Beogradske opštinske novine

ГОДИНА X. осам дин. и једапаест пара наплаћене калдрмнје на еспаи што је из Јагодине ишао преко Београда у иностраиству, и по прочитаву мишлења оишт. аравозаступаика о томе, одбор је решио, да се молилац одбпје од тражеша. XII. Председиик пзноси одбору на решење молбу Ведимира Милашиаовића радеиика на водоводу, који је частећи резервоар осакатио се, и којом тражи од општине новчане помоћи. По прочптању те молбе АВр. 10716 и реФерата управе водовода, одбор је одлучио, да се молба ова упути одборском новеревпштву за издавање опшгннске милостиње. XIII. Одборник г. Мата Јовановић интернелише зашто се једном недовршп калдрма нред двором. Председник изјављује, да је ааређено да се калдрма ова у најкраћем року довршв. XIV. Председнпк општ. взвештава, одбор, да од борник Радепко Драговић неће долазити у одборске седниде за 40 дана због смрти свога сина. Одбор је прпмио к зпању овај извештај изјављујући учешће своје у овој малостп. XV. Председиик извоси одбору на решење молбу Сулејман-Ефендвје Фалаџцћа овдашњег Хсџе, којом моли, да општ. београдска новчано помогне оправку барјак џамије. По прочитању те молбе, одбор је решио, да се на оправку барјак џамије изда из општинске касе пет сготина динара из иаргије буџетом одређене за непредвиђене трошко е. XVI. По прочитању акта VII пуков. комапде АБр. 11016, којим се тражи да се одреди земљиште за логоровање п вежб&ње војске на Бањичком брду, — одбор је решио, да господа Никола X. Поповић, Авдра Ј. Одавић и «1азар Дашковић одборнцци заједпо са војеним изасланицима одреде ово земљиште. Овпм се укида повереаиштво које је у овој цељи нзабрато у седпици одборској од 27. Апрпла 1892. год. АБр. 6740

Кад он умре, она је — као што је и нојамно — по тестаменту имала да припадне његову једином наследнику Фердинапду. Али Јован, син поменутог Рената, обузег опет надом, да ће сад, по смрти А лфонсовој , моћи успети у оном, за чим су му тежили преди, с повећом војском беше унао у напуљску враљевину и почео је освајати. И почетак му је био веома срећан. Готови сви ведикаши и вазали Фердинандови беху се одметнули од њега -и прешли нротивнику. Ну најважпији од тих одметника беху Јован Антоније Урсини, кнез Таренатски. и чувени ратник онога доба, гроФ Јаково Пичинино. Уз Фердинанда су били само папа Пије II. и дука милански Фрања Сфорда. Кад Скендербег чује за те догађаје, сећајући се свих добара и услуга, које му некад беше учинио отац садашњега краља напуљскога, не мога остати немаран према несрећама, које беху задесиле напуљску враљевину и намисди, да нритекне, што боље може, у помоћ њеноме краљу. Из једнога папина писма од 29. јуна идуће (1460.) године, које наводи Риналди у својим Аналима,!) види се јасно, да је он још пре тога био изјавио папи жељу } ■]-) ЕшаШо апп. 1460. пиш. 60. Гл. В1е1шп1 Сг., 392,

- 432 ОПШТИНСКИ послови

— Српско Бродарско Друштво. Управа првог српског повлашћеног бродарског друштва позива све удеоничаре, да на основу члана 7. друштвепих правила положе и трећу уалату па акције бродарског друштва и го : Акционари из Београда полагаће своје уплате искључиво код београдске задруге за међусобно помагање и штедњу, а акционари из унутрашњости Србије код окружних односно среских или догичних шгедионица код којих су и раније уплате вршили. При III унлати подпеће акционари признанице о положеној I. и II. уплати, а V размену за ове добиће одговарајући број привремепих акција гласећих на 50 дипара. Крајњи рок, до кога се има извршиги III унлата утврђен је до 15. Децембра ове годинс закључно. Допосећи овај оглас и о трећој уплати на акццје сриског бродарског друштва, нама је у дужности, да обратимо пажњу имућшјм грађанима српске престонице, да похитају те положе и трећу унлату, како би на овај начин дали приливе да се и у нас развије још једна врста саобраћајних сресгава, сраски бродови.

РЕД02НИ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ (по степогр . велешкАмд) Држан 29. Септ. 1892. године, (свршетак) Ђжа НешиЂ Баш усљед говора г. Велизарића ја сам у комисији био и никад нисам у сиромашној вући затеко, да има много ђубрета, него вечито палазио сам ђубре у каввог Ђорђевића, Веливића, Уроша Јовановића итд. скоро по 2—8 вола. Баш због тога општина и треба да набави воз, а привремено треба, да се одреди нека циФра да хоће да пређе лично у помоћ Фердинанду. Ну како би му земља у том случају остала без и ваве одбране и заштите, то мољаше првосвештеника, или да му допусти да начини с Турцима мир за неко време, или бар да му пошље ког посланика (легата) свога, воји би му могао бранити државу за време његова одсуства. Али и поред све добре воље своје, он се. бар за сад, мораде махнути своје намере. Папа истина одговори, да му је веома мило, што он таво веливодушно нуди своју иомоћ њима савезницима и говораше, да ће о томе одмах извести и Фердинаида, те да би га о доласку дочевали каво му нриличи, али на оба његова потраживања одговори са свим хладно и ваво се Свендербег неје надао. Он, вао глава хришћанске пркве, — писаојеоннема права да даје допуста за мир с некрстом не само њему него у опште пикоме а и легата му неје могућпо послати, јер је и сам у војпој снази веома ослабео. Истина он га савеговаше, да те заштите потражи у Млечића, воји су народ силан и који ће на његово саветовање за цело радо пристати на његову молбу, али Скендербег је без сумње имао разлога, да не пристане на тај савет.

БРОЈ 47 за исплаћивање, а иосле нека општина паплати од свакога.

Председнив. Знате да се сваке године понуњује порески одбор, који треба од првог Овт. да иочне свој посао. По закону треба сад 9 да одступе коцком, а других 9 да се изберу. Изволте да извучемо воцвом воји ће да иступе. (Настаје извлачење воцака). Извучени су бројеви : 7, 10, 3 11, 16, 13, 15, 12 и 14. Члапови под шм бројевима истуиају али могу бити опет бирани. Лица воја би се могла замепиги, могу, аво одбор хоће, и остати. Отпали би : из вварта врачарсвог Тодор Милићевић (да дође ТВорђе Петровић бавалин ; из савамалскогсви су тројица отпала (да остану и Т>ирвовић и Ђурић и Коста Б. Михаиловић ); из кварта дорђолског отпадају Владислав Ђорђевић, Никола Кики и Нестор Растић (Никола и Несгор остају а место Владислава долази Риста Петровић), у кварту иалилулском отпада Мијаило Ђорђевић (да остаие). Дакле сви стари остају осем Тоше Милићевића и Владислава Ђорђевића воје замењуЈу Ђорђе Петровић и Риста Иетровић. Има једпо празно место марвепог лекара јер их но буџету има два а један у служби. Бив. марв. лекар државни г. Л.азар Најдановић иодпео је молбу да се ностави на то место (нрима се). Да би било јаче кон| троле пад радом, и над каквоћом меса, ја вас молим да ово место иопуните (нрима се). А примате ли и ово лице ? (нрима се). Молим вас да чујете извештај о уређењу пијаце (чита). Ето то је извештај о продаји на пијаци. У осталом ми смо већ неве радње забра| нили које овде пису поменуте. То су оне о којима је била рапије реч у одборсвој седници, а све остало поменуто је у извештају. Раденко Драговић. Велика пијаца на и друге, по ономе шго се на њима нродаје, нрегворене су у праву једну варош само што нити је по здравље народно ворисно удешена, нити је за углед вароши. И ја мислим да је онравдапо што вомисија предлаже да се како ликерџинице, ашчипице тако и магазе и др. оданде уклони те да Међутим ствари су у Италији ишле све од зла на горе. После крваве битве на Сарну, Фердиианд беше запао у веома тежак положај. Краљевина напуљска била му је сва истргнута из руку, осим нешто земље у ириморју, и он се беше затворио у град један, по имену Барлета. На ге рђаве гласове у Скендербег а оиет задрхта стара жица захвалности, Он пе могаше заборавити на АлФонсова невадашња доброчинства, те нреже свом спагом, да се одужи за њих његову сипу, па ма колико го било. Не зна се тачно кад, али свакако пре октобра месецај), већ је к Игалији пловила мала једпа Флота од воњаника и пешава, што је он слао Фердинанду. Коливи је ових било, не зна се тачно, али се из ; свега може завључити, да их доиста неје I било више од пет стотипа, у чему се слажу сви стари биограФи. Али, како изгледа, та помоћ његова не би од бог зна вавва значаја. Фердинапд и I поред ње западаше с дана на дап све у I већу пеприлику. С тога Скендербег » би ! принуђен, да још једаппут понуди, да и сам ј |) То се јасво види из једнога нисма кнела тареиатI скога Скендербегу од 10. октобра: „А1 ргезеп^е мто ' асМааИ уој ћауеге шап<1а*о Зе 1е уовћ-е §еп1е (1а рје<1е е4 1 <1а сауа11о т Ри&Иа... 1 Макушев, Ист. сиомениди 118. I.