Beogradske opštinske novine
454 —
БРОЈ .">1
Н а р е д б а Ради чистоће, лакшег и сигз рнијег саобраћаја као и угледа престонице, суд општине вар. Београда. Наређује, Да се тротоари одржавају чисто и са њих снег и благо уклања; а кад је ноледица, да се по тротоарима посипа песак. пепео или томе подобно. Ко би пренебрегао ову грађанску дуж ност казниће се но § .'526 кривичног закона, Од еуда оиштине вар. Београда 27. Њв. 1892. год. АВр. 11644.
0П11ЈТИНСКИ ПОСЛОВИ Збор. Данас је збор гра1)ана београдских за бирање одборника и одборских заменика. Гласање је по квартовима у истим зградача и просторијама. где је било и приликом гласања за управу општинску. Исто ће тако сваки гласач гласати на истом месгу, где је и прошлог пута гласао. Божиђна милостиња. Као сваке године, тако су и ове разаслати спискови свима државним власгима и установама као и разним приватним удружењима, корпорацијама и еснаФИма ради прикупљања милостиње, што се пред Божи1>не празнике раздаје овдашњој сиротињи. Београ1>ани се увек до сада милостиво сећали својих сиротпих суграђана и обилато их овом па и сваком другом приликом даривали. Надамо се, да ни овога пута неће нзоетати њихов дарак, да и сиротиња може са веселим лицем и мирном душом дочекати највећи празник хришћански „Роћење Хриетово.
1:',Ш вИСТРИОТНЂ-СВЕИДЕРБЕГ ј ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА нанисао јЧгИКОЛА ЈЗУЛИТ х (С једнош генеалошком таблипом; (Темат награЈјви дрвом видовданоком наградои општине београдскс.) МОТО : Скендербет је срца Обклића ГЛАВА иЈЕСТА Долазак Мухамедов под Кроју .(НАОТАВАК 1 ) Кад је био овај главни напад, неје баш тачно познато; ну свакако ће бити да је био од прилике тамо при крају јуна. Међутим, после једне тако страшне погибије, Мухамед неје могао више остати под Кројом, а нарочито због тога, што је сад изгледа на какав успех било још много мање. Требало је дакле подићи опсаду с тврђаве, па или се вратити право у 11,ариград или опустошити и ојадити Арбанију с друге које
САСТАНАК О Д Б 0 Р А 011IIIТ И Н Е Г. К 0 Г Р А Д С К Е (И лјвод и:$ 'стсиографсклх; ое.л ежа ка,) Држан 5. Новекбра 1832. год. у Београду (свршетак) Гавра Брк/хЛ Ја мислим да о овоме не треба говорити јер је одбор пре три месоца одредио комисију да проучи пијачно питање. Комисија је радила, и одлука је донесена, а ја мислим да је ирво требала комисија да изнесе пред одбор то: да одбор изп1>е на лице места и да се оцени начин како би се могла уредити пијаца. За што смо М!1 одредили ону комиспју пего да ову ствар о касапима доведемо што боље у ред. 8а то, ја сам противан свему овоме што је у буџет метуто. ПредсеДник Како сте вољни да се реши ствар укуино или носебицеУ Светозар БоториИ Ја бих био мишљења да се чита дућан по дућан па да се решава за сваки посебно. Председиик. Мпслим да би се нрема папоменама које се чине, могло овако питање ставити. Које за то да се одобре излицитиране цене које су од досадањих изишле за општину повољније, с додатком који је иоменуо г. Марковић о ономе услову: „ако би општина у току године рсшила питање друкчије, да се тиме уговор без накнаде кида," ко је за то, тај Бе гласати — за, а ко је за што друго — гласаће против. Марко ВелизарпК. Ја сам противан да се тај услов ставља. Мн сви знамо да се пре годину дана то потање неће рсшити; и кад то стоји — онда што бисмо уливали зебњу људима који лицитирају те дн или одстунају од лицитац је или да нуде врло ниске цене. Лазар ДашковиИ. Ја нисам за то, јер I ми дајемо плац а не зграду, али пошто свака зграда кошта од 25—30 па и по 50 — 60 дуката, то не би нико ни лицитирао кад му се убрзо може наредити да ту зграду диже. Таса Кааетан СиасиИ. Иредседништво свагда кад има што год важније, нарочито |
питања о лицитацијама, износи нред одбор. И овде је изнело ресултат држане лицитације и вели да |С ту држало за то што је изишао рок закупа дућлнима касапским. Кад је веБ лицитација држана, онда је вал>ало ставити и тај услов, који се сад помиње, а кад нијето учињено, онда не треба нн сад, јер би се штети.ги интереси општпнски. Ћока ИоваковиИ. г Гако исго може бити штете ако са санитетског гледишта мораднемо овс дућане рушити. Председиик. Ко је за то да се одобре ове лицитације које су повољне за општину, и да се за ове друге које иису пово.т>не држи друга лицитација, тај ће гласати за, а који ,е против, гласаће прогив. (настаје гласање). Гласало је 15 за, 5 нротив а један није ту. Веља ТодоровиИ. Ја сам био тога мншљења н нредложно сам да се образује ко мисија по нредлогу неких и да она у скоро поднесе извештај (чује се: има комисија). Треба да се нађе ма какав начин како да се замене овај приход — да ли да се укине са свим или да се даду прнватнима или да општнна правн 31 раде на нијаци и т. д. Најбоље, дакле, да то комисија нроучи. Председник. Ја предлажем да додате тој комиснји г. Павла Поповића лекара, д-ра Марка .1ека (чује се: и Мату Јовановића/) Усвајате ли то! (Усвајамо) Сад имам да вас извести о овоме: Ја сам но захтеву комаиданта V II. иуковског округа. изнео нред олбор те је одредио извесну г. г. одборнике који ће да иду у атар општине те да одреде земљиште за вежбање пуковског кадра." Данас је та комисија требала да се састане; но како је Боторић болестан — а и он је члан комисије — и изјавио да не може изићи, то вас молим да одредите место њ га, другог кога те да сврше ову ствар с г. Вељом То доровићем и Милутином Марковићем (бира се г. д р Алкалај) Светозар БоториИ Ова комисија је одређена због тога шго је VII. пуковска окр. команда. односно држава, заузела општинско земљиште, око дана орања, ошанчили га, иодигли баЈ )аке међутим ошнтина плаћа порез на то зем.виште. Ако, дакле, он-
стране. ('ултан се реши на ово друго и само на неколико дана за поменутим наиадом, већ је његова војска остављала Кроју, па се кретала противним правцем од Ца ])играда, на заиад према Јадранском Мору. И за овај се други, иначе веома важан тренутак, такођер не зна тачно време, ну опет. као да се с ноузданошћу сме тврдити, да је он био баш нрвих јулских или са свим иоследњих јунских дана, је]> се већ 7-ог јула у једном писму господе млетачке налази о њему помена у овакнм речима: „нама је било веома мило кад смо дознали, да је његово (т. ј. Скендербегово) место Кроја спасено с божјом помоћу и његовом (т. ј. Скендербеговом) храброшћу 1 )". Али тиме што се Кроја била ослободила ст])ашне опсаде, опасности по Арбаннју не беше ни из далека са свим нестало. Шта више не зна се, шта је ио њу било горе, да ли да је султан и даље остао под Кројом или то што се био оправио на другу страну. Сву тежину садашњега положаја увиђао је добро и Скендербег, али му је ') „ ..Сјиос! уего 1оси» кии» (т ј. 8са1н1егђе§;1) Сгоус рег <1еГ дгаУат регцие У1г4и1ет 1р»ш» Лотни сопаеп-а(па »М;. ртаШнтшп по1нх ехНШ ш1еПјЈеге". Весг сопв. Кој>'. л-о1. XXII. с. 173., 1уји1ш; ТДх(<пе V ос1по8 »ЈИ| и т. д. кпј. X. 81Г. 371 .
мало могао номоћн. Иосаде к]»ојине није смео дирати нн под коју цену а без ње беше веома оскудан и у војсци и у свему. Ну као да је у новцу, — ма да му је он био врло нотребан — трпсо највећу оскудицу, јер чим Мухамед подиже опсаду, прва његова молба Млечићима би та да му пошљу игго новаиа. Млечићи и на ту молбу његову одговорише помепутим писмом од 7-ог јула. Они се у почетку вајкаху, да му не могу послати ништа, јер су и сами иреоптерећенн многим трошковима, али на послетку обећаше, да ће покушати да му даду две хил>аде дуката, а јавише да му и сад шаљу преко свога нроведи-гора једну хиљаду 2 ). Сем тога бадраху га и опомињаху, да и даЛ)С браии храбро н ссбе и њих. Мећутим, за време ових преговора, Мухамед продираше у Арбанији све дубље и дубље. На огпор какав он не нанлажаше нигде, јер нико и не помишљаше да се и таква лавина може заустави-ги у свом току. ') „... Ве<1 (ЦшоЛ (Јианнцгат »ј<чП ргеТеИиг кгауаШвћпЈ нш1ш» тиШ« то<П8 ех))еиак 1трог1а1|Ш1)и8, 1ашеи 111 сотр1асепНаш Шин Доттј сопаћцииг с!е ргеееиН <1ап Тасеге Ме с1исаТ08П. тШе, еТ аНок пи1е ОисаТок мМ <1ап шап<1а1)1ти8 рег ргоујаогеш по^Тгиш АН)шпае;""8еег соиа. Ко§. \-»1. ХХП. с. 173. ГјиМО 8., 1 ј Ј«Т н 1 с о скМоалјИ) и т. д. кпј. X. стј ) .472..