Beogradske opštinske novine
ВРОЈ 47 — 431 - ГОДПНА X.
се инсталишу од 21-ог Новембра до 20. Декембра о. г. подлеже плаћању са 1. Јануаром наступајуће године и т. д. 2. Досадања употреба воде, било од појединих предузимача за зидање вових грађевина, којима је привремена употреба дозвољена, било од појединих сопственика кућа код којих је инсталација извршена до 20. Окт. о. г., било од сопственика, у чијим кућама иигалисање није довршено а употреба воде дозвољена на провизорну чесму сматра се као привремена унотреба воде по чл. 24:. правила о издавању воде из београдског водовода. Читање водомера обавиће се 1. Новем. о. г. 3. Сопственици зграда, у којима инсталисање није извршено, али су домаћи чинили и сада чине упогребу воде на нровизорним чесмама, подлеже основној такси и кирији за водомер почев са 1-вим Новем. о. г. Бр. 3094 31. Окт. 1891. Београд. Управа водовода.
РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 84. ВАИРЕДНИ САСТАНАК 5. Новомбра 1892. год. Председавао председник г. Милов. Р. Маринковић, од одборника били г. г. Лазар Дашковић, Мих. Д. Ванковић, Ђ. С. Новаковић, С. Боторић, Рад. С. Филиповић, Др. Марко Леко, пон Таса Канетан-Спасић. Ст. Чађевић, С. Азријел, В. М. Тодоровиић, Милан М. 'Ворић, Гаврило Вркић, М. Марховић, Никола X. Поповић, Милош Трпковић, Др. Павао Поповнћ, М. Велизарић, М. Јовановић, М. Ка"етановић, Ђорае Ж. Нешић, Др. Алкалај. дндра Ј. Одавић. I Дрочитан је заппсник одборсках одлува седнице држане 30. октобра 1892. год. и примљен је без икаквнх измева. II. По арочитању акта истражног судије за вар. Београд АВр. 10983, којим се траже уверења о владању и нмовном стању извесних лица, од-
БУРДЂ КАСТРИОТИЋ СЈ^ЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСВАРАСПРАВА написао |^ИКО«1А ЈЗУИ.ИЋ (С једном генеалошком таблицом) (Темат награђен нрвом видовданском наградом онштине београдске.) мото; Скендербег је срца Обилића ЊЕГОШ. ГЛАВА ЧЕТВТА Борба око наследства у Италији, — Прелаз Свендербегов прево Јадранскога Мора. Међутим после толико година непрестаног ратовања и крвопролића сад као да хтедоше и Арбапасима једном да сијну мирпији дани. Доисга, крај прошле и цела идућа (1459.) година, колико се зна, протекоше у потпуном миру од сгране турске. У ,,Мопит. 8егМса" ми имамо два писма Скендербегова Дубровчанима, у којима он изјављује, да призпаје, да је примио из њихове
бор је пзјавно, да су Андреја Јаковдевић, Стеван Стојковић и Мнлан Димић доброг владаша а свротног имоввог стања. III. Председннк износи одбору на мншлење модбе којим се траже уверења о сиротпоме стању и породичном односу. По прочитању тнхмолбн СВр. 19459 и 19443, одбор је пзјавио мншлење, да се суд нредходно увери о имовном стању Илије Петровића, на тек онда да му се изда тражено уверење. Да се молноцу Илнји Чарапићу може датп тражено уверење о пор?дичном односу његове жепе. IV. Председнив износи одбору на решење молбу Љубомира Вељковића, којом моли да му се по моћ општинска коју месечно прима изда једанпут за свагда за 8 месеци, како би могао отићп у Веч, да лечп своје болесне очи. По прочитању те молбе АБр. 10937, одбор је одлучио, да се молитељ упути одборнику г. Др. Павду Поповићу, да му као стручни декар прегледа очи, па да се са његовим мишлењем иоднесе одбору ова молба на решење. V. По прочитању молбе Идије Лозе општ. Фењерџије АБр. 10912 и молбе Драгутина Ђорђевпћа пожарнпка АБр. 10932, којима моле одсуство од дужности, — одбор је овластио суд општппски, да оцени њихова тражења и даде им тражеио одсуство. VI. Председннк извештава одбор да је суд општ. решењем својам од В. Новембра 1892. г. АБр. 11054. решио да цена лебу за прву подовину месеца Новембра буде иста као и за прошлих 15 дана. Одбор је примио к знању ово решење. VII. Председник извештава одбор да је Државни Савет решењем својнм од 27 Окт. 1892. год АБр. 11.007 а по жалбп председника онштине поништно решење Управе вар. Београда од 17. Октобра 1892 год. Бр. 18.510 којимје задржато од пзвршења решење одбора општ. од 24. Септембра 1892. АБр. 10.229 односно разрешења општ. часника од дужности због неплаћања порезе. Одбор је прпмпо к знању ово решење Државнога Савета. благајнице извесне суме, које нређе беше поверио њихову чувању. Једно је од њих писано априла (2-ог) а друго јуна (13-ог) месеца |) Исто тако и у ,.Ас<;а Агсћт Уепе1;1'' имамо од те године, а од 4. јуна, једно писмо његово, кој ;м повраћа Млечићима град Сати са свом области његовом, које је — како сам вели — отео од Турака, а не од Млечића, како су они тврдили.Ц) Колико се дакле из ових споменика види, Арбапији доиста у ово време неје претила никаква опасност од Турака. Како пак за ово време других немамо,а и у безименог писца стоји изреком, да је та година (3 459.) протекла у потпуном миру за Арбанију, то онда и ми немамо никаква повода ее нристати са свим без устезања уз то тврђење. Али ако Турци и после тога још дуго не узнемирише Арбанасе којим својим упадом, ипак ови ни то време не могоше провесги мирпо код својих огњишта. Раздори неки, шго се беху породили у јужној Италији око напуљскога престола, не оставише ни њих на миру и позваше их чак преко мора, да и тамо — за туђинца пролију коју |) Могтт. бегМса, стр. 481. и 482. -ј-ј-) Гласник XIV. Бр. 1582.
VIII. 1Јо прочитању протокола лиццтације СБр. 19361 држане 21. Окт. 1892 г. за давање под закуп 19 месарскпх плацева на Велаком Тргу одбор је иосле повмеипчног гласања са 15 гдасока протпв5 (1 пнје гласао) решио, да се другп плац месарски на горњој странп изда Владимвру Савићу за хпљаду динара годншње кпрпје; да се четврти плац месарски на горњој странп изда Нпколп Тасићу за хиљаду дванајест дин. годпшње кирнје; да се пети месарски нлац па горњој страни изда Петру Видовићу за хиљаду педесет два дин. и десот пара дин. годишње карије; да се другц месарски плац на доњој странц пзда Мнки Константпновићу за хнљаду четнр стотнне четрдесег дан. и десет пара дпн. годишње кирије; да се седми месарски пдац на доњој страни изда Владимиру Савнћу за хиљаду пет стотина дан и петпаест пар. дпн. годишње кнрпје; за све остале плацеве и то : па горњој страпи, први, трећи, шесгн, седми, осмн, деветн, десети, једанајестн, дванајести н на доњој странн нрвп, трећи, четврти, пети н шеста држн друга лнцитацнЈа. IX. Праликом решавања о држатој лицитацпји за издавање под закун Јмесарских плацева на Великој пијаци, одбор је одлучпо да одборско новереништво нзабрато у седници одборској од 1. Јуна 1892 год, АВр 7481, за проучавање иитања којн се предмеги могу продавати ва великој пијаци, — ироучи и натање о овим месарским плацевима, на поднесе одбору своје мишлење на решење. Овоме повереништву да буду члановн још ц господа Др. Павао Поповић, Др. Марко Т. Л.еко и Мидан Капетавовић одборницц. X. Председвик извештава одбор да управа држ. штампарије за штампанц матернјал за општ. београдску из ранијнх година тражп од онштине хаљаду четри стотине осамдесет шест дин. н иедесет девет пара днн. По прочнтању тога акта СБр, 19638 н мн шлења општ правозаступника, одбор је решно, да се сума у хпљаду четир стотине осамдесет шест динара и педесет девет пар. дин, исплати државној штампаријн из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. XI. По прочптању модбе М. С. Начића АБр 10860, којом моли, да му се врати сто педесет ' кап крви, која п овако, у борби за домовпну, беше доста истрошена.
На неколико десетина година пре ових догађаја владала је у напуљској краљевини краљица Јованка II. (1414. —1435.). У исто време на пресголу сицилијском седео је краљ А лфопсо , отац тадашњега краља Фердинанда. Краљица Јованка, узнемиривана непрестано Дудвиком, дуком анжујским, који је хтео да се дочепа њена престола, побегне на послетку А лфонсу , стави се под његову заштигу, посини га и ниименује за свог наследника. Али после неког времена, на саветовање неких непријатеља А лфонсових, она поквари сав тај уговор, и начини наследником опога истога Лудвика, који јој пређе беше непријатељем. Ну ствар опет испаде са свнм друкчије. Л.удвик умре пре Јованке, те не мога попети њене круне, а за њим наскоро умре и она. Онда А лфонсо уђе с војском у Напуљ и седне на њен престо ма да се брат Лудвиков, Ренато Анжујац, из петних жила трудио, да то спречи. Иза тога А лфонсо је владао преко двадесег година срећно и мирно том земљом и сматрао је исто као да је од вајкада његовом била.