Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 34.

стати општииу само 8 хнљ. дин. него мно- ј го више, јер коммсија предлаже да наши ! научари нанишу историју Београда на то ј друштво да стави у те новипе а за тај рад онет особепо ће се платити паучарима. Моје ' је мишљење да ће ова сгвар сгаги онштипу 1 још оноливо, кодико се предлаже да се изда. Ми немамо ништа већ у пашој исто рији израђепо те да би то шгамнали, већ ће се то теа сад радити и с тога држвм да даиас општипа не може жртвовати 16 х. дин. Ако би ова сума од 8 хиљ динара довољно било да се све исплаги онда пристајем радо па предлог. Љуба ЈовановиК. 0 овоме имало би се вазда говорити. Пре тога мепи се чини да је овде важпо то нитање: .је ли ово нотреба за Београд или није. А кад је потреба онда не 'реба о томе много говорити. Сад кад су њих три члапа нреноручили ову погребу онда пеможемо да ту нотребу не подмириио. Ко је Бугарима дао оио шго имију. Дала имје сједне стране љубав руска, ас друге стране Еигдеска. Шта смо ми у том погледу' радили — ништа. 1885. године, кадје једна личност дошла да пише о нама онда су га паши отерали. Најпосле да оставимо те широке сгвари, на да се ставимо на прлктичпо поље. Ми сви знамо од чега живи европски свет. Живи од кредита. Цео свет даје данас Поргугалијц повољанији зајам, пего што даје Србији и ако писмо никад пикоме ништа закинули. За нас нек се што најцрње каже, то се одмах верује а то Је за то што нас људи незпају. А гато је то тако то смо ми сами криви, што бегамо од јавне штампе и с друге стране, и онде где смо што могли урадити, нисмо хтели, па ево и сад кад нам се лена прилика указује, ми то сад доводимо у питање. Ево ми се сада бавимо тражењем зајма, ко ће да изврпе кесу на да нам да, ако ми недамо прилике да нас они потпупо зпају. Ја сам слушао од мојих другова, који су били на страни, да ти страпдн имају такве појмове о Србији да још и не знају да је ова земља самостадна држава; а међутим ми од тих људи живимо. Сваки наш човек који хоће да рашири своју радњу, мора да има. позпанства са великим радњама па страни, а махом и да се јуначки брани, ако би ко хтео силом да нрође. Скендербег онда иокуша, не би ли могао што лепим речима урадити, али кзд види да српски војвода нема никакве власти то да решава, пошље деспоту нослапике, да га моле да допусги арбанској војсци да прође кроз његову земљу, папомињући му нарочито, — како се сви његови биограФИ слажу, — да ће у противном случају на мах стећи два ненријатеља суседпа: њега и Угре, а то он не би пикако желео. Међутим док је он тако логоровао код „Белих цркава", очекујући одгорор деспогов, угарска војска беше већ прешла Дунав (3. октомбра) и стала продирати све дубље у непријатељску земљу. Неколико даназатим паде већ и Видин, бише заиаљена иредграђа Никопоља и воЈска се све више примицаше к мору. Али при свем том срећиом напредовању без и каке пренреке срца хришћанске војске обузимаше нека ледена слутња. Сваком чело беше намрштено, сваком душа неспокојна. Сви су с нестрнљењем поглбдали откуда ли ће им се јавати Скендербег, у чију номоћ још једино полагаху неву наду. Заузеше већ и Варну и пођоше дубље на југ, а њега још нема ни откуда. Неспо-

— 328 ~ \у\/\/ ———ч/\/ч/ \/-\/\/ —ч/\/ч/ \/\А/ 'ч, ;■—-✓^/^' —\/\А/—= ч/\/\/ ~\/\ даје о себи рекламу. Ми кад хоћемо да имамо носла са страним светом и да тражимо новац; треба да изнесемо све шго имамо. Ово што нам се тражи није толика жртва да нам се неће ренгирати. Савршено једап обичан пазар. Ова цела ствар неће коштати више од 2 хиљ. дин., а опо што је казао, г. Ђ Нешић односно хонорара, то не стоји. То је само споменуто. (Чита ) Дакле и ово ]е субвенција. А најпосле баш и кад би било тога хонорара не би изнео више од 4: - 500 дип. јер цео тај опис једва ако би изнео 5—6 табака. Према овоме ја мислим да сума није велика. Шта би било од прилике у тим новинама могу да вам прочигам — чита најпре увод, за тим индустрија Београда; после опис зпатних ствари — музеум позоришта итд — даљ^ културно стање црквс — школе — штампа — новипе, па онда Београд у будућности — скица наших радова — трговина — банка • задруга општипа — извоз — увоз — занати — индустрпја — здравствено стање — санитет. значај Београда у политичко-трговачком погледу — за тим у опште о Србији. Илија ЂврђевиК. Ја се слажем са Ф Васиљевићем, који каже, да се ова ствар одложи за даље. Ђока Нешип. Ја ипак и после говора г. Љубиног у коме се састоји само пребацивање што се нисмо трудили — остајем при ономе, што сам казао. Ја налазим, да ми писмо криви шго смо овако престављени нред страгшм свегом, пего они, који су као сгранци овде са народних јасала јели па ипак свег има о нама најгоре мишљење. Моје је мишљење, да ову ствар треба извести, али сумњам да ће коштати само 8 хиљ. динара. Љубо ЈовановиК. Неко рече да ће друштво имати вајде велике ако му ово даио гато тражи. Нема ту ћара, и њему Је сва корист шго ће је имати од својих 10000 претплагника; друго што и не тражи. Стеван ЧаЏвиИ. Колико сам запазио већина говорпика су за то да се овај издагак кој.сгво и црне мисли обладаше њима још више. Сваки кас да нредвиђаше, да ће се догодити нешто страшно. И слугња им се ј набрзо обистини. Неколико дана по паду ; варпином долете један гласпик краљу Вла- ј диславу с цисмом кардинала Франческа, који беше адмирал хришћанске Флоте код Галипоља. Овај је јављао, да је Мурат прешао с азијском војском у Еврону и да сад брзим маршевима хита хришћанској војсци на сусрет.ј) Овај глас пренерази све како се само може замислити. Сад изгубише сваку наду на успех и они, који је још мало имађаху. Та они су рачунали на какав успех још само за го, шго на нрестолу турском беше остао син Муратов, Мухамед, неискусно дете од четрнаесг година. А сад ето на један мах искрсе и онај стари и опробапи сгратег — Мурат, па још с огромном војском од неких четрдесет хиљада. Такав би глас морао збунити и много већу и много храбрију војску но шIо бегае сад угарска, која је и нре гласа о доласку султанову била изгубила прусуство духа. Неје дакле чудо, што на ратном већу, које Владислав сазва одмах за тим, беше I) Деснот "Бурађ II., 27.

ГОДИНА X. учини. Господо, ц данас, као и раније, све евронске вароши труде се да што вишс примаме к себи страпце а то иостижу лепим описима и рекламама а ми пемамо ни једног ониса Београда, а већ о рекламама нећу пи да говорим. Међутим Београд но исгорији долази међу прве европске вароши; он је вапија истока и запада. Он је једпа од најзначајпијих вароши на далеко. И нама је дужпост да не нропусгимо ову прилику те да се стран свет с њиме уиозна а писаги о њему има се доисга много и добро. У нашој техпичкој бвблиотеци има слике Београда од 1500 годипе па том и други још важнијим, ми би смо норед садањег стања, могли да зачипимо ову књигу. Што се тиче са.мог издагка, ја се од њега толико пенлашим, јер ће мо ми које у књигама, које у клишејима, добити колико издамо. И баш кад би и пешто издали, опет би више вајдили овим описом. Г. Љуба је врло добро навео као пример Португалију. Поргугалија је огласила иедавно државно бапкротство; и та Португалија добија сад од Еиглеза кредиг од 300,000.000 само с тога што богати Енглези не знају где ће да нвђу сигуриије место за своје канитале који им у ЕнглескоЈ даје само 1 од сто интереса И то даје Енглеска која је с Португалијом до јуче била крв и нож. Кад би смо ми покушали да у правој боји изпесемо наше сгање у општини, ја мислим да би се могло дићи доста капигала за наше оншгинске потребе Овакав опис — а пе реклама — од страие незаинтересованих, веома би млого допринео позиавању Београда и ја мислим да ми не би ни мало погрешили ако би ову понуду по предлогу комисијсвом примили. Ја ћу с тога по моме најчистијем убеђењу гласати за овај издатак. Ми гата више треба да смо готови да дамо и за писце коју хиљаду те да нам са сваког гледишта опишу шго тачније Београд како би имали верну слику његовог економско - Финанциско -грађевинско-техничко-културпог стања. Од клишета које би добили, ми би могли у свако доба да имамо нова издања, и отуда би имали и користи , продајући књиге. неких, који нредложише, да се одмах враге откуда су дошли, и пе сачекавши Турке. Али други се одлучно успротивише томе и по њихову иредлогу војска се угарска намести на једној пољани близу Варне и спреми се ту, да дочека Турке. То је било 9. новембра. Још у вече истог дана и турске колоне изидоше на пољану, шгојебила пред логором хришћанским, а сутра дан већ се решавало силном крвљу ко ће на даље бити господарем Балк. иолуосгрва. Неје месго овде, да излажемо како је текла цела та битка, то сиада у угарску и светску историју. Поменућемо само то, да су Угри тог дана (10. новембра 1444.) до ноге потучени и да је и сам краљ Владислав изгубио главу. Не добивајући никаква одговора од деснога већ толико дапа, Скендербегу се на послетку досади чекаги више и већ беше намислио силом да огвори себи пут кроз Србију, кад али му стиже глас. да је бој између Угара и Турака већ био и да су Угри ирошли несрећније но што се може замислити. Он се таком гласу ии из далека неје надао, не знајући ништа за бедно стање у коме се налазила угарска војска, и с тога се лако може замислити, какав га гнев и