма-, 213. ***) РМготИс 6., Еззај е1с. стр. 5.

кауцију од 20 хиљ. динара, па ако не положи онда нек предузме водоводна комисија. Тако сам казао, тако ћу и гласати. Гавра БрниЂ- Ја се слажем са г. Чађевићем, да се тај посао подели на више делова. Милутин Марковић. Ја мислим да је гледиште водоводне комисије умесно и основано и према досадањем шго је она радила како по овој тако и по другој ствари. По томе, моје је уверење да ће она и овај посао да сврши онако како интереси општине захтевају. Ја бих се дакле сагласио да се ради у режији, кад ће бити рад испод нредрачуна и кад су овако скупе цене изишле, но хтео бих да се води рачуна и о наводу г. Чађеваћа. Доиста, ми од водовода очекујемо извесан приход те по томе нам је најбитнији интерес да се веза кућа с водоводом што пре изврши. И за то ја усвајам ово гледиште г. Чађевића и тражим да одбор донесе одлуку. да водоводна комисија распише другу лицитацију и да поде.ш рад на више партија како бп се више људи могло примити посла и свршиги га што пре. Раденко ДраговиЂ. Ја имам да кажем да је управа водовода чцнила такав распоред послова да морамо да јој потпуво веруЈемо да ће јој и овај испасти у интересу општине. И са тога ја сам за то да овластимо унраву водовода да она огпочне у режији ово спајање док пе бисмо добили јевтиније и солидне предузимаче. Ђока Ж. НешиЂ. Ја у почетку дебате нисам био овде, али видим да се помиње солидност предузимача те имам да кажем да ја не бих био за то да се ово спајање уступи г. Луки Радосављевићу који је најјевгинији понуђач, јер, прво, он није ни стручњак ни капиталиста, а друго, он је искључеп од послова при војсци и при мин. грађевина због непоузданости Ја сам пре за то, да се ради у режији него да нађемо „Број зацело претеран, као и многи други, у иначе веома занимљиву посау Барлецијеву."*) Али при свем том сви писци, па и ова два, и даље су дела Скендербегова описивали готово једино по Барлецију. За Паганелово дело може се с правом рећи, ако не да је слободап нревод Барлецијева Бе ућа е!;с., а оно за цело проста његова компилација; за Хамерово пак причање — ништа друго до даје аТзге^е истога дела. Истина то у неколико има оправдања, али не толико, да се огворено сме рећи — биограФија се Скепдербегова неје могла ни на који начин истинитијом израдиги. Ми ћемо то доказати мало доцније, а сад да сагледамо часком узрок том компиловању Барлецијева дела и код тих одличнијих писаца и научника. Главна дела но којима смо ми израдили ову своју расправу, норед других јесу нарочито Џамаријево Ј^опа <И 8сап6.ег1>есћ, о коме ћемо ниже опширније говорити, и документи шго су нађени по разним европским библиотекама и архивима, као што су млетачки, милански, мантовски и тако

*) Р а § а II е 1 С., Шз1. с1е 8сап(1егће&. Стр. 52. Подвучену реч ми смо поднукди.