Beogradske opštinske novine

ГОДИНЛ Х. _ ИЗВЕШТАЈ о количини воде која је потрошена на чесмама у Београду

од 16. Јуна до 1 Јула 1392. г.

Тек. број

ВОДА ИЗ

Рад дневео сати

Количина воде за 15 дапа у литрима

Примедба

Оишт. бунара

915 м.

1,598.400

Ва|>. извора

24 сат.

3,243.130

Вулб. извора

24 сат.

971.610

Свега за 15 дана литара 5,818.140

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ На дап 13. Јула ове год. од 3 до 6 сати посде подне држаће се у канцеларији трађевинског оделења суда општ. београдске (у кући Папђеловој на марвеном тргу) јавна усмена лицитација за оправку свпју основних школа београдских. Кауција се полаже при лицитацији у 600 динара у готовом или државним панирима, Ближи услови и остала документа могу се видити у помевутој канцеларији сваког радпог дана у време канцелариско и при дицитацији. Од стране суда ошптине вар БеоградаГБр. 1199. 2. Јула 1892 год. у Београду.

ВАНРЕДНИ САСТАНМ 0ДБ0РА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (ио стеногр . велешкАМА) држан. 11. Јуна 1892 год. Председнш. Пошто има довољан број одборника да се може радити то отварам одборску седницу и молим одборнике да ту заостао куд и камо од безименог писца, ла чак и од самога Барлеција. Би ли дакле могло бити, да је писац тај доиста Димитрије Франко, благајник Скендербегов ? Нама се бар чини, да би то било немогуће. На послетку, да споменемо овде још нешто, што се истина наше теме не тиче бог зна колико, али што ће бити доста важно за библиограФију самих дела о Скендербегу. 0 издању ГаШ ШшМ од год. 1591. Мијатовић вели ово : „Од овога истог дела (т. ј. Бонардова превода ГаШ Шивћч) има једно издање од 1591. у Млецима и код 1 истог књижара (1Љгапа <1е11а 1ог1:е22а), само што се у овом преводилац зове, штампарском погрешком, Монардо а не Бонардо, и што нема посвета оном Јерониму него само на једном месту стојп нацртан грб Фамилије Ангеловића."*) Међутим Ђорђе Петровић у својој библиограФији**) описује то дело са свим друкчије. И по њему оно има име писца (он не вели преводиоца) — Монардо, али о грбу који помиње Мијатовић он не вели ништа, већ место њега у његовој књизи на *) М и ј а т о в и ћ Ч., Глас XXII. стр. 20. **} Р61 гоу Н6 ©., Еаза! е!с. 51—52.

— 281 - ^ саслушају записник од прошлог састанка (Секретар прочита). Ииа ли ко да примети што на записник ? Ђока НешиК. Онде где се говори о маркама погрешно је записано да је председник решио, да се усганове марке за општину, него треба ставити, да је председник намеран да заведе марке ради бољег прикупљања општинских прихода ; да је за тај посао одредио из чланова суда комисију и овајеподнела од тога извештај који председник сад изпоси одбору и тражи да се одреди одборска комисија да тај рад прегледа и одбору поднесе своје мишлење. С тога нека се у записнику тако запише. То је прво. Друго. За Краља Милана улицу казано је иа једном месту да се назив не мења, међутим сад се опет каже, да се та улица зове у будуће „дворска". Дакле, да се исправи. Председник. Краља Милана улица мења се са називом „дворска" — а у продужењу те улице остаје даље назив Краљ Милана улицаутоме да се исправи записник а тако исто да се исправи записник односно предлога за марке опако, како је г. Нешић казао, јер тако и јесте. Милош ТраковиИ. Ту стоји па једном месту „тимочка улица" — а доцније та иста улица да се зове „обренова". Председник. Не, не, и ту се помиње, но то још није дошло на ред. Имена су остала само на другом делу улице, Има ли још ко да примети на занисник? (Нема). Усваја ли одбор записник ? (Усваја) Андра ОдавиК. Ја бих молио за једно нитање пре но што почнемо дневни ред. (Изволте). Чуо сам, да је нека комисија била којој је стављено било у задатак да оцени вредност предузећа трамваја и да је та костр. 6. има портре Скендербегово с легендом : ,,Уега еШ§1е <1е1 шуШо 8еап(1ег(1е§\" Исто тако он вели противно Мијаговићу, да се име пишчево налази у посвети Јеропиму Апгеловићу, док смо ми напред видели, да Мијатовић изреком каже, да те посвете у том издању од год. 1591. нема. Ако сад загледамо у издање од исте године, којим смо се ми служили, и које се надази у пашој Нар. Библиотеци, онда ћемо видети. да се ни оно не слаже потпуно ни с оним издањем што наводи Мијатовић ни с опим што спомиње Петровић. Тако н. пр. у пашем издању истина нема грба Мијатовићева а има поргре Петровићево с истом легендом, али опет нема Петровићеве посвете као што ње нема ни у Мијатовића. Из тога пак излази ово двоје: или прво, да поменута г.г. писци песу имали У рукама она издања о којима говоре, већ да су о њима говорили по пекоме другом, или да је год. 1591. а код исте књижаре аоменуто дело доживело три издања, То истина изгледа доста чудновато, али се ипак могло догодити, јер је с том књигом готово исто тако нешто билои год. 1584. Као што ће се мало доцније видети, ми смо при изради ове теме употребили

БРОЈ 28. мисија свој рад свршила. Молим г. председника да јави, колико је она оценила то предузеће ? Председник. На ово питање могу ово да кажем. Ради потврде уговора о трамвају код трговачког суда искрсло је питање, на коју вредност има такса да се наплаги. Ради тога дуго је то лежало у министарству финансије. Сад је београдско-трговачки суд преддожио, да се то оцени вештачком комисијом, па према оцени те комисије, да се такса напдати. Тражепо је да свака страна избере по једног вештака а вешгаци трећег за председпика. Према томе тражено је н од мене да одредим једнога грађанина за вештака и ја сам одредио г. Љубу Романовића бив. члана општ. суда а сада адвоката — и они изабрали за председника инжињера г. Надлера, па су посде оценили, да је вредаост предузећа трамвајског у онолико у колико је кауција дата а то је у 20 хиљ. динара. Андра ОдавиК. Господо У колико је мени познато Суд је узео био једну велику циФру приликом потврђења па је изпела и ведика такса и усљед тога је искрсла комисија. Ја ово износим пред вас и питам вас, да ли је комисија савесна била у оцењивању предузећа трамвајског, кад се зна, да се кауција полаже према вредностн предузећа. Ако је кауција 20 хиљ. динара онда је вредност 200. хиљ. Сад или се општина огрешила о предузимачу или је рад ове комисије потпуно несавестап. Овде је оштећена држава. С тога ја износим ово питање пред одбор и тражим, да општина званично изјави да то предузеће грамвајско вреди више и онда према томе да се даље по закону ради. Председник. Ја сам вам ово казао, само ради обавешгења. У осталом у то питање оппггина нема смисла да улази нити има смисла да општина одређује вештаке. Дроко тридесег извора, те би према томе требало да проговоримо коју и о сваком од њих посепце. Али то би прво заузело сувише места, — а ми смо већ и овако овај „Претрес" доста одужили, — а после, чини нам се, тс не би пи било од бог зна какве користи. Кодико смо се којим делом служили, то ће се најбоље видети из самих нота у тексту, где смо гледали, да наведемо свуда тачно извор из кога смо ту и ту ствар узели. У осталом неки су извори били доста незнатни, као дело Л.укаријево, Сансовиново (ШаппаН), Буово и т. д., те не заслужују да се и о њима што огшгирпије важе, бар што се тиче ове теме; неки су опет познатији, као Хопфово , Ханово, Мијатовићево и т. д., те су свима иоле стручнијим читаоцима познати. Али при свем том ми у овом прегледу не Оисмо били нотпуни, кад не бисмо проговорвли коју и о аутентичним документима из разних архива, који су увек најпоузданији извор ма за које историјско дело. Архиви у којима, је до дапас нађен ма какав докуменат, који би се тицао Скендербега и његове радње, јесу први и најбогатији млетачки (ШаФарик и Љубић), у коме ће бити преко четрдесег и неколико