Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 28. _ РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 47. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 20. Јуна 1892. год. Дредседавао председнкк г. Милов. Р. Маринковић; били г. кмет, помоћаик г. К. Чуиић, од одборвика г. г. Н. X. Поиовић, Др. П. Поновић, Др. Алкалај, Др. Радовановић, С. Азриел, С. Вељановић, М. Триковић, К. Петровић, Ђ. Наранџић, В. Тодоровић, Ђ. Димитријевић, Љ. Јовановић, М. П. Бончић, Ф. Васиљевић, Р. Драговић, М. Капетановић, М. Јовановић, Ђ. Ж. Нешић, А. Шток, А. Ј. Одавић, Стев. Чађевић. I. Прочитан је заппснин одборских одлука седнице држане 20. Јуна 1892. год. и у одлуци бр. 496. учињена је допуна, да се првоме повереништву за преглед радова око калдрмисања коцкастом калдрмом у Савској улици, дода г. Милаи Капетановић, а другоме г. Др. М, Т. Леко. II По прочитању акта пстражног судије за вар. Веоград АБр. 7819, 7833, 78В6, 7834, 7835, 7858, 7818, којима се траже уверења о владању и имовном стању иавесних лица, одбор је изјавио да је Димптрије Првановић доброг имовног стања, а да му је његово владање непознато ; да је Јоца Јуришић, доброг владања а средњег имоиног стања; да су Л.еви и Крс а Петровпћ доброг владања и доброг имовног стања; да су му Тодор Мвцаћ, Марко Зорић, и Мартин Петровић непознати. III. Председник износи одбору на мишлење молбе, којим се траже уверења о сиротноме стању. По прочитању тих молба СВр. 11169. 11180, 11188, 11185, 11195, 11201, 11222, одбор је изјавио мишлење, да се суд предходно увери о имовном стању Јсвана Карамијалковића, Катарине Зарић, Руже Каранац, Катарине Савић, Јована Топаловића, Драгиње Ристе Јовановића, и Мпше Капуњца, — па тек онда да им изда тражено уверење. IV. Председиик износи одбору на одобрење извештаје комисијске о одређенпм осама у поједивим улицама. По прочитању тих извештаја ГБр. 1075,1073, 1120, 1114, 1113, 1112, 1172, одбор је одобрио дређене осе у улнцама Тројичкој, Војничкој, је према томе писац другог дела исти који и првога, т. ј. Димигрије Франко и 3° да је писац Шиа&ч благајник Скендербегов, поменути Франко. Али ми ћемо се потрудити, да докажемо да ни једпо од тога трога не може бити. истина. Пре -свега, да 8 е а п (1 е г Б е §• 1 Ш8 1; о г 1 а и ЕаШ Г11тл .81;г1 несу ни из далека једно дело, о томе се може уверити свави, којијесамо прочитао оно, што смо ми напред казали о обема њима. Али још много поузданије о том увериће нас овај Факат. Једини биограФ Скепдербегов, који је имао у рукама поменуто дело 8сап<1егђе§1 Ша^опа имао је и ГаШ Шиа1;п (само он је имао друго издање Сансовинове историје од год. 1577.) и с тогаћењегова реч у овом питању биги од пресудна значаја. Али ето, он не само не каже да су та два дела једно исто, већ шта више изреком тврди да између ГаШ Шш1;п и Барлецијева Бе Ука е1;с. нема готово нивакве разлике, а како се 8сапс1ег1зе§-1 Шзкта грдно разликује од Барлецијева дела, го смо панред довољно казали. Јасно је дакле као дан, да прва тачка у Мијатовића не може никако опстати. Али на с другом неје боље. До-

— 280 — _ Зориној, Топџијском тргу, Краљевића Марка, Мајданској, Савском Стоваришту, и продужењу Милске улице. Одређивање осе у другој паралелној Душавовој улици упутпо је одборском повереништву г. г. Мати Јовановићу, Милану Капетановићу и Стев. Чађевићу, одборнпцима, да проуче ово питање па да се по том пошље мннистарству гра ђевпна на одобрење за њиппм разлозима. V. Одборник г. М. Капетановић предлаже, да се изда наредба, да се може кроз варош носити зКЛпва само у затвореним сандуцима, како се неби просииада. Председннк одговара, да ће се издати таква наре^ба онда, кад буде општина набавила за углед таква затворена кола. VI. Одборннк г. М. Капетановић интерпелише, како су браћа Ђорђевићи, зпдајући своју кућу на Теразијама закрчили улицу и да гасе креч на сокаку. Председник пзјављује, да ће пздати наредбу, да се свака сметња саобраћају уклони. VII. Одборско повереништво изабрато у седници одборској 20. Јуна 1892. год. АЕр. 7855, да проучи нонуду Шоме Ајхнера, подпоси свој извештај По прочитању тога нзвештаја одбор је после понменичног гласања са 14 гласова прогив 1. — 7 нису гласали — решио, да се овај извештај у свему прими и по њему поступа. Издаци по овоме да се чине из партвје буџетом одређене за непредвиђене трошкове. VIII. По прочитању протокола лицитације ГБр. 1105, држанч 16. Јуна 1892. год. за грађење гробница на новом гробљу, одбор је решпо, да се одређене гробнице на новом гробљу уступи Петку Вељковићу овд. нредузимачу по ценама и то: За гробницу прве класе 243 95 дин. За гробницу друге класе 229 80 дин. М за гробницу III. класе 187 дин. Да се сазида 28 гробница прве кдасе, 26 гробница друге класе и 36 гробнсца треће каасе.

каза за то читалац такођер може наћи у ономе што смо напред казали. Јер ми смо из предговора Џамаријипа видели то, даје писац бсапЛегђеЈУГ Шз^опа живео у Бару и да се при писању својега дела, као главним извором служио причањем својега брата, ОФицира у самој телесној гарди Скендербеговој. Би лн тако радио један благајпик Скендербегов, који је, као једна од знатнијих личности у држави Скендербеговој, морао бити добро познаг са свима догађајима што су се дешавали у Арбанији. и без причања брата својега ? Али осим тога, ми и овде имамо непобитаи доказ, да ни та друга тачка не може биги добра. Џамарија, по безименом*) писцу, у своме делу а на страпи 359. изреком каже, да је Скендербег год. 1457. био послао флоти папиној као посланика благајнша свога Димитрија Франка. Би ли дакле сад и како могло бити, да је безимепи писац исто лице које и Димитрије Франко ? Зар би онда он говорио о себи као о неком са свим трећем лицу и зар би се могао уздржаги а да нам не да што више детаља о својој мисији ? — Па тако је и с трећом тачком. Истина *) Тако ћемо одсад звати писца 8саш1ег1)е§1 Шз4огЈа. ГОДИНА X. општински послови — Цена хлебу. Као је познато, одбор је опшгински решио, да се цена хлебу одређује према средњој цени жита, за прошлих петнаест (15) дана са додатком броЈа седам (7) као сталног коеФициенга, који ће збир дати цену једнога килограма хлеба у парама. Средње цене за поједипе дане, од 16. Јуна до 30. Јуна ове године закључно биле су ове и то:

16.

Јуна

14-75

дин.

17.

Јуна

14 50

дин.

18.

Јуна

14-60

дин.

19.

Јуна

14.45

дин.

20.

Јупа

14-25

дин.

21.

Јупа

14-20

дин.

22.

Јупа

14-25

дин.

23.

Јуна

14-—

дин.

24.

Јупа

14.—

дин.

25.

Јуна

13-90

дин.

26.

Јуна

13-50

дин.

27.

Јуна

13-50

дин.

28.

Јуна

12-50

дин.

29.

Јуна

12 15

дин.

30.

Јуна

12 —

Дип.

Кад се из

ових

средњих цена израчуна

средња цена за свих петнаест дана, излази, да је жито просечно коштало за других петнаест дапа месеца Јуна 13 80 или, 14 динара. Према поменутом одборском решењу овој средњој цени жита додат је број седам, те је добијена цена хлебу по килограму, која износи двадесет и једну пару динарску. На основу овога рачуна суд општине вар. Београда репшо је, да у првој половипи месеца Јула буде цена хлебу двадесет и једпа пара динарска од килограма,а да се по вароши продаје леб по двадесет цара дин. у тежини од 953 клграма.

за њену неоснованост немамо каква непобитна доказа као што смо имали за обе прве тачке, али ипак извесне ствари и ту ће, надамо се, потпуно оправдати наше мишљење. Ми смо већ напред навели, да и у овој књизи, као и у Барлеција, хронологија не ваља нашта; даље, да су и ту писма исто опако лажна као и у Бе лтЛа е1;с.. Па би већ и само то било довољпо да покаже, да писац тог дела неје могао бити какав човек, коме би дела Скендербегова морала бити тако нозната као па ир. његову благајнику. Али, да писац ГаШ Шшћч неје доиста могао бити какав благајник Скепдербегов, дакле човек који је непрестано био уз Скендербега и то као важна личност, на први мах нас може уверити и то, што се п. нр. у овој књизи каже, да је Скендербег умро јануара год. 1467., док ћемо ми после непобитно доказати да је то било тек идуће (1468 ), или то, што се и ово дело, као и Барлецијево, готово нигде не слаже с аутентичним документима и т. д. На послетку, без сумње, не ће бити без и каке важности ни то, што писац овога дела ни у Финанцијским пословима пеје ни мало опширнији но у осталим стварима. Шта више он је